Oralna hirurgija je deo hirirgije koja se bavi tretiranjem oboljenja, povreda i defekata u predelu usne duplje. Ova oblast uključuje tretiranje kako mekih tako i tvrdih tkivausne duplje.

Termin "impaktiran zub" označava zub koji nije nikao zato što mu je put nicanja ometen ili blokiran nekom preprekom. Ukoliko je neki zub samo delimično nikao, onda se on označava kao poluimpkatiran zub. U suštini, bilo koji zub u vilici može ostati impaktiran ali su, ipak, najčešće impaktirani gornji i donji umnjaci, gornji očnjaci i donji prekutnjaci.

Razlozi za izostanak nicanja zuba, i njegovu impakciju,mogu biti brojni:
- nedostatak prostora u zubnom luku, koji se često javlja kao posledica prerano izvađenih mlečnih zuba,
- nepravilan položaj klice zuba, usled čega i sam zub niče u nepravilnom položaju,
- teskoba zuba tj. nedovoljna širina vilice, koja nije u stanju da prihvati sve zube u pravilnom položaju. Kako umnjaci niču poslednji, to oni imaju i najmanje prostora za pravilno nicanje,
- do impakcije mogu dovesti već impaktirani zubi ili neki patološki procesi, kao npr. tumori i ciste,
- neiznikli zubi mogu biti odlika nekih težih sindroma, tako da bi svaki nedostatak zuba trebalo dobro ispitati.

Pacijenti često nisu ni svesni postojanja neizniklog zuba, pošto ovi zubi, u velikom broju slučajeva, ne pričinjavaju nikakve smetnje. Prilikom stomatološkog pregleda dece ili osoba mlađeg uzrasta, posebno je značajno da se proveri da li su u zubnom nizu prisutni zubi koji bi se, u tom uzrastu, mogli očekivati. U slučaju izostanka nicanja nekog od zuba, treba preduzeti detaljan pregled, uz obavezan rendgen snimak.

Položaj impaktiranih zuba nije uvek "normalan", već, naprotiv, oni često zauzimaju najrazličitije položaje. Dešavaju se i slučajevi gde je zub okrenut za 180°, tako da mu se na mestu krune nalazi koren.

Iako mnogi neiznikli zubi, kao što je već rečeno, ne pričinjavaju nikakve smetnje, blaga nelagodnost obično prati nicanje ovih zuba. Kada su u pitanju donji umnjaci, ove nelagdnosti često bivaju praćene stanjem koji se označava kao perikoronitis. Radi se, zapravo, o infekciji mekih tkiva oko poluizniklog zuba koja je često je praćena bolom i trizmusom (otežanim otvaranjem usta). Sama infekcija nastaje tako što se između desni tek izniklog zuba i samog zuba stvara džep u kome se veoma lako zadržava hrana, koja se ne može sprati pod dejstvom pljuvačke. Tako se stvaraju se uslovi na nastanak infekcije. U lakšim slučajevima dovoljno je samo dobro čišćenje i ispiranje zapaljenog mesta, dok u težim slučajevima jedino rešenje predstavlja vađenje zuba.

Terapija neizniklih zuba može biti usmerena ka njihovom očuvanju i potpomaganju njihovog nicanja ili ka njihovom vađenju. Sama terapija zavisi od mnogo faktora, a prvenstveno od:
- procene mogućnosti njihovog nicanja,
- starosti pacijenta,
- opšteg zdravstvenog stanja i
- prisutnih simptoma i patoloških promjena.

Kada je reč o deci, po pravilu, procena mogućnosti nicanja neizniklog zuba određuje i vrstu terapije. Kada su u pitanju odrasli pacijenti, terapija će prije svega zavisiti od simptoma koje prouzrokuje impaktiran zub, ali i od starosti pacijenta i njegovog opšteg zdrastvenog stanja. Procena o potrebi bilo kakve intervencije na impaktiranom zubu koji ne izaziva nikakve simptome zasniva se na predviđanju mogućih komplikacija, koje bi taj zub mogao da izazove ukoliko se ne bi blagovremeno izvadio. U tim slučajevima, starost pacijenta dolazi do izražaja: malo je verovatno da bi duboko impaktiran umnjak u osobe stare 60 godina mogao stvoriti probleme do kraja njegovog života; šta više, prije će komplikovana hirurška intervencija stvoriti pogoršanje opšteg zdrastvenog stanja. Nasuprot tome, teško bi se moglo garantovati osobi staroj 20 godina da zub, impaktiran u sličnom položaju, neće praviti probleme u sledećih 60 godina.

Ukoliko imate problem sa umnjakom, pozovite 011-31-32-508 ili 062-849-07-87 i zakažite besplatan pregled. Za više detalja o samoj hirurškoj intervenciji vađenja neizniklih umnjaka pogledajte ovu stranu.

Apscesi predstavljaju dobro ograničena gnojna zapaljenja koja su dobro ograničena od okolnog zdravog tkiva.

Oni predstavljaju čestu formu dentalnih zapaljenja (zapaljenja koja vode poreklo od zuba) i predstavljaju odraz dobre reakcije organizma. Najčešće nastaju kao posledica nelečenog karijesa i oboljenja pulpe zuba (pulpitisa). Zapravo, zbog prelaženja infekcije sa pulpe zuba, preko otvora vrha korena zuba, na tkivo oko zuba dolazi do njegoveog zapaljenja. U nekim slučajevima dolazi do stvaranja gnojne kolekcije odnosno dolazi do stvaranja apscesa. Dalji tok takve infekcije ide kroz nekoliko faza:

Lečenje apscesa može biti dvojako: konzervativno i hirurško. Pod konzervativnim lečenjem podrazumeva se lečenje apscesa odnosno procesa koji se nalazi oko vrha korena zuba endodontskim tretmanom. Uspešnost ove terapije zavisi od nekoliko faktora. Pre svega od broja, veličine, oblika i prohodnosti kanala koji se nalaze u korenima. Ukoliko je u pitanju zub sa više kanala koji su uski, savijeni i/ili neprohodni, onda je lečenje procesa gotovo nemoguće. Sa druge strane pravi, široki i prohodni kanali predstavljaju dobru osnovu za lečenje procesa. Više o konzervativnom lečenju apscesa i periapikalnih procesa možete vidjeti ovde. Hirurški način podrazumijeva ili odrezivanje vrha korena zuba (apikotomija) ili vađenje zuba.

Apikotomija zuba predstavlja hirurški zahvat kojim se uklanja vrh korena nekog zuba, zajedno sa patološkim procesom koji se nalazi na njemu.

Postupak apikotomije je siguran tretman i u najvećem broju slučajeva predstavlja potpuno uspešan postupak kojim se uklanja proces na vrhu korena zuba. Sama procedure podrazumeva i obavezno punjenje kanala korena. Celokupni hirurški rad prolazi kroz nekoliko faza, i to:

- prva faza - u kojoj se pravi rez na sluzokoži. Kako postoje različite metode izvođenja ove operacije, to će i lokalizacija ovog reza zavisiti od odabrane metode. Kada se načini rez, podigne se sluzokoža i periost (površni deo kosti), koji se jednim imenom označava kao režanj;
- druga faza - kada se podigne režanj, postepeno se uklanja kost, kako bi se omogućio pristup vrhu korena i procesu na njemu;
- treće faza - kada se omogući pristup, uklanja se proces, sa naročitom pažnjom na to da se ukloni u potpunosti, jer bi ostaci doveli do ponovne pojave istog procesa (recidiva);
- četvrta faza - posle uklanjanja procesa, pristupa se skraćivanju korena zuba. Resekcija (skraćivanje) obavlja se pod uglom od 0° do 45° u odnosu na horizontalnu ravan;
- peta faza - u kojoj se vrši punjenje kanala, sa kojim se omogućava potpuno hermetičko zatvaranje kanala korena. Punjenje se najčešće vrši kroz krunu zuba, dok se, u nekim slučajevima, to mora učiniti preko vrha skraćenog korena zuba. Posle obavljanja svih potrebnih postupaka za punjenje kanala korena i posle uklanjanja svih zaostalih čestica, pristupa se krajnjoj inspekciji, kao i vraćanju režnja na svoje mesto i njegovo ušivanje.

Ukoliko želite da saznate nešto višeo apikotomiji i tome da li je ova procedura za vas,slobodno nas pozovite ili nam pišite.

Ciste predstavljaju patološke tvorevine koje se razvijaju u koštanom tkivu vilica i koje se sastoje iz omotača (kesice) i cističnog sadržaja.

Postoji veći broj klasifikacija viličnih cisti, koje se baziraju na različitim kriterijumima. Uzroci nastanka samih cista su različiti i zavise od vrste ciste. Osnovan preduslov za nastanak jedne ciste prestavlja prisustvo epitelnog tkiva (površno tkivo kože ili sluzokože) na mestu budućeg razvoja ciste. Kod najvećeg procenta cista (89-94%) epitelno tkivo vodi poreklo od ostatka zubnih klica. U razvoju cista moguće je razlikovati nekoliko faza koje su, po pravilu, međusobno povezane, mada se mogu odvijati i nezavisno jedna od druge. Te faze su:
- prva faza ili faza inicijacije - koja otpočinje umnožavanjem epitelnih ćelija koje, pod dejstvom nekog nadražaja (udarac, infekcija), bivaju probuđene iz neaktivnog stanja i dolaze u stanje pojačane aktivnosti;
- druga faza ili faza stvaranja mikrošupljine - predstavlja kritičan trenutak sa aspekta nastanka ciste. Tačan mehanizam nastanka mikropukotine još se ne zna. Posle stvaranja te mikropukotine u tkivu, formirana cista nastavlja nezavistan i kontinuiran rast;
- treća faza ili faza uvećanja ciste - predstavlja njen intrakoštani rast, pri čemu cista može dostići takvu veličinu da ugrozi susedne koštane šupljine vilica (sinuse).

Liječenje viličnih cista isključivo je hirurško, i može se izvesti na dva načina:
- marsupijalizacija - predstavlja delimično uklanjanje cistične kesice hirurškim postupkom, pri čemu se uklanja samo površinski deo kesice, sa tankim slojem kosti koji se nalazi iznad nje. Preostali, veći, deo cistične kese ostaje u kosti, kao otvor u usnoj duplji. Ovakav način tretmana cista se danas, zbog mogućih malignih transformacija, veoma retko koristi.
- enukleacija - predstavlja potpuno uklanjanje cističnog sadržaja. Kao što je već rečeno, danas je ovo metoda izbora u lečenju cista.

Savremeni dentalni implantati izgrađeni su gotovo isključivo od titanijuma ili njegovih legura. Osnovni preduslov koji materijali za implantate moraju da ispune, da bi mogli da budu ugrađeni u živa tkiva, jeste da budu biokompatibilna tj. da ne deluju štetno i da ne iritiraju tkivo u koje se ugrađuju, dok, sa druge strane, ne menjaju svoja fizičko-hemijska svojstva pod dejstvom tkivnih tečnosti i metabolita u organizmu.

Nakon ugradnje implantata i perioda zarastanja, na ugrađene implantate postavljaju se suprastrukture koje zamenjuju brušeni oblik zuba. Na tako postavljenim suprastrukturama postavlja se protetski rad (most ili krunica).

Danas, u kliničkoj upotrebi, postoji preko 100 različitih vrsta implantacionih sistema koji se primenjuju u različitim sredinama. Postoje mnogobrojni kriterijumi na osnovu kojih se implantati mogu podeliti. Jedna od najbitnijih podela je na osnovu mesta ugradnje i nameni. Prema tome, oni se dele na:

Transdentalni implantati - Ova vrsta implantata karakteristična je po tome što se ne ugrađuju direktno u kost, već se postavljaju kroz kanal korena zuba. Sama dužina implantata, koja je veća od dužine korena, omogućava produženje osovine zuba i tako povećava njegovu stabilnost. Ovi implantati najčešće su igličastog oblika. Posebno su indikovani kod preloma korena zuba, resorpcije korena, parodontopatije i cista koje zahvataju više od trećine korena.

Intramukozni implantati - Primenjuju se veoma retko, jer se fiksiraju samo u mekom tkivu. Brojne komplikacije, loša stabilnost proteze, pojava bolova i ranica na sluzokože, ograničile su primenu ovih implantata.

Subperiostalni implantati - Ova vrsta implantata koristi se samo u slučajevima kada, zbog izraženijeg propadanja vilice tj. njenog zubnog nastavka, nije moguće primeniti neki od endodealnih sistema. Sam implantat, koji je mrežastog oblika, postavlja se neposredno ispod površine kosti (koji se označava kao periost). Izrada i ugradnja ovih implantata dosta je komplikovan postupak, tako da su oni zastupljeni u svega 5% ukupno primenjivanih implantata. Osim toga, komplikacije mogu nastati u vidu infekcije koja se veoma brzo širi duž implantata i zahvata viličnu kost. To je još jedan razlog njihove relativno retke primene.

Endosealni implantati - Oni se ugrađuju u koštano tkivo vilica primenom posebne hirurške tehnike. Prema obliku najčešći su oni u obliku cilindra-šrafa i cilindra. Zapravo, od svih vrsta implantata, endosealni se najčešće koriste i zastupljeni su u preko 95% svih implantata.

U periodu posle hirurške ugradnje implantata u koštanom tkivu vilice, odigrava se složeni procesi biointegracije, koji podrazumeva formiranje nove kosti u kontaktu sa površinom implantata. To stvaranje nove kosti protiče, u osnovi, u dve faze. U prvoj fazi dolazi do formiranja kalusa, koji popunjava koštanu pukotinu između implanta i kosti. U drugoj fazi dolazi do definitivnog modelovanja kosti, kada se obezbeđuje učvršćenje samog implantata. Period vremena od implantacije do izrade protetičkog rada je različit i zavisi od tipa implanta. Iako postoje jednofazni implantati, kod kojih se odmah izrađuje protetički rad, činjenica je da se najbolji rezultati, u smislu dugotrajne funkcije, postižu sa onim implantatima kod kojih postoji period predviđen za formiranje kosti. Ovaj period iznosi najčešće za donju vilicu od 2 do 3 meseca, a za gornju od 4 do 6 meseci.

Ordinacija MojStomatolog posvećena je kvalitetnim i vrhunskim rezultatima. Upravo iz tog razloga opredelili smo se za jedan od najkvalitetnijih implatnih sistema koje danas postoje na tržištu. U pitanju je renomirani proizvođač iz SAD-a BioHorizons. Ukoliko želite da saznate nešto više o implantatima ili želite da zakažete pregled,pozovite nas na 011-31-32-508 ili nam pišite na: info@mojstomatolog.net.