Gledano u odnosu na ukupan broj izvađenih zuba, komplikacije prilikom vađenja istih se relativno retko dešavaju. Većina komplikacije se, primenom odgovarajućih predostrožnosti, mogu sprećiti, dok se neke komplikacije i pored svih mera predostrožnosti ne mogu izbeći.

Primenom svih mera predostrožnosti sa ponosom ističemo da se u radu ordinacije MojStomatolog do sada nije dogodila ni jedna komplikacija tokom i nakon vađenja zuba. Zato, ukoliko želite da poverite vađenje Vašeg zuba iskusnim stručnjacima našeg tima, pozovite nas i zakažite termin koji vama odgovara.

Fraktura zubne krune ili korena zuba je, svakako, najčešća komplikacija u toku vađenja zuba i prestavlja jednu od najbezazlenijih. Uzroci loma mogu biti dvojaki: ili je reč o anatomskim anomalijama zuba (krivi, rašireni korenovi) ili je reč o pogrešnoj tehnici vađenja zuba. Ukoliko su u pitanju anatomske anomalije, onda se ovakve komplikacije ne mogu sprečiti i tada se pristupa tzv. "komplikovanom vađenju zuba", gde se prvo uklonanja kruna zuba, pa tek koren(ovi).

Povrede mekih tkiva mogu nastati u toku vađenja zuba, ili samostalno ili udruženo sa povredama koštanih tkiva. One mogu nastati na dva načina: kao mehaničke povrede (koje nastaju usled nepravilnog rada sa instrumentima) i kao termičke povrede (koje nastaju dodirom vrelog instrumenta, a koji pacijent ne oseti jer je pod anestezijom). Ove komplikacije svrstavaju se u lakše, a njihovo lečenje zavisi od same prirode povrede. Mehaničke povrede se uglavnom zbrinjavaju u ambulanti, dok se lakše opekotine leče neutralnim kremama ili mastima.

Povreda susednog zuba nastaje ili zbog loše tehnike vađenja zuba ili zbog velike gustine zuba, koja onemogućava primenu pravilne tehnike vađenja. U slučaju delimičnog ili potpunog vađenja susednog zub, on se pritiskom vraća u alveolu. Posle toga zub se fiksira za susedne zube i to u trajanju od 7 do 10 dana.

Otežano otvaranje ustamože se javiti nakon vađenja zuba, a posledica je loše tehnike davanja anestezije. Samim tim, primećuje se tek nakon prestanka delovanja anestezije. Otvaranje usta je otežano i bolno. U težim slučajevima je i nemoguće. Posledica je oštećenja žvaćnih mičića koji se nalaze u stanju grča (trizmus) i tako onemogućavaju otvaranje usta. Ovakvo stanje dosta je bezopasno i traje od nekoliko do nedelju dana, posle čega prolazi. Izlečenje se može ubrzati zagrevanjem bolnog područja. Međutim, i pored ovakve slike, na trizmus uvek treba obratiti pažnju, zato što se on javlja i kao simptom mnogo težih i ozbiljnijih stanja u ustima. Kod nekih od ovih stanja zagrevanje bi pogoršalo već ionako ozbiljno stanje, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Zbog toga, kod svih stanja otežanog ili bolnog otvaranja usta, obavezno treba posetiti stomatologa.

Prelom donje vilice predstavlja jednu od najtežih komplikacija u toku vađenja zuba, srećom i najređa. Prelom vilice u toku vađenja zuba nastaje, u principu, kada sila koja se primenjuje pređe granicu do koje prirodna elastičnost kosti obezbeđuje njenu celovitost. Ova komplikacija nastaje kada se primeni prejaka sila. Međutim, ukoliko je donja vilica oslabljena nekim patološkim procesom (cista, tumor, osteomijelitis) prelom može nastati već pri upotrebi male sile. Ukoliko se ova komplikacija desi, vilica se imobilizuje, kako bi se, na taj način, sprečilo pokretanje delova slomljene kosti, zaustavilo krvavljenje i smanjio bol. Dalje lečenje se vrši u specijalizovanim ustanovama. Treba se napomenuti da, kada se govori o prelomu vilice, uvek se misli na prelom donje vilice. U gornjoj vilici, u sličnim okolnostima, nastaje ili lom zubnog nastavka ili nekog drugog dela kosti. Znači nastaje prelom samo dela kosti, nikada vilice u celini.

Iščašenje donje vilice predstavlja iskliznuće zglobnog nastavka donje vilice iz zglobne jame slepoočne kosti. Ono može biti jednostrano ili obostrano. U slučaju da se desi u toku vađenja zuba, iščašenje je isključivo prema napred. Kada postoji jednostrano iščašenje, donja vilica je pomerena ka zdravoj strani. Pri obostranom iščašenju, ona je pomerena prema napred. U tom slučaju zubi više nisu u kontaktu, prisutan je jak bol i pacijent otežano (nerazumljivo govori). Ova komplikacija može nastati iz više razloga: najčešće nastaje prilikom dugog vađenja (tj. kada pacijent dugo drži usta otvorena), prilikom primene jakih sila kod pacijenata koji već imaju problema sa zglobom ili pri u opštoj anesteziji, kada su mišići potpuno opušteni (koji svojim refleksnim skupljanjem sprečavaju iščašenja). Lečenje se sastoji u vraćanju zglobnog nastavka, koje treba uraditi što pre. Ukoliko se to ne uradi odmah, javlja se grč mišića koji je toliko snažan da se kasnije vraćanje ne može izvršiti bez totalne anestezije. Posle vraćanja, donja vilica se podveuje u periodu od nekoliko dana.

Sinkopa predstavlja kratkotrajan, reverzibilan gubitak svesti, koja nastaje zbog slabog dotoka kiseonika mozgu. Faktori koji doprinose nastanku sinkope su: strah od vađenja zuba i injekcije, dug boravak u zatvorenoj i zagušljivoj prostoriji, iscrpljenost bolovima, jaki i neprijatni mirisi, povećano krvavljenje u rani nakon vađenja zuba, premorenost, glad i, naročito, uspravan položaj tela. Zbog toga se, kao mere predostrožnosti, trebaju preduzeti neki koraci: vađenje zuba treba obaviti ujutro, kada su pacijenti najodmorniji i najsvežiji, nervozni pacijenti bi trebalo popiti pola tablete za smirenje (u konsultaciji sa stomatologom), pre odlaska stomatologu trebalo bi jesti i posle vađenja obavezno bi trebalo sedeti bu stolici par minuta duže.

Alergijske reakcije mogu nastati i u toku vađenja zuba. Ovakve reakcije, koje se mogu kretati od blagog svraba pa sve do gušenja, mogu se pojaviti nakon davanja lokalnih anestetika. Danas se smatra da su osobe alergične na penicilin i sulfonamide isto tako alergične i na jednu vrstu lokalnih anestetika. Anafilaktički šok, koji prestavlja jedan od vidova alergijske reakcije, prestavlja jedan od najdramatičnijih situacija u stomatologiji sa kojim se ni jedan stomatolog ne želi susresti. Zbog toga je važno da takve osobe unapred obaveste stomatologa o postojanju svoje osetljivosti. Sa druge strane, obaveza je i svakog stomatologa da pita pacijenta o eventualnoj alergiji na medikamente.

Povreda gornjoviličnog sinusa može da se desi prilikom vađenja bilo kog bočnog zuba u gornjoj vilici. I pored svih preduzetih predostrožnosti, nekada je ova komplikacija praktično neizbežna zbog veličine i položaja gornjoviličnog sinusa. Zapravo, u nekim slčajevima sinus može biti te veličine da vrhovi korenova zuba gornje vilice prominiraju u sinus i da su pokriveni samo tankim slojem kosti (u nekim slučajevima prekriveni su samo sa sluzokožom). Tako, vađenje tih zuba neminovno dovodi do stvaranja otvora između usne šupljine i sinusa. Kao dodatak ovome, usled neadekvatne primene instrumenata, može doći do utiskivanja dela ili celog korena u sam sinus. Lečenje komplikacije otvaranja sinusa zavisi od više faktora. Ukoliko je moguće (mali otvor, nema infekcije) otvor se zatvara jednostavnim pritiskom rane. Ukoliko je otvor veliki, vrši se hirurško zatvaranje otvora. Kada je u pitanju utiskivanje dela ili celog korena, tada se vrši otvaranje sinusa, uklanja se potisnuti korijen i zatvara se sinus.

Jako krvarenje posle vađenja koje se javlja neposredno posle vađenja zuba posledica je povreda krvnih sudova kosti, periodoncijuma i gingive. Od ovih, najobimnije je krvavljenje iz periodoncijuma (kako s u njemu i nalazi najveći broj krvnih sudova). Shodno tome, kod višekorenih zuba, kod kojih je periodoncijum veći, veće je i krvavljenje. Međutim, ukoliko se javi pojačano kravljenje, onda se može posumjati na povredu većih krvnih sudova. Ukoliko je nastalo oštećenje arterijskih krvnih sudova, krv će biti svetlo crvene boje i isticaće u mlazovima (u ritmu rada srca). Ukoliko je oštećena vena, krv će biti tamnocrvena i teći će polako ali neprekidno. Ovakve komplikacije obično se javljaju posle vađenja donjih bočnih zuba koji se nalaze u bliskom odnosu sa donjozubnom arterijom i venom (a. et v. alveolaris inferior). Ovakva stanja najčešće se leče primenom gaze sa kojom se ispuni alveola. Takođe se u toku prvih 24 sata primenjuju hladni oblozi spolja, radi skuplanja krvnih sudova na mestu povrede.

Lomljenje instrumenata odnosi se na prelom igle prilikom davanja anestezije. To se dešava u onim situacijama kada se igla savije preko granica njene elastičnosti kao npr. nestručan rad stomatologa ili iznenadni pokreti (trzaji) pacijenta. Da bi se sprečile ove komplikacije, koriste se nove i deblje igle. Ova komplikacija najčešće se dešavaju pri anesteziranju donjih zuba. Polse preloma, ukoliko je moguće, iglu treba lagano izvaditi kako bi se izvukao zalomljeni deo. Ukoliko to nije moguće, onda se igla uklanja hirurškim putem. Pored upotrebe novih i debljih igala, najsigurnija preventivna mera prestavlja dobra tehnika davanja anestezije.

Kada se vađenje zuba izvodi u lokalnoj anesteziji, u slučaju da izvađeni zub ili koren ispadne iz klešta u usnu šupljinu, izuzetno retko se dešava da ga pacijent refleksno proguta. Ovakav komplikacija nema nikakvih posledica pošto se prolaz progutanog zuba kroz digestivni trakt odvija nesmetano. Međutim, kada se vađenje obavlja u totalnoj anesteziji, postoji mnogo veđa opasnost da se koren ili zub, koji ispadne u usnoj duplji, udahne. Zbog toga je neophodno zatvaranje grkljana kada se radi opštoj anesteziji. U protivnom, posle aspiracije može doći do akutne opstrukcije disajnih puteva, koja se, zavisno od nivoa opstrukcije, može i letalno završiti. U svakom slučaju, ovakva stanja zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju uklanjanja udahnutog (dela) zuba.

Povreda i/ili anesteziranje susednih živaca javlja se kada se povrediti stablo živca ili neželjeno anestezirati živac u neposrednoj blizini. Kod povređivanja živca dolazi do produžene anestezije, čije trajanje zavisi od stepena oštećenja samog živca. Njačešća prognoza ovakvih povreda je dobra. Ukoliko se anestezira susedni živac, simptomi će biti u vidu znakova anestezije tog živca. U najvećem broju slučajeva potrebno je samo sačekati da anestezija prođe, kada se stanje vraća u normalu. U izuzetno retkim slučajevima može doći do povređivanja tog živca i do produžene anestezije. U tim slučajevima oridiniraju se vitamii B kompleksa i zagrevanje mesta povrede.