Author: radmikeli

Izbeljivanje zuba hlorom?

25/07/16

Svakodnevnom konzumacijom „obojenih“ namirnica, gdje spadaju kafa, koka-kola, vino i čaj, stvaramo razna prebojanja na površini i u strukturi naših zuba. Upravo zbog toga je dobar deo stomatološke i kozmetičke industrije usmeren ka produktima koji uklanjaju ova prebojenja. Procenjuje se da je samo u 2012. godini promet preparata za izbeljivanje zuba dostigao nivo od 380 miliona dolara.

Kao aktivna supstanca u većini ovih preparata koristi se vodonik ili karbamid peroksid. Ova dva jedinjenja imaju sposobnost da u kontaktu sa organskiom materijom oslobađaju slobodni kiseonik. Tako oslobođeni kiseonik deluje na veze između molekula unutar organske materije i na taj način ih menja. Promenjene veze utiču na transparetnost organske materije (čiatjte mrlje) i dovodi do toga da postaju nevidljive. Tako se one gube, a boja zuba postaje belija.

Kako je za prosečnu terapiju izbeljivanja, uz upotrebu srednjih koncentracija gorepomenutih aktivnih supstanci, potrebno i do 15 dana, to su naučnici pokušavali da pronađu još neke, možda efikasnije, supstance koji bi mogli koristiti u ove svrhe. Tako se, u jednim od predhodnih brojeva Journal Of Dentistry, pojavo rad u kojem su istraživači ispitivali efekte izbeljivanja hlor dioksida sa drugim supstancama za izbeljivanje zuba.

Istraživanje, koje je rađeno na Univerzitetu u Liverpulu, pokazalo je da je hlor dioksid mnogo efikasniji u izbeljivanju zuba u odnosu na druge supstance. Ova efikasnost se odnosi kako na brzinu izbeljivanja tako i na nivo beline koje se dobija ovim postupkom.

Ipak ostaje da se utvrdi da li ova aktivna supstanca može štetno delovati na zdravlje ljudi. U Evropskoj uniji ova supstanca nosi oznaku da je oksidirajuća, toksična, štetna po okolinu kao i da je korozivna. Sa druge strane, Američka agencija za zaštitu životne sredina (EPA) izdala je svoj izveštaj po kojem ova supstanca nema uticaj na zdravlje ljudi.

Kako ovakve nesuglasnosti nisu retka pojava u propisima u Evropi i Americi, to nam ostaje samo da čekamo dok se ne urade dodatna ispitivanja koja će potvrditi jednu ili drugu stranu. Do tada nam ostaje da peremo zuba i, ako želimo da ih učinimo blistavo belim, da koristimo dosadašnje preparate.

Fiberglas kočići

06/04/16

Veliki broj pacijenata javljaju se stomatološkoj ordinaciji jer su im od jednog ili više zuba ostali samo „okrnjci“, tj. da su ti zubi izgubili dobar deo krune zuba (vidljive deo zuba).

Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Nadogradnja ovakvog zuba odvija se u tri faze.
– Prva faza podrazumeva dobru pripremu zuba. Ovo znači da se zubu mora prvo, ukoliko već nije, izvaditi živac i napuniti kanal korena. Ukoliko postoji neki proces na korenu zuba, on se mora izlečiti.
– U drugoj fazi, nadograđuje se zub tako da ima izgled brušenog zuba. U ovom procesu mogu se primeniti dve metode. Prva, tradicionalnija i više zastupljena, jeste izrada livene nadogradnje. Stomaolog, u saradnji sa zubnim tehničarem, pravi od livenog metala strukturu koja se sastoji od dela koji ulazi u kanal korena i dela koji je iznad njega i ima oblik brušenog zuba. Ovako dobijena struktura cementira se u zub. Druga mogućnost je postavljanje i cementiranje kočića od fiber-glasa (FRC kočići) u kanal korena zuba. Ovi kočići pojavili su se u predhodnih desetak godina. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići imaju nekoliko prednosti. Najveća od njih ogleda se u sličnom stepenu elastičnosti u poređenju sa prirodnim zubom. Ovo je vrlo bitno, jer se zub u toku žvakanja blago savija. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići se savijaju zajedno sa zubom, dok kod livenih nadogradnji ova savijanja mogu dovesti do loma zuba (usled krutosti metala). Druga velika prednost ovih kočića ogleda se u njihovoj estetici. FRC kočići su izgrađeni od transparetnih materijala koji, za razliku od metala, propuštaju svjetlost i tako doprinose boljoj estetici.
– Treća faza nadogradnje zuba obuhvata izradu protetskog rada tj. krunice. One se mogu izrađivati od kombinacije metala i keramike ili od čiste keramike. U ovom drugom slučaju dolazi do punog izražaja estetske vrijednosti FRC kočića, jer njihova transparetnost doprinosi boljem estetskom učinku nadograđenog zuba.

Zato, sledeći put kada posetite vašeg stomatologa slobodno ga pitajte koje vam sve mogućnosti može ponuditi za rešavanje ovog, ali i bilo kog drugog problema.

Afte

21/01/16

Afta, svim nama poznata i krajnje neprijatna promena u ustima, predstavlja povratnu ulceraciju koja se javlja u usnoj duplji. Sama reč afta potiče od starogrčke reči koja u prevodu znači pali ili gori. One su, pored oboljenja parodoncijuma, najčešća oboljenja usne duplje i smatra se da svaki peti čovek ili svaki drugi dvadesetogodišnjak boluje od ovih promena. Istraživanja su pokazala da je najveći broj obolelih između 20. i 40. godine života, dok su afte češće kod žena nego kod mučkaraca, i to u odnosu 6:1.

Iako ih opisivao Hipokrat još 460. g.p.n.e. uzrok afti je još uvek nepoznat. Obimnim istraživanjima u svetu došlo se do saznanja da neki faktori ipak mogu dovesti do aftoznih promena, od kojih su najznačajniji:
– nasleđe – kao dokaz da nasleđe utiče na pojavu ovih promena ističe se činjenica da se ona nekada javlja kod članova iste porodice. Bolesnici čiji su roditelji imali afte imaju 90% veću čansu da ih sami dobiju;
– endokrini poremećaji – od kojih se posebno ističe poremećaj u funkciji polnih žlezdi. Smatra se da postoji direktna veza između nivoa progesterona u krvi i afti, što potvrđuje i činjenica da se afte češće javljaju kod žena;
– psihogeni faktor – smatra se da briga i stres mogu da na određen način izazovu skupljanje krvnih sudova u ustima, što dovodi do lokalne nekroze i stvaranja afti;
– bakterijske i virusne infekcije – mišljenje je da afte mogu biti izazvane nekim bakterijama odnosno virusima;
– mehaničke trauma – oralna sluzokoža, koja je izložena delovanju karijesom destruisanih zubima, lošim protetskim radovima i traumama tokom hirurških zahvata, sklona je pojavi aftoznih lezija.

Aftozne lezije su, svi znamo, izrazito bolne. Bolovi se pojačavaju prilikom govora, ishrani kao i pri svakom pokretu obraznih mišića. One najčešće traju do 15 dana i zarastaju lagano. Zarastanje ide od periferije ka centru i ne ostavlja ožiljke. Aftozne promene su povratne, a recidivi su različite dužine.

U terapiji aftoznih promena koriste se brojna sredstva i načini lečenja ali, na žalost,još nije pronađen tretman kojim se afte mogu uspešno izlečiti. U terapiji se uglavnom koriste simpomatski lekovi čiji je jedini cilj da se ublaže simptomi koji prate afte. Zato se u terapiji afti koristi:
– lokalna terapija –najčešće se koriste kortikosteroidi. Od lokalnih aparata koriste se Kenalog, Kenacort, Kenacomb i Adcortyl, koji se nanose preko afti više puta u toku dana. Pored ovoga mogu se koristit brojni antiseptički rastvori kojima se ispiraju usta par puta dnevno (Curasept, Ozosept).
– fizikalne metode – od kojih se najviše primenjuju UV zračenje kao i laseri. Cilj ovih fzikalnih metoda je ubrzavanje epitelizacije, ublažavanje simptoma (bola) kao i smanjenje recidiva.

Oralni antiseptici

10/11/15

Iako se antiseptici koriste u medicini od davnina, potvrda njihove korisne upotrebe u stomatologiji došla je tek 1960. godine. Tada je dokazano da bakterijski plak predstavlja glavni uzročnik bolesti zuba i mekih tkiva (on dovodi do nastanka karijesa, gingivitisa, oboljenja parodoncijuma). Sam dentalni plak predstavlja jednu ljigavu, lepljivu naslagu, koja se stvara na površini zuba, iznad i ispod gingive, i koje su bogate anareobnim i aerobnim mikro-organizmima.

Veoma je bitno da se dentalni plak redovno uklanja, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba, kao i upotrebom konca za zube i/ili interdentalnih četkica. Međutim, u većini slučajeva ni ovo nije dovoljno. Pranje zuba i konac za zube predstavljaju zlatni standard oralne higijene, ali i pored toga zubni plak može ostati na površinama koji nisu dostupni fiziološkom samočišćenju. To su najčešće aproksimalne strane zuba (strane zubakoje su u kontaktu sa drugim zubima). Zbog toga oralni anitseptici mogu imati značajnu ulogu kao dodatak mehaničkim metodama (pranje četkicom) u održavanju oralne higijene.

Najčešće korišćena sredstva u antiseptičnim rastvorima su na bazi esencijalnih ulja, fenola, hlor-heksidina, cetilpiridinium-hlorida, triklosana itd. Po mnogima rastvori na bazi hlor-heksidina predstavljaju zlatan standard oralne antispse kao odličan preparat. Primena ovih preparata (npr. Curasept) ograničena je vremenski na 15-20 dana, zbog nuspojava, i to u vidu prebojavanja zuba, jezika i oralne sluznice, ubrzanog stvaranja kamenca i poremećaja čula ukusa. Sa druge strane, antiseptici na bazi fenola (npr. Ozosept) i esencijalnih ulja (npr. Listerin) nemaju ovih nedostataka.

Poznato je da se kod svih ljudi stvara tzv. „tranzitorna bakterijemija“ nakon stomatoloških intervencija. To znači da, u kratkom vremenskom intervalu, dolazi do pojave bakterija u krvi pacijenta, koje su poreklom iz oralne duplje. Ova pojava kod zdravih pacijenata nema nikakvog uticaja, dok kod pacijenata rizika (pogotovo kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i veštačkim zaliscima) može izazvati neželjene komplikacije. Upotreba antiseptičkih rastvora dokazano dovodi do smanjenja bakterija u krvi, ukoliko se oni upotebe pre stomatološke procedure.

Zbog svega gore navedenog stomatolozi preporučuju redovnu upotrebu nekih od ovih rastvora kao i ispiranje usta neposredno pre bilo koje stomatološke intervencije.

Zub pod otokom se vadi!!!

Sticky

20/08/15

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Paste koje ne pene

11/06/15

Većina pasti za zube imaju sličan sastav. Naime, skoro sve paste za zube sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd.

U zadnjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile paste za zube koje ne sadrže površinski aktivne supstance. Jedinjenje koje se najčešće koristi u ove svrhe predstavlja natrijum laureat sulfat (SLS – sodium laureth sulfate). On se, pored pasti za zube, koristi i u drugim kozmetčkim preparatima, kao što su: sapuni, kupe, šamponi i tome sl.

U ovomperiodu javila su se zapažanja da ovo jedinjenje može dovesti do povećane učestalosti afti u populaciji koja koristi paste za zube koje ga sadrže. Naime, SLS predstavlja jako jedinjenje koje dovodi do iritacije sluzokože. Iako prisutan u maloj koncentraciji, smatra se da njegova površinska aktivnost dovodi do povećane osetljivosti sluzokože, koja postaje osetljivija na druge nadražaje. Tako je Majo klinika svrstala ovo jedinjenje tj. paste koje ga sadrže kao jedan od uzroka nastanka afti.

Sa druge strane, Finalni izvestaj o toksičnosti SLS-a, koji je izašao u Internacionalnom žurnalu toksikologije, govori da „je SLS bezbedan ukoliko se koristi povremeno, u kratkom vremenskom intervalu koji je praćen dobrim ispiranjem izloženih djelova (sluzo)kože“. Šta više, u svetu sve više ljudi veruje u eko-mit da SLS dovodi do nastanka raka. U prilog tome, istraživanja rađena na ovu temu nisu pokazala povezanost između upotrebe kosmetičkih preparata sa SLS-om i povećanom učestalošću raka u ispitivanoj populaciji.

Ipak, na kraju ostaje zaključak da, ukoliko često patite od afti, jedan od mogućih rešenja jeste da izbacite iz upotrebe paste sa natrijum laureat sulfatom i u apotekama potražite one bez njega.

Izumi koji su promenili stomatologiju

20/04/15

Mnogi instrumenti koji stomatolozi koriste u svom svakodnevnom radu potiču još od davnina. Napredak tehnologije i nauke dovelo je da su danas odlasci kod stomatologa mnogo prijatnija i bezbolnija iskustva. Do ovoga se došlo razvojem mnogih izuma, među kojima se izdvajaju:

1. Četkice i paste za zube
Pranje zuba uvek je bio osnov za „izbegavanje“ stomatologa. Prve četkice sa čekinjama javile su se u Kini, a u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku, dok su prvu električnu četkicu izmislili Švajcarci za vreme Drugog svetskog rata.
Pasta za zube se takođe javlja u drevnim civilizacijama. Sastojci takvih pasta bili su dosta prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće) i malo manje prijatni (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

2. Veštački zubi
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnji veštački zubi se ne razlikuju od prirodnih. Međutim, put do ovog je bio dosta dug. Jedan od najpoznatijih prvih Amerikanaca, koji je imao veštački zub, bio je njihov prvi pretsednik, Džordž Vašington. Pretpostavlja se da ih je imao više i da su bili napravljeni, između ostalog, i od izvađenih zuba ljudi i životinja. Ovo je bila normalna praksa tog vremena. Prvi značajni napredak dogodio se krajem 19. veka, kada se po prvi put u izradi veštačkih zuba koristio porcelan.

3. Anestezija
Iako je stomatologija bila prisutna u nekoj formi još od primitivnih ljudi, bezbolna ekstrakcije nije bila moguća do 1830. godine. U samom početku zubi su se vadili pažljivo postavljenim dletom i dobrim zamahom čekića. Ova praksa je napuštena u periodu Grčke i Rimske civilizacije, kada su za ove potrebe korištena klešta.

1790ih godina britanski hemičar vršio je ispitivanja sa azot-oksidom i primetio je njegovu najpoznatije neželjeno dejstvo – smeh. Označio je ovaj anestetik kao „smejavac“. Neposredno nakon „smejavca“, otkriveni su i lokalni anestetici. Tako se, u prvom periodu, u ovu svrhu, koristio kokain. Čim se uočila njegova zavisnost, odustalo se od njegove primene i otkriveni su njegovi zamenici, koji se i danas koriste.

Da li bi ste i vi mogli bez nekog od ovih „izuma“? Podsećanja radi, u istraživanju koje je sprovedeno 2003. godine čak 34% tinejdžera i 42% odraslih izabralo je četkicu kao prvi izbor od 5 izuma bez kojih ne bi mogli da žive. Druga četiri su bila kompjuter, automobil, mikrotalasna peć i mobilni telefon.

Hipnoza u stomatologiji

20/11/14

I pored napretka stomatološke tehnologije i farmakologije, poseta stomatologu i dalje za većinu predstavlja neprijatan poduhvat. Zbog ovoga je jedan od ciljeva u stomatologiji iznalaženje načina za jeftin, lako primenjiv i siguran način za postizanje bezbolnosti u toku rada.

Jedan od mogućih rešenja za ovaj problem predstavlja hipnoza. Ova metoda ne zahteva upotrebu lekova i u suštini zadovoljava sve zahteve koje su gore spomenuti.

Hipnoza se u medicinske svrhe koristi kao metod koji omogućava da se dospe do nesvesnih afekata i misli, kao i da se sugestijom uklone izvesni simptomi bolesti. Tako je jedna od prvih upotreba hipnoze bila u lečenju psihičkih pacijenata, koju je još 1895. koristio Sigmund Frojd.

U naučnoj literaturi postoje oprečni rezultati po pitanju efikasnosti hipnoterapije. Ipak, jedna od najvećih meta-analiza rađenih na ovu temu, koja je objavljena 2002. godine i koja je obuhvatila 444 predhodne studije, pokazala da je hipnoterapija efikasna. Ova meta-analiza uglavnom je uključivala istraživanja koja su se bavila upotrebom hipnoterapije u lečenju nekih psihosomatskih oboljenja, anksioznosti i kontroli bola.

Terapije u predelu glave, gde spadaju i stomatološki tretmani, uključuju visoku dozu psihičkog stresa. Ovo je najviše uzrokovano činjenicama da je ovaj deo tela dobro inervisan kao i da se tokom stomatoloških intervencija vrši konstatna invazija privatnih delova tela (usta). Neka istraživanja pokazuju da čak 60-70% pacijenata dolazi kod stomatologa sa nekom vrstom anksioznosti od kojih čak 11% ima manifestnu fobiju. Sa druge strane ni stomatolozi nisu pošteđeni. Čak 80% njih smatra da lečenje anksioznih pacijenata izaziva stres.

Iako postoje brojne prednosti upotrebe hipnoze, na žalost ova metoda još nije uvedena u stomatološku praksu. Jedan od glavnih razloga za ovo je slabo prihvatanje ove metode kako od strane stomatologa tako i od strane pacijenata.

Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da će u skorijoj budućnosti doći do veće primene hipnoze u stomatologiji. Svi bi smo veoma rado prihvatili da nam stomatolog zanjiše časovnik ispred nosa i da naknadnu intervenciju uopšte i ne osetimo.

1 2 3 4 5

Kontaktirajte nas:

Budite obavešteni:

Author: radmikeli

Izbeljivanje zuba hlorom?

Fiberglas kočići

Afte

Oralni antiseptici

Zub pod otokom se vadi!!!

Paste koje ne pene

Izumi koji su promenili stomatologiju

Hipnoza u stomatologiji

Kontaktirajte nas:

Pratite nas:

Budite obavešteni:

Author: radmikeli