Author: radmikeli

Anestezija i umnjaci

24/05/18

Istraživači sa Univerzitetu u Tuftu, SAD, otkrili su statističku vezu između lokalne anestezije, koja se daje deci uzrasta od 2. do 6. godine, sa nedostatkom umnjaka. Rezultati epidemiološke studije, koja je objavljena u Žurnalu Američke dentalne asocijacije (The Journal of the American Dental Association), sugeriše da injektiranje anestezije deci u ovom uzrastu može dovesti do poremećaja u razvoju ovih zuba.

Prema rečima jednog od autora ovog istraživanja, prof. Antonija Silvestrija, intrigantno je da rutinski postupak, kakav je postupak davanje anestezije, može dovesti do poremećaja u razvoju zuba. Ovo je prva studija u ljudskoj populaciji koja pokazuje vezu između rutinskog i minimalno invazivnog postupka i zaustavljenog razvoja zuba.

Umnjaci su zubi koji su potencijalno osetljivi na spoljne uticaje zbog njihovog razvoja. Za razliku od drugih zuba, njihov razvoj ne počinje u periodu dok smo u majčinom stomaku, već dosta nakon porođaja. U periodu od druge do šeste godine, klice umnjaka počinju da se razvijaju u bočnim uglovima naših usta, a sami zubi najčešće niču u periodu od 16-te do 20-te godine.

Nemaju svi umnjake ali oni koji ih imaju često imaju probleme sa njima. Ti problemi najčešće se ogledaju u vidu neizniklih ili poluizniklih zuba, koji moraju da se vade hirurškim putem. Tako, statistika navodi da 9 od 10 osoba ima barem jedan neiznikao umnjak, koji može dovesti do bola, infekcije i/ili lošeg zadaha. Upravo zbog ovoga, brojni stomatolozi predlažu hirurško uklanjanje umnjaka kako bi se sprečile ove komplikacije.

Umnjak u početku razvoja, kada se označava kao zametak, osetljiv je na povrede u toku dugog vremenskog intervala jer nije pokriven koštanim tkivom. Naime, zametak umnjaka je pokriven samo tankim slojem sluzokože. Kada se zametak stvori, on nije veći od promera igle za anesteziju, a meko tkivo, koje okružuje zametak, blizu je mesta gdje se vrši ubod igle prilikom rutinske aplikacije anestezije.

Istraživanje rađeno na Univerzitetu Tuft pokazuje da osobe koje jesu primale anesteziju u navedenom dobu imaju 4,35 puta veću šansu da im nedostaje umnjak od osoba koje to nisu primale.

Ovakvo istraživanje, sa jedne strane, treba da podstakne slična istraživanja u budućnosti, koja bi obuhvatila veći uzorak. Sa druge strane, treba skrenuti pažnju da lokalna anestezija, koja se upotrebljava u stomatologiji skoro 100 godina, može imati uticaj na formiranje molara. Ova informacija može poslužiti kao osnova za razvijanje metoda koje bi sprečile razvoj umnjaka.

Ručne vs električne četkice

09/05/18

Pranje zuba poznato je ljudskom rodu od davnina. Ako se zna da su se prve četkice pojavile još u periodu pre nove ere, ljudi su imali dosta vremena da ovaj, svakodnevno korišćen, izum dovedu do savršenstva.

Od njihove prve pojave pa sve do danas, četkice za zube, kakve danas poznajemo, nisu se mnogo menjale. Dovoljno je i danas da odemo u prvi supermarket i da vidimo da su četkice za zube koje tamo nađemo više-manje iste. Duži štapić na čijem jednom kraju se nalaze pararelno postavljene dlake.

Jedini pomak u kontsrukciji i dizajnu čektica za zube desio se u Švajcarskoj 50-ih godina prošlog veka. Tada je dr Filipe-Gaj Vug (Philippe-Guy Woog) konstruisao električnu četkicu za zube. Iako su bile namenjene pacijentima sa ograničenim motornim sposobnostima kao i pacijentima koji su nosili ortodontske aparate (naročito fiksne), njihova upotreba nije se ograničila samo na ovu grupu. Danas postoje nekoliko vrsta ovih aparata, od kojih su najčešće četkice sa rotirajućim pokretima kao i četkica sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima.

Kako su bakterije, koje se skupljaju na površini zuba u vidu plaka, izazivači zubnog kvara i gingivitisa, to je njihovo uklanjanje glavni cilj svake četkice. Upravo njihovo uklanjanje predstavlja osnovu prevencije oboljenja usne duplje.

Sada se postavlja pitanje koje su četkice efikasnije u uklanjanju bakterija sa površine zuba. Do danas je rađeno više ispitivanja da li su bolje ručne ili električne četkice za zube. Pretraživanjem ovih radova došlo se do zaključka da električne četkice sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima bolje uklanjanju plak i u većoj mjeri smanjenju znakove gingivitisa, kako u kraćem tako i u dužem vremenskom periodu. Za razliku od ovih, električne četkice koje imaju samo rotirajuće pokrete nisu pokazale prednost u odnosu na ručno pranje zuba.

Zbog ovoga, kada se ovih dana budete dvoumili između električne i obične četkice, zapamtite jedno – šta god da uzmete, bitno je da ih koristite.

Garancija ili ne

22/04/18

Stomatološke usluge obuhvataju veliki dijapazon usluga, počevši od hirurških zahvata, kaošto su apikotomije, preko protetskih radova, recimo metalo-keramička krunica, pa sve do najčešćih interevncija, kao što su plombe. Cene ovih usluga variraju od ordinacije do ordinacije i na njih utiče više fakotra. Približavanjem standardima Evropske unije, raste i svest pacijenata o njihovim pravima kao potrošačima. Ovo dovodi do toga da sve veći broj pacijenata traži garanciju za brojne stomatološke zahvate

Pitanje garancije u stomatologiji se u ničemu ne razlikuje od istog pitanja u medicini. Naime, terapijska procedura u stomatologiji (npr. izrada i postavljanje metalo-keramičke krunice) nije i ne može biti lek za odgovarajući nedostatak oblika zuba. Kada se administrira jedan lek, on ima svoje dejstvo i, ukoliko je on dat prema načelima dobre kliničke prakse, on će delovati i sigurno će dati svoj rezultat. Čak i tada se ne može sa sigurnošću tvrditi da će lek uvek imati 100 procetno pozitivno dejstvo tj. da će sigurno izlečiti prvobitno stanje.

Sa druge strane, uspeh terapisjke procedure ne zavisi samo od toga da li će se ona primeniti, već i od mnogih drugih faktora. Uzmimo za primer gore pomenutu metalo keramičku krunicu. Kada je stomatolog postavi na zub pacijenta, ona više nije pod njegovom kontrolom i na vek trajanja te krunice utiču brojni faktori, kojih možda ni doktor, a ni pacijent nisu svesni. Neki od tih faktora su: nepravilan zagriz pacijenta, noćno škrgutanje zubima, loše navike (npr. otvaranje pivskih boca zubima), gubitak susednih zuba i tome sl. Svi ovi faktori mogu uticati na dugovečnost krunice.

Upravo zbog ovih nepredviđenih faktora nerealno je očekivati od stomatologa da pruži garanciju za jednu terapijsku proceduru. To bi isto bilo kao kad bi od kardiohirurga očekivali da vam pruži garanciju za ugrađeni stent ili pajsmejker. Sigurno od njega nećete tražiti da vam ukloni stari i postavi novi ukoliko se ispostavi da prvi nije uspeo.

Jedina mogućnost jeste da stomatolozi daju garanciju svog proizvoda u idealnim uslovima. Ipak smatram da ni to nije rešenje. Primera radi, proizvođači automobila daju garanciju da njihov proizvod troši 4L/100 km, a koje vi nikada nećete postići jer ne vozite pod uslovima pod kojima je test rađen. Tako ni garancija na krunicu nikada ne bi važila, jer uslovi u vašim ustima nikada nisu idealni.

Zato, ako razmišljate da postavite krunicu ili vam pak treba neka druga stomatološka usluga, nemojte da vas ovaj tekst obeshrabri. Svaki stomatolog ima interes da vam napravi nešto što ćete nositi za života jer se svi stomatolozi drža pravila da je zadovoljan pacijent njegova najbolja reklama.

9 saveta za neprijatan zadah

22/03/18

Loš, jutarnji zadah, halitoza ili jednostavno zadah, sve su to termini kojima se opisuje primetno neprijatan miris koji potiče iz usta. Zadah sam po sebi nije problem, ali on ukazuje da u našem organizmu postoje procesi koji dovode do njega i na koje treba obratiti pažnju.

Svi znamo da određena hrana može uticati na naš zadah. Tako beli ili obični luk imaju veoma snažnu moć da se osete iz naših usta kada ih pojedemo. Nasuprot uobičajenom mišljenju, miris pojedenog luka ne dolazi iz želudca. Naime, aroma luka se apsorbuje iz creva i putem krvotoka dolazi do pluća, odakle se izbacuje iz organizma u izdahnutom vazduhu. Srećna okolnost je da ovako nastao zadah traje kratko.

Mnogo češći razlog nastanka zadaha su ostaci hrane koji se zadržavaju u našim ustima. Kada ovi ostaci zaostanu, postaju idealno mesto za razmnožavanje bakterija, čiji produkti izazivaju neprijatne mirise. Zadržavanju hrane u našim ustima najviše potpomažu loše plombe, parodontalni džepovi, parodontopatija, iskrivljeni zubi i tome sl.

Pored ovoga, jedan od stanja, koji najviše potpomaže stvaranju zadaha, jeste kserostomija (stanje smanjenog lučenja pljuvačke tj. suvih usta). Pljuvačka ima odbradbenu ulogu u borbi protiv bakterija u ustima. Pored ovoga, ona služi i za spiranje ostataka hrane sa i oko zuba. Sve ovo označava da njeno smanjeno lučenje dovodi do povećanog razmnožavanja bakterija u ustima, što dovodi do pojačanog zadaha.

Zbog toga, ukoliko imate problema sa zadahom, preporučujem vam sledećih 9 koraka kako da ga se rešite:

– perite zube nakon svakog obroka – na taj način uklonićete sve ostatke hrane,
– kada perete zube operite i jezik – na njemu se nalaze veliki broj bakterija,
– koristite interdentalne četkice ili konac – ovako ćete ukloniti ostatke hrane koji se nalaze između zuba i koji se ne mogu ukloniti četkicom za zube,
– redovno posećujte vašeg stomatologa – koji će vam redovno uklanjati kamenac (idealno mesto za utočište bakterija),
– ukoliko imate problem sa suvim ustima, češće pijte vodu,
– izbegavajte tečnosti za usta koje sadrže alkohol – ovakvi rastvori će dovesti do suvoće usta,
– prestanite da pušite – pušenje dovodi do ubrzanog stvaranja kamenca i tvrdih naslaga na zubima,
– jedite zeleno povrće – hlorofil je prirodni osveživač zadaha,
– ispirajte usta sa 3% rastvorom hidrogena – ovaj rastvr djeluje anti bakterijski te može zameniti bilo koji rastvor za ispiranje usta.

Zašto zubi bole kada jedemo slatko?

11/03/18

Svi uživamo u kockici šokolade ili parćetu dobre torte. Ipak, ima ljudi koji, iako vole dobar „sladak“ zalogaj, imaju neželjene reakcije svojih zuba kada stave nešto slatko u usta. Ovi problemi najviše se ogledaju u vidu oštrih bolova koji traju taman toliko koliko je i zalogaj u ustima.

Razlog ove pojave nije uvek postojanje kvara zuba. Šta više, ova pojava se često sreće kod ljudi kojima su zubi savršeno zdravi. Pa šta je onda uzrok? Glavni „krivac“ za ovakvu pojavu bola jeste anatomska struktura delova zuba i to pre svega dentina.

Dentin, koji se nalazi oko puple (živca) zuba, normalno je prekriven sa gleđi. U nekim slučajevima, zbog različitih okolnosti (kao što su parodontopatija, klinaste erozije i sl.), može doći do ogoljavanja dela dentina tj. dolazi do kontakta dentina sa spoljanom sredinom. Ovo se najčešće dešava tamo gde je gleđ najtanja, a to je predeo zuba oko gingive. Struktura dentina je takva da se u njemu nalazi veliki broj sitnih kanalića (tubula). Ovih tubula ima u predelu vrata i do 50.000 po cm2 i u njima se nalazi dentinska tečnost. Tečnost u kanalićima je na jednom kraju u kontaktu sa (u ovom slučaju) spoljnom sredinom, dok je sa druge strane u kontaktu sa ćelijama koje se nalaze u zubnoj pulpi. Oko ovih ćelija nalaze se i u bliskom kontaktu su nervni završeci. Upravo ova veza omogućava sprovođenje stimulansa iz spoljne sredine koje dovode do stvaranja impulsa u nervima tj. do osećaja bola. Kako tečnost u kanalićima reaguje na fizičke i hemijske nadražaje iz spoljne sredine, to će upravo takvi nadražaji i dovoditi do osećaja bola. Zbog svoje hidrodinamičke aktivnosti, prilikom npr. termalnih nadržaja, dolazi do kretanja tečnosti ka spoljnim otvorima (prema spoljašnjoj sredini). Ovo dovodi do uvlačenja ćelija koje se nalaze na drugom kraju u kanaliće i do stvaranja impusla bola koji se prenosi nervnim završecima.

Kada su u pitanju slatkiši, mehanizam nastanka bola ogleda se u tome što slatka hrana predstavlja hipertoničan rastvor. Drugim rečima, ovaj rastvor je prezasićen ugljenim hidratima i zbog toga teži da upije dodatnu vodu. Zbog toga dolazi do „usisavanja“ vode iz dentinskih tubula i do posledičnih bolnih senzacija.

Na kraju bih ponovio da pojava bola u situacijama kada jedete slatko označava da negde imate „eksponirani“ dentin. Ovo može, a ne mora da znači da imate kvar zuba. Upravo zbog toga vam preporučujem da ipak posetite stomatologa.

Prijatan zalogaj!

Alveolitis - zasto boli rana nakon vađenja zuba

25/02/17

Alveolit ili alveolitis predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba. Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem za rešavanja, alveolit je jedna od najneprijatnijih komplikacija koje može zadesiti pacijenta. Karakteriše se jakim bolovima i velikom osetljivošću, kako na pritisak tako i na termalne nadražaje.

U luiteraturi poznat kao i „dry socket“, ovaj problem na sreću nije toliko često zastupljen jer se javlja se u oko 2% slučajeva. Češće se javlja nakon vađenja gornjih zuba; češći je kod muškaraca, a od godišnjih doba, najčešće se javlja u proleće.

Ova promena najčešće se javlja dva do tri dana nakon vađenja zuba. Što se tiče kliničke slike, najupečatljivija promjena je, pored intezivnog bola, odsustvo normalnog koaguluma. Alveola (mesto gde je nekada bio zub) je ispunjena ili slabim, sivim koagulumom (ugruškom) koji neprijatno miriše ili je čak i potpuno prazna. Upravo ova činjenica objašnjava zašto je ovo veoma bolna komplikacija. Kako se u zidovima alveole nalaze nervni završeci, to će oni, ukoliko ne budu bili pokriveni koagulumom (zamislite ga kao jedan topli ogrtač), biti veoma nezadovoljni svojim položajem u spoljašnjoj sredini pa će vas konstatno podsećati (u vidu bola) da im mesto nije tamo.

Ono što je najbitnije za alveolitis jeste da on NE predstavlja infekciju te se samim tim ne treba preba odnositi kao prema jednoj. Alveolitis je u suštini poremećaj u stvaranju zdravog koaguluma. Zašto se ovo događa još se u potpunosti ne zna. Postoje neke teorije o poremećaju cirkulacije u alveoli ali ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti potvrđena.

Upravo zbog toga što se u potpunosti ne zna uzrok alveolita, samim tim se ne mogu ni preduzeti mere kojima bi smo sprečili nastanak alveolita. Međutim, pri vađenju zuba uvek treba zub ukloniti sa što manje trauma po kost i okolna meka tkiva. Tada se smanjuje mogućnost da dođe do poremećaja krvavljenja (što je neophodno pri obrazovanju normalnog koaguluma) jer se većina teorija oslanja da je upravo to uzrok alveolita.

Kao što je već rečeno, alveolitis predstavlja poremećaj organizma da stvori u datom trenutku normalan koagulum. Zbog toga je i terapija usmerena u dva pravca. Prvo, terapijom ublažavamo bol pacijentu. Drugo, aplikovanjem odgovarajućih lekova potpomažemo organizmu da stvori koagulum. Naravno, sve ove intervencije, a to će reći: uklanjanje “lošeg” koaguluma, ispiranje alveole, provociranje krvavljenja (zarad stvaranja novog koaguluma) kao i postavljanje medikamenata, sve one se rade pod anestezijom.

Zeleni čaj

02/02/17

Kako jedna skorašnja studija pokazuje, ljudi koji redovno piju zeleni čaj imaju bolje stanje periodontalnog tkiva od onih koji to ne rade. Šta vise, ispitivanje je pokazalo da što se više čaja pije, to je i zdrastveno stanje mekih tkiva oko zuba bolje. Podsećanja radi, parodontopatija predstavlja hronično stanje koje se karakteriše zapaljenjem mekih tkiva i kosti koja se nalaze u okolini zuba. Ova zapaljenja takođe su povezana sa postojanjem drugih oboljenja, kao što su: oboljenja srca, ateroskleroza i dijabetes.

Studiju, koja je objavljena u američkom časopisu “Journal of Periodontology” (koji je, inače, naučni časopis Američkog udruženja periodontologa), vodio je Yoshihiro Shimazaki, sa Univerziteta Fukuoka u Japanu.

Prema njegovim rečima “već dugo se spekulisalo da zeleni čaj ima mnoga lekovita svojstva, a kako većina nas, sa zadovoljstvom, uživa u ispijanju istog, moje kolege i ja smo želeli da istražimo uticaj ispijanja zelenog čaja na periodontalno zdravlje, pogotovo imajući u obzir vezu između periodontalnog i opšteg zdravlja”.

U istraživanje je bilo uključeno 940 muškaraca, starosti od 49 do 59 godina, i ono je pokazalo da muškarci koji redovno piju više zelenog čaja imaju bolje periodontalno zdravlje od onih koji to rade u manjim količinama. Ocenjivanje zdravlja periodontalnih tkiva vršeno je na osnovu tri negativna indikatora: dubine periodontalnog džepa, nivoa pripojne gingive i probe krvavljenja.

Naučnici su otkrili da se svaki od ova tri indikatora poboljšava sa svakom šoljom zelenog čaja koja se popije u toku dana. Ovime se pokazala pozitivna povezanost između konzumacije zelenog čaja i poboljšanog periodontalnog zdravlja.

Kako bi pogoršanje ova tri indikatora bio znak povećanog zapaljenja, naučnici smatraju da zeleni čaj, preko antioksidanta katehina, deluje na sprečavanje parodontopatije. Kao i svi ostali antioksidanti, tako i katehin djeluje antiimflamatorno na zapaljenske procese u ustima, te time doprinosi usporenju procesa parodontopatije.

“Parodontolozi smatraju da je održavanje zdravih desni apsolutno kritično za održavanje telesnog zdravlja” ističe David Cochran, predjsednik Američkog udruženja periodontologa. “Upravo zbog toga je veoma važno pronaći jednostavan način da se unapredi periodontalno zdravlje, kao što je, na primer, redovno ispijanje zelenog čaja – nešto što je već znano da poseduje benefite po zdravlje čoveka”.

Sok od pomorandze i pasta za zube

24/12/16

Ako volite sok od pomorandže i ako ste ikada probali da ga pijete neposredno nakon pranja zuba, sigurno ste zapamtili da se onaj slatki ukus vašeg omiljenog pića pretvorio u nešto veoma gorko. Ako ste se pri tome pitali zašto uopšte dolazi do te pormjene, onda ćete upravo dobiti odgovor na to pitanje.

U nastanku ukusa učestvuju čulna telašca, koja se nalaze na površini jezika. Tih telašaca ima oko 5.000 i neravnomerno su raspoređena po površini jezika. Njihova uloga je da prepoznaju 5 različitih ukusa: slatko, slano, gorko, kiselo i umami. Svako od ovih telašaca specijalizovano je za
određen ukus i samo njega može detektovati.. Nekada se verovalo da se ukus slatkog detektuje samo na vrhu jezika, slanog i kiselog sa strane dok se ukus gorkog registruje na bazi jezika. Ipak, ovakvo shvatanje je dokazano kao netačno. Danas se zna da se svi ukusi registruju po čitavoj površini jezika.

Drugi faktor koji utiče na promenu ukusa nakon pranja zuba jesu same paste za zube. Naime, četiri glavna sastojka paste za zube su: voda (koja daje odgovarajuću konzistenciju pasti), abrazivna sredstva (koja služe za skidanje naslaga sa zuba), fluor (koji služi za prevenciju kvarova) i deterdžent (koji olakšava uklanjanje ostataka hrane). Kao najčešći deterdžent koristi se natrijum lauret sulfat (NLS) . Ovo jedinjenje se koristi i u drugim proizvodima za ličnu higijenu, kao što su šamponi, kupke, sapuni i sl. Upravo je NLS odgovarn za promenu ukusa kada se nađe u ustima.

Mehanizam promene ukusa zasniva se na činjenici da NLS inhibira čulna telašca koja detektuju slatko. Pored ovog efekta, NLS uništava fosfolipide, koji se nalaze u našim ustima. Kako fosfolipidi igraju važnu ulogu u inhibiciji gorkog ukusa, to njihovim uništavanjem gorki ukus dolazi do punog izražaja. Konbinacija ova dva efekta, smanjenja osećaja slatkog i pojačavanje osećaja gorkog, dovodi se do onog veoma gorkog ukusa koji imate u ustima kada popijete sok od pomorandže neposredno nakon pranja zuba.

1 2 3 4 5

Kontaktirajte nas:

Budite obavešteni:

Author: radmikeli

Anestezija i umnjaci

Ručne vs električne četkice

Garancija ili ne

9 saveta za neprijatan zadah

Zašto zubi bole kada jedemo slatko?

Alveolitis - zasto boli rana nakon vađenja zuba

Zeleni čaj

Sok od pomorandze i pasta za zube

Kontaktirajte nas:

Pratite nas:

Budite obavešteni:

Author: radmikeli