Blog

U toku dugogodišjeg iskustva, uvideli smo da je opšte znanje prosečnog stanovnika, iz oblasti stomatologije, dosta ograničeno i površno. Šta više, mnogi pojmovi i nazivi često nisu ili su bili skroz pogrešno razumevani. To je pacijentima stvaralo brojne probleme, što je  dovodilo  do  stvaranja lošeg pogleda kako na stomatološke intervencije tako i na stomatologe uopšte. Ako tome dodamo i činjenicu da veliki procenat populacije ima loša iskustva sa stomatolozima, koji uglavnom potiču iz ranog detinjstva, broj ljudi koji ima nepoverenje ili strah od stomatologa je, na žalost, veliki.

Iz tih razloga odlučili smo da, u cilju razbijanja nepoverenja, neinformisanosti i straha od stomatologa,  napravimo ovaj blog.

logo03Obzirom na raznovrsnost, kako stomatologije tako i problema i nesporazuma do kojih ljudi često dolaze, odlučili smo da se ne ograničavamo na objašnjavanju pojedinih problema, već smo se trudili da opišemo sve oblasti stomatologije na prostijem, narodnom jeziku. Trudili smo se da koristimo što manje stručnih izraza, kako bi ova materija bila što razumljivija nestručnim licima, koji inače i prestavljaju ciljnu grupu ovog bloga. Kako je u nekim situacijama ipak neizbežna upotreba istih, to objašnjenja takvih reči i izraza možete potražiti ovde.

Nesumnjivo će, i pored sve naše dobre volje, biti nekih pitanja na koje nismo dali odgovor. Zato, ukoliko imate neko pitanje, želite naše stručno mišljenje ili jednostavno primetite da postoji nešto o čemu nismo pisali, mi i MojStomatolog Vas pozivamo da pošaljete sva Vaša pitanja i predloge na adresu:

info@mojstomatolog.net

Oblasti:

Percepcija osmeha


Pitanja estetike i proporcije u prirodi teme su koje su se izučavala još od davnina. Još su Pitagora i Euklid u 6 veku pne istakli značaj i opisali „zlatnu proporciju“. Ova proporcija, označena grčkim slovom phi, označava odnos veće celine prema manjoj i taj odnos približno izgleda ovako: 1.61803:1. Pomenuti antički matematičati bili su ospednuti ovim brojem, pre svega zbog njegove prisutnosti u geometriji.

Nakon njih, brojni matematičari tokom svih epoha bavili su se ovim odnosom, počevši od Leonarda Bonačija (Fibonačija), preko Johana Keplere pa sve do Rodžera Penrouza. Fasciniranost zlatnog broja nije se ograničavala isključivo na matematičare. Šta više, zlatna proporcija tj. odnos veće naspram manje celine veoma je rasprostranjena u prirodi. Upravo zbog toga su i brojni umetnici koristili i primenjivali u svojim radovima: Dali u svojim slikama, Betoven i Mocart u svojim simfonijama, Stradivari u svojim violinama itd. Danas se ova simetrija može naći u brojnim arhitektonskim zdanjima, kao što su Kinseki zid, Velika piramida u Gizi, Partenon, Notr Dam katedrala, centrala UN u Nju Jorku itd.’Može se slobodno kazati da je zlatna proporcija je inspirisala mnoge mislioce svih disciplina kao ni jedan drugi broj u istoriji matematike.

Kada govorimo o ljudskom telu, još je Leonardo de Vinči zajedno sa svojim mentorom Lukom Pacioliem definisao ovaj odnos kao „Božiju proporciju“. U njihovoj knjizi „De divina proportione”, koju je napisao Pacioli, a ilustrovao De Vinči, detaljno je opisan ovaj odnos i njegova primena u arhitekturi, geometriji i umetnosti.

Iako se kaže da je lepota u oku posmatrača i da ona varira od rase, kulture i epohe u kojoj živimo, ipak je osećaj za lepo usađen u svima nama i on se svodi na nesvesno opažanja zlatne proporcije. Ovo se najlakše može primeniti na lice tj. na naš doživljaj da li nekog smatramo lepim ili ne. Zlatna proporcija je sveprisutna na našem licu tj. da budemo precizniji na licu onih kojih smatramo lepim. U osnovi svakog od ovih lica stoji broj phi. Šta više, upotrebom zlatne proporcije može se napraviti i phi maska, na osnovu koje možemo videti da li je neko lice skladno ili ne.

Izgledalo je sasvim logično da se ova proporcija može primeniti i na lepotu osmeha. Naime, italijan Lombardi je 1973 predložio da se broj phi može primeniti i u stomatologiji, dok Levin 1978. predlaže da se zlatna proporcija koristi kao vodilja prilikom rekonstrukcije ili korekcije zuba, naročito gornjih sekutića. Nakon njega, brojna istraživanja su pokazala da se, prilikom izrade tj. rekonstrukcije osmeha, može osloniti na matematičko izračunavanje dimenzija pojedinih zuba. Kao jedan od rezultata primene ove mogućnosti „izračunavanja“ savršenog osmeha, pojavilo se i nekoliko softverskih rešenja. Ovi programi omogućavaju stomatolozima i pacijentima da, na osnovu nekoliko fotografija i primenom odgovarajućih merenja, tačno odrede izgled budućih (savršenih) nadoknada zuba. Ovakva rešenja omogućavaju pacijentu da vidi kako će izgledati nakon završene intervencije pre nego što i sedne na stolicu. Nakon odobrenja od strane pacijenta, merenja i šeme budućih nadoknada šalju se laboratoriji na kojoj je da ispoštuje zadata upustva.

Posted:

Imedijatna ugradnja implantata

Dentalni implantati već godinama predstavljaju standardnu proceduru nadoknađivanja jednog, više ili svih zuba u vilici. Iako se slobodno može kazati da nema savršenog zamenika za prirodan zuba, to se takođe može kazati da je implantat danas najbolje rešenje za zamenu nepostojećeg zuba.

Ukratko rečeno, dentalni implantat predstavlja zamenu za koren zuba. Iako su u početku i zamišljeni da menjaju čitav zub, istraživanjima i rezultatima koji su pokazali ovakvi implantati, došlo se do zaključka da najbolje rezultate za zamenu zuba daju implantatno-protetske nadoknade koje se sastoje od 3 dela: koštanog dela (implantata), transmukoznog dela (suprastrukture) i vidljivog dela (krunice).

Iako su indikacije za implantate različite, često se dešava da je implatna terapija indikovana u situacijama kada je zub ili deo zuba još uvek prisutan u vilici. U odnosu na sam akt vađenja zuba, postavljanje implantata može se uraditi na imedijatno, rano i kasno. Imedijatna ugradnja implanta označava hiruršku intervenciju kada se implant ugrađuje u koštano tkivo neposredno nakon ekstrakcije zuba.

Indikacije za ovakvu neposrednu ugradnju implantata mogu biti raznoliki, a najčešće su: oštećeni zubi koji se ne mogu restaurirati na kvalitetan način, traumatski gubitak zuba uz minimalno oštećenje koštanih i mekih tkiva, nemogućnost endodontskog lečenja zuba i brojne druge.

Ipak, treba napomenuti da postoje i neke kontraindikacije za ovu vrstu intervencija: znaci zapaljenja na mestu planiranog implantata, rana nakon vađenja zuba ima veliki koštani defekt, nepovoljna veličina rane za oblik i veličinu planiranog implantata itd.

Za razliku od imedijatne ugradnje implantata, kasna ugradnja podrazumeva postavljanje nekog zamenika za kost u ranu koja nastanje nakon vađenja zuba. Svrha ovih zamenika jeste da u što većoj meri smanje atrofiju koštanog tkiva koja nastaje nakon vađenja zuba. Nakon ove intervencije čeka se od 4 do 6 meseci, kako bi se organizovala i stvorila nova kost u kojoj će implantat moći da se ugradi. Tek nakon ovog perioda pristupa se ugradnji implantata.

Iz ovoga se izvode glavne prednosti neposredne ugradnje implantata. U istom aktu se i vadi zub i postavlja njegov zamenik. Ovakva vrsta intervencija naročito je poželjna u slučajevima kada treba da se izvadi zub u estetskoj regiji (najčešće gornji sekutići) te ne čudi sve veći broj ovako postavjenih implantata.

Ipak, treba imati na umu da za dobre rezultate, naročito u hirurgiji, treba imati strpljenja, te sa nekim intervencijama ne treba žuriti, naročito u onim situacijama koje nisu indikovane za neposrednu ugradnju implantata. Svrha postavljanja implantata odavno nije više samo bilo kakva zamena za zub, već se u današnje vreme sve više teži ka dobijanju savršenog estetskog rezultata. Da bi se to i postiglo, neophodno je kako vreme, tako i strpljenje.

Posted:

Zasto treba redovno posecivati stomatologa?

Iako posete stomatologu nikom nisu na vrhu liste najprijatnijih doživljaja kroz koje prolaze, ipak ih treba sa vremena na vreme raditi. Kao glavni i jedini razlog zašto bi trebalo redovno posećivati stomatologe ističe se prevencija tj. sprečavanje nastanka i razvijanja brojnih stomatoloških problema u što ranijim fazama. Na ovaj način, osim što štedite svoje živce potencijalno bolnih stanja koji se mogu javiti kada se neki manji problem pretvori u veći, tako isto poprilično štedite i svoj novčanik troškova koji se veoma lako i uz malo truda mogu izbeći.

Upravo ovim redovnim kontrolama možete ili sprečiti nastanak nekog problema ili ga uhvatiti u ranoj fazi, kada se lako može i rešiti. Neki od najčešćih „problema“ koje možete preduprediti ovim posetama su:

– Karijes ili kvar zuba – iako dobrom oralnom higijenom možete sprečiti nastanak kvara zuba svakom od nas se može desiti da on ipak nastane. Kako brojni faktori utiču na njegov nastanak, to se i najboljima može desiti da zarade karijes. Ipak, kako za njegov nastanak i razvoj treba vremena, to ćete redovnim kontrolama omogućiti da se on uhvati u ranijim stadijumima, kada je za njegovu sanaciju potrebno kako malo vremena, tako i malo novca.
– Oštećene plombe – često se dešava da dođe do oštećenja ili dela plombe ili dela zuba. Ovakve situacije češće su kod većih plombi, a obim oštećenja može varirati – od veoma malih pa do ispadanja velikih delova plombi. Novonastala situacija predstavlja mesto gde se stvaraju uslovi za brži nastanak kvara zuba, te se preporučuje da se ovakve plombe obavezno zamene. Upravo se na redovnim kontrolama proverava integritet svih prisutnih plombi.
– Stanje gingive i okolnih mekih tkiva u ustima – pri redovnim kontrolama gleda se i stanje gingive oko zuba i to iz dva razloga. Prvi je da se vidi da li postoje neko stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku ili lečenje, dok je drugi razlog činjenica da stanje gingive govori stomatologu da li držite pravilnu higijenu zuba. Ukoliko se vide znaci zapaljenja gingive (gingivitis) to će biti znak da se nešto mora promeniti u načinu pranja zuba.

– Nakupljanje kamenca – kamenac predstavlja faktor koji najviše doprinosi razvijanju parodontopatije. Upravo zbog toga njegovo redovno uklanjanje predstavlja veoma važan preventivni postupak u borbi protiv ovog oboljenja. Kamenac se stvara različitom brzinom kod svakog od nas. Nekome je neophodno da se on uklanja i nekoliko puta tokom godine, dok se drugima on može uklanjati i jednom u par godina.
– Prevencija pomeranja zuba – iako su svi naši zubi smešteni u koštanom tkivu, to uopšte ne znači da se oni ne pomeraju tokom života. Šta više, njihovo pomeranje je normalno i može se kretati od neprimetnih pomeranja tokom godina pa do velikih pomeranja u kratkom vremenskom periodu. Ovaj drugi vid pomeranja naročito je izražen kod ljudi koji su izgubili jedan ili više zuba. Prirodno, zubi ,koji se nalaze pored izgubljenog zuba, imaju tendenciju pomeranja i naginjanja ka praznom prostoru. Redovnim kontrolama mogu se preduprediti ovakva pomeranja i na taj način sprečiti veći poremećaji u međuzubnim odnosima.
– Odbacivanje implantata – redovnim kontrolama uvek se proverava i stanje ugrađenih implantata. Ovim se prati njihov odnos prema okolnom koštanom tkivu i na taj način može se detektovati zapaljenje tkiva oko implantata (peri-implantitis) u ranim fazama. Kako je koštano tkivo oko implantata slabo inervisano, to se prisustvo infekcije skoro i ne može subjektivno detektovati (drugim rečima – ne boli). Upravo zbog ovoga su redovne kontrole ugrađenih implantata jedini način da se pojava ovakve vrste infekcije uhvati u ranioj fazi.

Kada ići na redovne kontrole?

Preporuka stomatologa je da se redovne kontrole rade dva puta godišnje. Ipak, treba imati na umu da se i pored redovnih kontrola može desiti da dođe do problema kako sa tvrdim tkivima (zubi), tako i sa mekim tkivima usne duplje (gingiva, jezik i dr.). Zbog toga se savetuje da se i pored redovnih kontorla obavezno javite stomatologu ukoliko primetite bilo šta neuobičajeno. U međuvremenu, u periodima između kontrola, dovoljno je redovno i pravilno prati zube.

Posted:

Komplikacije implantata

Dentalni ili zubni implantati su, od predstavljanja stručnoj javnosti davne 1985. godine, dobili i dobijaju sve veću popularnost. Najprostije rečeno, implantat predstavlja veštačku zamenu za koren zuba. Glavne indikacije za njihovo postavljanje su slučajevi krezubosti i bezubosti tj. slučajevi gdje nedostaju neki ili svi zubi.

pr01Velika popularnost i veliki broj pacijenata čiji se problemi rešavaju implantnom terapijom, neminovno dovodi i do povećanog broja komplikacija. Iako se greške prilikom ugradnje implantata mogu javiti u bilo kojoj fazi, od proizvodnje implantata, planiranja njegovog postavljanja pa sve do postupka postavljanja definitivne krunice na samom implantatu, ipak se najčešće greške javljaju prilikom postavljanja implantata (hirurška faza) i prilikom izrade krunice ili neke druge nadoknade na njima (protetska faza).

Hirurške komplikacije mogu biti lakše, gde spadaju otok, nelagodnost i/ili bol nakon hirurške intervencije, koje se normalno javljaju par dana nakon nje. Ova vrsta komplikacija se javlja u nekim slučajevima i veoma lako se rešavaju odgovarajućom medikamentoznom terapijom. Mnogo težu komplikaciju predstavlja loše postavljen implantat. Ova komplikacija nastaje usled lošeg planiranja ili nedovoljne stručnosti hirurga. Oseointegrušući implantati, koji se danas najčešće koriste, najbolje podnose pritiske koje se prenose aksijalnim putem. Ukoliko dođe do lošeg postavljanja implantata, povećavaju se lateralne sile, koje mogu dovesti do gubitka istog. Pored ovoga, loše postavljeni implantati otežavaju naknadnu protetsku rehabilitaciju tj. otežavaju dobijanje prirodnog izgleda zubnog niza. Brzi rad i prisustvo infekcije takođe mogu dovesti do gubitka implantata. U prvom slučaju brz rad dovodi do veće temperature u kosti. Ovo za posledicu ima da se u rani stvara fibrozno, a ne koštano tkivo, koje je neophodno da bi se implantat primio u kosti. U drugom slučaju, prisustvo infekcije dovešće do odbacivanja implantata. Pored ovih, lošim postavljanjem implantata povećavaju se šanse za povredom anatomskih struktura (nervi, krvni sudovi, sinus,drugi zubi).

pr02Protetske komplikacije podrazumevaju one komplikacije koje nastaju u procesu izrade neke od nadoknada kojima se rešava izvorni problem pacijenta. U većini slučajeva ova faza implatne terapije prolazi bez komplikacija ukoliko se ona pažljivo isplanira i kada se velika pažnja obrati na detalje. Međutim, i pored ovoga komplikacije se dešavaju. Jedna od komplikacija predstavlja lom protetske nadoknade. Ovo se najčešće dešava usled tankog sloja materijala od kojeg je napravljena nadoknada. Druga česta komplikacija je slabljenje zavrtnja koji povezuje nadoknadu sa implantatom. Kako u svim ovim situacijama dolazi do oštećenja vidljivog dela nadoknade, to je njegova zamena izvodljiva.

Pored ovih komplikacija treba navesti još jednu vrstu komplikacija, koja, za razliku od predhodnih, u potpunosti zavisi od pacijenta. Ovde pre svega mislim na održavanje oralne higijene. Ukoliko se ne vodi stroga higijena, veoma lako može doći do infekcije periimplantne gingive. Kako je spoj mekih tkiva i implantata i dalje najslabija tačka svih implantata, to će se infekcija, nastala u ovoj regiji, vrlo brzo i lako raširiti do koštanog tkiva. Jednom, kada infekcija dospe do kosti, ona se brzo širi. Kako implantati, za razliku od zuba, nema živce, to organizam neće primetiti prisustvo infekcije. Ovo će na kraju dovesti do gubitka implantatai dobrog dela koštanog tkiva.

Posted:

Oralna higijena kod dece

fg011Oralna higijena kod dece tj. navika pranja mlečnih zuba i sprečavanje nastanka kvara na istim podjednako je važna kao i održavanje higijene stalnih zuba.postoje dva glavna razloga zašto je neophodno krenuti od malih nogu sa pravilnom i dobrom oralnom higijenom.

Prvi razlog je psihološki. Naime, deca mnogo lakše usvajaju navike u ranijem uzrastu. Kako pranje zuba ne predstavlja ništa drugo do jedne navike, to kretanjem od ranog detinjstva dete stiče naviku održavanja higijene zuba.

Drugi, ništa manje važan, razlog je važnost očuvanja mlečnih zuba do njihove prirodne smene. Naime, mlečni zubi su veoma bitni za razvoj usne šupljine, a pored uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu u čuvanju mesta za stalne zube. Njihovim preranim gubitkom sprečavaju se poremećaji u položaju stalnih zuba. Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta.

Iako u suštini nema razlike između održavanja higijena usta kod dece i odraslih – glavna poenta je uklanjanje ostataka hrane i bakterija sa piovršine zuba mehaničkim putem (pranjem zuba), ipak postoje razlike u pristupu i načinu na koji se ona postiže kod dece.

U periodu odojčeta i bebe starosti do godinu dana treba koristiti parče čiste gaze. Gazu navući preko prsta, natopiti u malo vode i lagano preći preko zuba. Ovime postižete uklanjanje ostataka hrane sa površine zuba i navikavate dete na osećaj čistih zuba.

fg012U periodu od prve do četvrte godine lagano treba uvesti četkicu (namenjenu za decu). Kako u ovom uzrastu deca još nisu stvorila motoričke sposobnosti da pravilno peru zube, neophodno je da to obavljaju roditelji.

U periodu od četvrte godine dete može samostalno da upotrebljava četkicu. Ukoliko primetite da ono za to još nije spremno, slobodno nastavite da im perete zube. U ovom periodu možete početi sa upotrebom paste za zube. Preporučena količina paste za ovaj uzrast iznosi veličina zrna graška.

Od šeste godine dete već treba da je u potpunosti savladalo samostalno pranje zuba. U ovom periodu dolazi do smene mlečnih sa stalnim zubima, te je neophodno da je dete do ovog perioda već usvojilo zdrave navike redovnog pranja zuba.

Posted:

Vibraciona anestezija

Bol predstavlja subjektivni, neprijatni osećaj, koji se najčešće javlja usled oštećenja tkiva, bolesti ili povreda. On predstavlja zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio nadražaj. Ukoliko se bolni nadražaj ne može ukloniti, onda se javlja hroničan bol koji više nema zaštitnu ulogu, već dodatno opterećuje obolelog.

Nezavisno od uzroka, niko od nas ne voli da ga doživi. Na žalost, mnoge procedure u stomatologiji praćene su ovim osećajem, a to je glavni razlog zbog čega mnogi od vas ne vole da posećuju stomatološke ordinacije. Šta više, proces uklanjanja bola iz terapije tj. postupak davanje anestezije nejčešće je bolan, što otežava posetu pacijentu i posao stomatologu.

Međutim, tom problemu se nazire kraj. Istraživanja, koja su rađena u proteklih par godina, pokazala su da primena kontinuiranih vibracija ima kontra-stimulativni efekat anestetičkoj injekciji, čije prenošenje putem nerava omogućava brže stiže do mozga. Drugim rečima, kada se primene ove vrste vibracija na neko tkivo, kratkotrajno se uklanja osetljivost. Taman toliko da se anestezija izvede bezbolno.

Kako je ovo uopšte moguće? Još 1965. godine dvojica naučnika, Ronald Melcak i Patrik Vol, predložili su teoriju neurološke “kapije”. Prema ovoj teoriji u dorzalnom rogu kičmene moždine nalazi se svojevrsna “kapija” koja može da blokira ili dozvoli širenje bolnih impulsa do centara za bol smještenih u mozgu.

uwe02Kako se osćećaj vibracije prenosi nervnim vlaknima tipa A, njihova brzina prenošenja je oko 75 metara u sekundi. Nasuprot njima, osećaj bola prenosi se duž nervnih vlakana tipa C, čija je brzina oko 2 metra u sekundi. Kada se odigravaju istovremeno, senzacija tj. osećaj vibracije dolazi do kičmene moždine prve. Kada dospeju do “kapije”, ove senzacije prolaze dalje, ali istovremeno dovode do oslobađanja inter-neuronskih inhibitora. Oni onemogućavaju prolazak drugih nadražaja iz iste regije, pa samim tim onemogućavaju i prolazak bola.

Kao rezultat ovih istraživanja dobijen je aparat koji ima ulogu da vrši konstatne vibracije na mestu uboda igle. Na ovaj način pacijentima se omogućava mnogo prijatnija poseta stomatologu, a stomatolozima pružanje mnogo prijatnije posete svojim pacijantima.

Posted:

Ocuvanje kostanog tkiva - augmentacija kosti

cv04Alveola i alveolarni greben su koštana tkiva koja se nalaze oko zuba i koja zavise od njih. Upravo su zubi preko alveolarne kosti povezani sa vilicom. Volumen kao i oblik alveolarne kosti pre svega zavisi od oblika zuba, pravca njegovog nicanja kao i njegovog položaja. Uklanjanje tj. veđenje zuba dovodi do atrofičnih promena u alveolarnom nastavku. Gubitkom zuba i alveolarna kost gubi svoju ulogu te dolazi do njenog povlačenja.

Ekstrakcija zuba predstavlja jednu od najčešće izvođenih stomatoloških intervencija. Generalno, ekstrakciona rana zarasta bez smetnji. Međutim, nakon takvog zarastanja dolazi do resorpcije tj.do razgradnje kosti. Ona otpočinje neposredno nakon ekstrakcije zuba i dovodi do gubitka do čak 60% horizontalne i vertikalne dimenzije alveolarnog grebena u prve 2 godine. Najveći deo gubitka kosti uočava se sa bukalne strane (strane prema obrazu) i dešava se u prvih 3 meseca nakon vađenja zuba. Ovi procesi dovode do stvaranja užeg i nižeg grebena, što rezultira pomeranju centra grebena u nepčanom/jezičnom smeru. Defekat, nastao ektrakcijom zuba, može biti i veći usled oboljenja periodoncijuma, endodontskih lezija ili traume zuba koji se vadi.

Gubitak alveolarne kosti, osim u nekim ekstremnim slučajevima, do sada nije predstavljao problem na koji je većina stomatologa obraćala pažnju. Međutim, razvojem estetske stomatologije u poslednjoj dekadi kao i sve većih zahteva pacijenata u pogledu estetike, problem gubitka kosti nakon ekstrakcije zuba, pogotovo u predelu prednjih zuba, postao je značajan. Dovoljna količina kosti kao i povoljan oblik alveolarnog grebena predstavljaju preduslove za postizanje optimalne funkcionalne i estetske protetske nadoknade. Pored problema koje gubitak visine i širine alveolarnog grebena stvara u protetici, oni se javljaju i u hirurgiji tj. implantologiji. Dentalni implanti imaju visok stepen uspešnosti kako u krezubim tako i u potpuno bezubim vilicama, ali za njihovo postavljanje neophodna je kako visina tako i odgovarajuća širina alveolarnog grebena.

Vađenjem zuba alveolarna kost, u kojima su smešteni zubi, gubi na svojoj veličini. Neki faktori koji dodatno utiču na gubitak kosti su: pušenje, ispiranje hlorheksidinom i podizanje režnja.
– Zarastanje rane nakon vađenja zuba zavisi od brojnih celularnih i molekularnih reakcija da bi se odigrao bez poteškoća. Tačan mehanizam uticaja pušenja na proces zarastanja nije u potpunosti poznat, ali se deo negativnog uticaja pripisuje se nikotinu, koji je veoma potetna citotoksična supstanca. Očekuje se i do 0,5 mm veća atrofija alveolarnog grebena kod pušača nego kod nepušača.
– Grupa naučnika je 1994. ispitivala uticaj hlorheksidina na proces zarastanja nakon ekstrakcije zuba. Kod pacijenata koji su 30 dana ispirali usta hlorheksidinom (prije vađenja zuba) uočeno je povećanje koštane gustine dok je gubitak visine alveolarne kosti bio neznatan.
– Brojna istraživanja ispituju uticaj podizanja režnja (podizanje sluzokože i ogoljavanje kosti) u toku ekstrakcije zuba na stepen atrofije alveolarnekosti. U ovim istraživanjima došlo se do rezultata da odizanje režnja dovodi do povećane atrofije (u iznosu od oko 0,6 mm) u odnosu na prosečne vrednosti. Smatra se da ovaj postupak utiče na proces zarastanja time što kompromituje prokrvljenost rane i na taj način smanjuje sposobnost tkiva da zaraste.

U cilju smanjenja atrofije alveolarne kosti, uveden je veći broj biokompatibilnih materijala. Tu spadaju:
cv06– Autogeni graftovi ili autograftovi su materijali tj. tkiva koja se uzimaju sa jedne i premeštaju se na drugu lokaciju unutar iste osobe.
– Alograftovi su materijali koji se dobijaju od donora druge osobe.
– Ksenograftovi su materijali koji se dobijaju od donora koji pripada drugoj vrsti(npr. deproteinizovani minerali dobijeni iz goveđe kosti).
– Aloplastični materijali su sintetski stvoreni, inertni materijali koji se koriste kao zamenici za koštane graftove.

Uspešnost ovih materijala u očuvanju kosti nakon vađenja zuba dokazana je u brojnim naučnim radovima. Prosečna širina alveolarnog grebena pre vađenja zuba iznosi oko 12 mm, dok nakon vađenja zuba iznosi 5,9 mm (prosečni gubitak iznosi 4,3 mm). Korišćenjem materijala za očuvanje kosti ovaj gubitak se smanjuje na 2,5 mm.

Iako upotreba ovih materijala ne predstavlja standard u svakodnevnoj stomatološkoj praksi, povećani estetski zahtevi pacijenata kao i sve veća ekspanzija implantata dovešće do toga da se materijali za očuvanje alveolarne kosti nakon ekstrakcije zuba uvedu u stomatološku svakodnevnicu.

Posted:

Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Zalivanje zuba - zubi su cvece ili je nesto drugo u pitanju?

ol03Kao što staro medicinsko nepisano pravilo kaže da je svaka preventiva bolja od bilo koje kurative; što bi narodna izreka rekla da je uvek bolje sprečiti ne go lečiti, u stomatologiji se veliki značaj pridaje preventivnim merama.

Zapravo, kada se i pomene preventivna stomatologija, gotovo uvek se pomisli na sprečavanje nastanka kvara zuba tj. karijesa. Ovakvo gledanje je kudikamo i opravdano jer karijes predstavlja najrasprostranjenije oboljenje u stomatologiji, te on, zajedno sa svojim komplikacijama, predstavlja najčešći uzrok gubitka zuba. Zbog toga u preventivnoj stomatologiji postoje mnogi preventivni postupci kojima se ovo spečava, od kojih se neki sprovode na individualnom nivou tj. sprovodi ih svaki pojedinac (npr. pranje zuba), a neki na opštem nivou tj. sprovodi ih zajednica (npr. fluorizacija vode).

U ovom tekstu biće nešto više reči o jednoj od individualnih preventivnih metoda tj. da budem precizniji, o metodi zalivanju fisura.

Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan način prevencije karijesa na bočnim zubima. Preporuka struke je da se ova preventivna mera radi u uzrastu od 6-te godine i to neposredno nakon nicanja prvih stalnih molara, kao i nakon nicanja ostalih bočnih zuba. Veoma je važno ovaj postupak odraditi neposredno nakon nicanja kako bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.

Sama procedura nije mnogo zahtevna i traje svega 15-ak minuta. Zub se prvo pripremi,a to podrazumeva uklanjanje mekih naslaga i nagrizanje grizne površine zuba preparatom. Ovime se omogućava vezivanje zalivača za zub. Nakon toga, na zub se nanosi zalivač koji se vezuje za isti. Sam zalivač, nakon postavljanja na zub, u dužem vremenskom intervalu i u malim količinama ispušta fluor koji sprečava nastanak kvara zuba.

ol02Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan i jednostavan način prevencije karijesa. Čuvanje stalnih molara od kvara zuba ima veliki značaj jer rani gubitak ovih zuba dovodi do nastanka ortodonstskih anomalija (pre svega pomeranje zuba ka praznom prostoru,zatvaranje prostora za nicanje drugih stalnih zuba i dr.).

Treba imati na umu da jednom zaliveni zubi nisu otporni na karijes do kraja života. Vremenom zalivač se skida sa zuba, te ga je zbog toga potrebno sa vremena na vreme zameniti (jednom u nekoliko godina). Takođe, važno je znati da zaliveni zubi nisu 100% otporni na karijes tj. i pored toga što su zaliveni, ove zube treba i dalje svakodnevno prati.

Posted: