Svakodnevnom konzumacijom „obojenih“ namirnica, gdje spadaju kafa, koka-kola, vino i čaj, stvaramo razna prebojanja na površini i u strukturi naših zuba. Upravo zbog toga je dobar deo stomatološke i kozmetičke industrije usmeren ka produktima koji uklanjaju ova prebojenja. Procenjuje se da je samo u 2012. godini promet preparata za izbeljivanje zuba dostigao nivo od 380 miliona dolara.
Kao aktivna supstanca u većini ovih preparata koristi se vodonik ili karbamid peroksid. Ova dva jedinjenja imaju sposobnost da u kontaktu sa organskiom materijom oslobađaju slobodni kiseonik. Tako oslobođeni kiseonik deluje na veze između molekula unutar organske materije i na taj način ih menja. Promenjene veze utiču na transparetnost organske materije (čiatjte mrlje) i dovodi do toga da postaju nevidljive. Tako se one gube, a boja zuba postaje belija.
Kako je za prosečnu terapiju izbeljivanja, uz upotrebu srednjih koncentracija gorepomenutih aktivnih supstanci, potrebno i do 15 dana, to su naučnici pokušavali da pronađu još neke, možda efikasnije, supstance koji bi mogli koristiti u ove svrhe. Tako se, u jednim od predhodnih brojeva Journal Of Dentistry, pojavo rad u kojem su istraživači ispitivali efekte izbeljivanja hlor dioksida sa drugim supstancama za izbeljivanje zuba.
Istraživanje, koje je rađeno na Univerzitetu u Liverpulu, pokazalo je da je hlor dioksid mnogo efikasniji u izbeljivanju zuba u odnosu na druge supstance. Ova efikasnost se odnosi kako na brzinu izbeljivanja tako i na nivo beline koje se dobija ovim postupkom.
Ipak ostaje da se utvrdi da li ova aktivna supstanca može štetno delovati na zdravlje ljudi. U Evropskoj uniji ova supstanca nosi oznaku da je oksidirajuća, toksična, štetna po okolinu kao i da je korozivna. Sa druge strane, Američka agencija za zaštitu životne sredina (EPA) izdala je svoj izveštaj po kojem ova supstanca nema uticaj na zdravlje ljudi.
Kako ovakve nesuglasnosti nisu retka pojava u propisima u Evropi i Americi, to nam ostaje samo da čekamo dok se ne urade dodatna ispitivanja koja će potvrditi jednu ili drugu stranu. Do tada nam ostaje da peremo zuba i, ako želimo da ih učinimo blistavo belim, da koristimo dosadašnje preparate.