Tag: stomatologija

Ručne vs električne četkice

09/05/18

Pranje zuba poznato je ljudskom rodu od davnina. Ako se zna da su se prve četkice pojavile još u periodu pre nove ere, ljudi su imali dosta vremena da ovaj, svakodnevno korišćen, izum dovedu do savršenstva.

Od njihove prve pojave pa sve do danas, četkice za zube, kakve danas poznajemo, nisu se mnogo menjale. Dovoljno je i danas da odemo u prvi supermarket i da vidimo da su četkice za zube koje tamo nađemo više-manje iste. Duži štapić na čijem jednom kraju se nalaze pararelno postavljene dlake.

Jedini pomak u kontsrukciji i dizajnu čektica za zube desio se u Švajcarskoj 50-ih godina prošlog veka. Tada je dr Filipe-Gaj Vug (Philippe-Guy Woog) konstruisao električnu četkicu za zube. Iako su bile namenjene pacijentima sa ograničenim motornim sposobnostima kao i pacijentima koji su nosili ortodontske aparate (naročito fiksne), njihova upotreba nije se ograničila samo na ovu grupu. Danas postoje nekoliko vrsta ovih aparata, od kojih su najčešće četkice sa rotirajućim pokretima kao i četkica sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima.

Kako su bakterije, koje se skupljaju na površini zuba u vidu plaka, izazivači zubnog kvara i gingivitisa, to je njihovo uklanjanje glavni cilj svake četkice. Upravo njihovo uklanjanje predstavlja osnovu prevencije oboljenja usne duplje.

Sada se postavlja pitanje koje su četkice efikasnije u uklanjanju bakterija sa površine zuba. Do danas je rađeno više ispitivanja da li su bolje ručne ili električne četkice za zube. Pretraživanjem ovih radova došlo se do zaključka da električne četkice sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima bolje uklanjanju plak i u većoj mjeri smanjenju znakove gingivitisa, kako u kraćem tako i u dužem vremenskom periodu. Za razliku od ovih, električne četkice koje imaju samo rotirajuće pokrete nisu pokazale prednost u odnosu na ručno pranje zuba.

Zbog ovoga, kada se ovih dana budete dvoumili između električne i obične četkice, zapamtite jedno – šta god da uzmete, bitno je da ih koristite.

Garancija ili ne

22/04/18

Stomatološke usluge obuhvataju veliki dijapazon usluga, počevši od hirurških zahvata, kaošto su apikotomije, preko protetskih radova, recimo metalo-keramička krunica, pa sve do najčešćih interevncija, kao što su plombe. Cene ovih usluga variraju od ordinacije do ordinacije i na njih utiče više fakotra. Približavanjem standardima Evropske unije, raste i svest pacijenata o njihovim pravima kao potrošačima. Ovo dovodi do toga da sve veći broj pacijenata traži garanciju za brojne stomatološke zahvate

Pitanje garancije u stomatologiji se u ničemu ne razlikuje od istog pitanja u medicini. Naime, terapijska procedura u stomatologiji (npr. izrada i postavljanje metalo-keramičke krunice) nije i ne može biti lek za odgovarajući nedostatak oblika zuba. Kada se administrira jedan lek, on ima svoje dejstvo i, ukoliko je on dat prema načelima dobre kliničke prakse, on će delovati i sigurno će dati svoj rezultat. Čak i tada se ne može sa sigurnošću tvrditi da će lek uvek imati 100 procetno pozitivno dejstvo tj. da će sigurno izlečiti prvobitno stanje.

Sa druge strane, uspeh terapisjke procedure ne zavisi samo od toga da li će se ona primeniti, već i od mnogih drugih faktora. Uzmimo za primer gore pomenutu metalo keramičku krunicu. Kada je stomatolog postavi na zub pacijenta, ona više nije pod njegovom kontrolom i na vek trajanja te krunice utiču brojni faktori, kojih možda ni doktor, a ni pacijent nisu svesni. Neki od tih faktora su: nepravilan zagriz pacijenta, noćno škrgutanje zubima, loše navike (npr. otvaranje pivskih boca zubima), gubitak susednih zuba i tome sl. Svi ovi faktori mogu uticati na dugovečnost krunice.

Upravo zbog ovih nepredviđenih faktora nerealno je očekivati od stomatologa da pruži garanciju za jednu terapijsku proceduru. To bi isto bilo kao kad bi od kardiohirurga očekivali da vam pruži garanciju za ugrađeni stent ili pajsmejker. Sigurno od njega nećete tražiti da vam ukloni stari i postavi novi ukoliko se ispostavi da prvi nije uspeo.

Jedina mogućnost jeste da stomatolozi daju garanciju svog proizvoda u idealnim uslovima. Ipak smatram da ni to nije rešenje. Primera radi, proizvođači automobila daju garanciju da njihov proizvod troši 4L/100 km, a koje vi nikada nećete postići jer ne vozite pod uslovima pod kojima je test rađen. Tako ni garancija na krunicu nikada ne bi važila, jer uslovi u vašim ustima nikada nisu idealni.

Zato, ako razmišljate da postavite krunicu ili vam pak treba neka druga stomatološka usluga, nemojte da vas ovaj tekst obeshrabri. Svaki stomatolog ima interes da vam napravi nešto što ćete nositi za života jer se svi stomatolozi drža pravila da je zadovoljan pacijent njegova najbolja reklama.

9 saveta za neprijatan zadah

22/03/18

Loš, jutarnji zadah, halitoza ili jednostavno zadah, sve su to termini kojima se opisuje primetno neprijatan miris koji potiče iz usta. Zadah sam po sebi nije problem, ali on ukazuje da u našem organizmu postoje procesi koji dovode do njega i na koje treba obratiti pažnju.

Svi znamo da određena hrana može uticati na naš zadah. Tako beli ili obični luk imaju veoma snažnu moć da se osete iz naših usta kada ih pojedemo. Nasuprot uobičajenom mišljenju, miris pojedenog luka ne dolazi iz želudca. Naime, aroma luka se apsorbuje iz creva i putem krvotoka dolazi do pluća, odakle se izbacuje iz organizma u izdahnutom vazduhu. Srećna okolnost je da ovako nastao zadah traje kratko.

Mnogo češći razlog nastanka zadaha su ostaci hrane koji se zadržavaju u našim ustima. Kada ovi ostaci zaostanu, postaju idealno mesto za razmnožavanje bakterija, čiji produkti izazivaju neprijatne mirise. Zadržavanju hrane u našim ustima najviše potpomažu loše plombe, parodontalni džepovi, parodontopatija, iskrivljeni zubi i tome sl.

Pored ovoga, jedan od stanja, koji najviše potpomaže stvaranju zadaha, jeste kserostomija (stanje smanjenog lučenja pljuvačke tj. suvih usta). Pljuvačka ima odbradbenu ulogu u borbi protiv bakterija u ustima. Pored ovoga, ona služi i za spiranje ostataka hrane sa i oko zuba. Sve ovo označava da njeno smanjeno lučenje dovodi do povećanog razmnožavanja bakterija u ustima, što dovodi do pojačanog zadaha.

Zbog toga, ukoliko imate problema sa zadahom, preporučujem vam sledećih 9 koraka kako da ga se rešite:

– perite zube nakon svakog obroka – na taj način uklonićete sve ostatke hrane,
– kada perete zube operite i jezik – na njemu se nalaze veliki broj bakterija,
– koristite interdentalne četkice ili konac – ovako ćete ukloniti ostatke hrane koji se nalaze između zuba i koji se ne mogu ukloniti četkicom za zube,
– redovno posećujte vašeg stomatologa – koji će vam redovno uklanjati kamenac (idealno mesto za utočište bakterija),
– ukoliko imate problem sa suvim ustima, češće pijte vodu,
– izbegavajte tečnosti za usta koje sadrže alkohol – ovakvi rastvori će dovesti do suvoće usta,
– prestanite da pušite – pušenje dovodi do ubrzanog stvaranja kamenca i tvrdih naslaga na zubima,
– jedite zeleno povrće – hlorofil je prirodni osveživač zadaha,
– ispirajte usta sa 3% rastvorom hidrogena – ovaj rastvr djeluje anti bakterijski te može zameniti bilo koji rastvor za ispiranje usta.

Zašto zubi bole kada jedemo slatko?

11/03/18

Svi uživamo u kockici šokolade ili parćetu dobre torte. Ipak, ima ljudi koji, iako vole dobar „sladak“ zalogaj, imaju neželjene reakcije svojih zuba kada stave nešto slatko u usta. Ovi problemi najviše se ogledaju u vidu oštrih bolova koji traju taman toliko koliko je i zalogaj u ustima.

Razlog ove pojave nije uvek postojanje kvara zuba. Šta više, ova pojava se često sreće kod ljudi kojima su zubi savršeno zdravi. Pa šta je onda uzrok? Glavni „krivac“ za ovakvu pojavu bola jeste anatomska struktura delova zuba i to pre svega dentina.

Dentin, koji se nalazi oko puple (živca) zuba, normalno je prekriven sa gleđi. U nekim slučajevima, zbog različitih okolnosti (kao što su parodontopatija, klinaste erozije i sl.), može doći do ogoljavanja dela dentina tj. dolazi do kontakta dentina sa spoljanom sredinom. Ovo se najčešće dešava tamo gde je gleđ najtanja, a to je predeo zuba oko gingive. Struktura dentina je takva da se u njemu nalazi veliki broj sitnih kanalića (tubula). Ovih tubula ima u predelu vrata i do 50.000 po cm2 i u njima se nalazi dentinska tečnost. Tečnost u kanalićima je na jednom kraju u kontaktu sa (u ovom slučaju) spoljnom sredinom, dok je sa druge strane u kontaktu sa ćelijama koje se nalaze u zubnoj pulpi. Oko ovih ćelija nalaze se i u bliskom kontaktu su nervni završeci. Upravo ova veza omogućava sprovođenje stimulansa iz spoljne sredine koje dovode do stvaranja impulsa u nervima tj. do osećaja bola. Kako tečnost u kanalićima reaguje na fizičke i hemijske nadražaje iz spoljne sredine, to će upravo takvi nadražaji i dovoditi do osećaja bola. Zbog svoje hidrodinamičke aktivnosti, prilikom npr. termalnih nadržaja, dolazi do kretanja tečnosti ka spoljnim otvorima (prema spoljašnjoj sredini). Ovo dovodi do uvlačenja ćelija koje se nalaze na drugom kraju u kanaliće i do stvaranja impusla bola koji se prenosi nervnim završecima.

Kada su u pitanju slatkiši, mehanizam nastanka bola ogleda se u tome što slatka hrana predstavlja hipertoničan rastvor. Drugim rečima, ovaj rastvor je prezasićen ugljenim hidratima i zbog toga teži da upije dodatnu vodu. Zbog toga dolazi do „usisavanja“ vode iz dentinskih tubula i do posledičnih bolnih senzacija.

Na kraju bih ponovio da pojava bola u situacijama kada jedete slatko označava da negde imate „eksponirani“ dentin. Ovo može, a ne mora da znači da imate kvar zuba. Upravo zbog toga vam preporučujem da ipak posetite stomatologa.

Prijatan zalogaj!

Afte

21/01/16

Afta, svim nama poznata i krajnje neprijatna promena u ustima, predstavlja povratnu ulceraciju koja se javlja u usnoj duplji. Sama reč afta potiče od starogrčke reči koja u prevodu znači pali ili gori. One su, pored oboljenja parodoncijuma, najčešća oboljenja usne duplje i smatra se da svaki peti čovek ili svaki drugi dvadesetogodišnjak boluje od ovih promena. Istraživanja su pokazala da je najveći broj obolelih između 20. i 40. godine života, dok su afte češće kod žena nego kod mučkaraca, i to u odnosu 6:1.

Iako ih opisivao Hipokrat još 460. g.p.n.e. uzrok afti je još uvek nepoznat. Obimnim istraživanjima u svetu došlo se do saznanja da neki faktori ipak mogu dovesti do aftoznih promena, od kojih su najznačajniji:
– nasleđe – kao dokaz da nasleđe utiče na pojavu ovih promena ističe se činjenica da se ona nekada javlja kod članova iste porodice. Bolesnici čiji su roditelji imali afte imaju 90% veću čansu da ih sami dobiju;
– endokrini poremećaji – od kojih se posebno ističe poremećaj u funkciji polnih žlezdi. Smatra se da postoji direktna veza između nivoa progesterona u krvi i afti, što potvrđuje i činjenica da se afte češće javljaju kod žena;
– psihogeni faktor – smatra se da briga i stres mogu da na određen način izazovu skupljanje krvnih sudova u ustima, što dovodi do lokalne nekroze i stvaranja afti;
– bakterijske i virusne infekcije – mišljenje je da afte mogu biti izazvane nekim bakterijama odnosno virusima;
– mehaničke trauma – oralna sluzokoža, koja je izložena delovanju karijesom destruisanih zubima, lošim protetskim radovima i traumama tokom hirurških zahvata, sklona je pojavi aftoznih lezija.

Aftozne lezije su, svi znamo, izrazito bolne. Bolovi se pojačavaju prilikom govora, ishrani kao i pri svakom pokretu obraznih mišića. One najčešće traju do 15 dana i zarastaju lagano. Zarastanje ide od periferije ka centru i ne ostavlja ožiljke. Aftozne promene su povratne, a recidivi su različite dužine.

U terapiji aftoznih promena koriste se brojna sredstva i načini lečenja ali, na žalost,još nije pronađen tretman kojim se afte mogu uspešno izlečiti. U terapiji se uglavnom koriste simpomatski lekovi čiji je jedini cilj da se ublaže simptomi koji prate afte. Zato se u terapiji afti koristi:
– lokalna terapija –najčešće se koriste kortikosteroidi. Od lokalnih aparata koriste se Kenalog, Kenacort, Kenacomb i Adcortyl, koji se nanose preko afti više puta u toku dana. Pored ovoga mogu se koristit brojni antiseptički rastvori kojima se ispiraju usta par puta dnevno (Curasept, Ozosept).
– fizikalne metode – od kojih se najviše primenjuju UV zračenje kao i laseri. Cilj ovih fzikalnih metoda je ubrzavanje epitelizacije, ublažavanje simptoma (bola) kao i smanjenje recidiva.

Zub pod otokom se vadi!!!

Sticky

20/08/15

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Izumi koji su promenili stomatologiju

20/04/15

Mnogi instrumenti koji stomatolozi koriste u svom svakodnevnom radu potiču još od davnina. Napredak tehnologije i nauke dovelo je da su danas odlasci kod stomatologa mnogo prijatnija i bezbolnija iskustva. Do ovoga se došlo razvojem mnogih izuma, među kojima se izdvajaju:

1. Četkice i paste za zube
Pranje zuba uvek je bio osnov za „izbegavanje“ stomatologa. Prve četkice sa čekinjama javile su se u Kini, a u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku, dok su prvu električnu četkicu izmislili Švajcarci za vreme Drugog svetskog rata.
Pasta za zube se takođe javlja u drevnim civilizacijama. Sastojci takvih pasta bili su dosta prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće) i malo manje prijatni (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

2. Veštački zubi
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnji veštački zubi se ne razlikuju od prirodnih. Međutim, put do ovog je bio dosta dug. Jedan od najpoznatijih prvih Amerikanaca, koji je imao veštački zub, bio je njihov prvi pretsednik, Džordž Vašington. Pretpostavlja se da ih je imao više i da su bili napravljeni, između ostalog, i od izvađenih zuba ljudi i životinja. Ovo je bila normalna praksa tog vremena. Prvi značajni napredak dogodio se krajem 19. veka, kada se po prvi put u izradi veštačkih zuba koristio porcelan.

3. Anestezija
Iako je stomatologija bila prisutna u nekoj formi još od primitivnih ljudi, bezbolna ekstrakcije nije bila moguća do 1830. godine. U samom početku zubi su se vadili pažljivo postavljenim dletom i dobrim zamahom čekića. Ova praksa je napuštena u periodu Grčke i Rimske civilizacije, kada su za ove potrebe korištena klešta.

1790ih godina britanski hemičar vršio je ispitivanja sa azot-oksidom i primetio je njegovu najpoznatije neželjeno dejstvo – smeh. Označio je ovaj anestetik kao „smejavac“. Neposredno nakon „smejavca“, otkriveni su i lokalni anestetici. Tako se, u prvom periodu, u ovu svrhu, koristio kokain. Čim se uočila njegova zavisnost, odustalo se od njegove primene i otkriveni su njegovi zamenici, koji se i danas koriste.

Da li bi ste i vi mogli bez nekog od ovih „izuma“? Podsećanja radi, u istraživanju koje je sprovedeno 2003. godine čak 34% tinejdžera i 42% odraslih izabralo je četkicu kao prvi izbor od 5 izuma bez kojih ne bi mogli da žive. Druga četiri su bila kompjuter, automobil, mikrotalasna peć i mobilni telefon.

Hipnoza u stomatologiji

20/11/14

I pored napretka stomatološke tehnologije i farmakologije, poseta stomatologu i dalje za većinu predstavlja neprijatan poduhvat. Zbog ovoga je jedan od ciljeva u stomatologiji iznalaženje načina za jeftin, lako primenjiv i siguran način za postizanje bezbolnosti u toku rada.

Jedan od mogućih rešenja za ovaj problem predstavlja hipnoza. Ova metoda ne zahteva upotrebu lekova i u suštini zadovoljava sve zahteve koje su gore spomenuti.

Hipnoza se u medicinske svrhe koristi kao metod koji omogućava da se dospe do nesvesnih afekata i misli, kao i da se sugestijom uklone izvesni simptomi bolesti. Tako je jedna od prvih upotreba hipnoze bila u lečenju psihičkih pacijenata, koju je još 1895. koristio Sigmund Frojd.

U naučnoj literaturi postoje oprečni rezultati po pitanju efikasnosti hipnoterapije. Ipak, jedna od najvećih meta-analiza rađenih na ovu temu, koja je objavljena 2002. godine i koja je obuhvatila 444 predhodne studije, pokazala da je hipnoterapija efikasna. Ova meta-analiza uglavnom je uključivala istraživanja koja su se bavila upotrebom hipnoterapije u lečenju nekih psihosomatskih oboljenja, anksioznosti i kontroli bola.

Terapije u predelu glave, gde spadaju i stomatološki tretmani, uključuju visoku dozu psihičkog stresa. Ovo je najviše uzrokovano činjenicama da je ovaj deo tela dobro inervisan kao i da se tokom stomatoloških intervencija vrši konstatna invazija privatnih delova tela (usta). Neka istraživanja pokazuju da čak 60-70% pacijenata dolazi kod stomatologa sa nekom vrstom anksioznosti od kojih čak 11% ima manifestnu fobiju. Sa druge strane ni stomatolozi nisu pošteđeni. Čak 80% njih smatra da lečenje anksioznih pacijenata izaziva stres.

Iako postoje brojne prednosti upotrebe hipnoze, na žalost ova metoda još nije uvedena u stomatološku praksu. Jedan od glavnih razloga za ovo je slabo prihvatanje ove metode kako od strane stomatologa tako i od strane pacijenata.

Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da će u skorijoj budućnosti doći do veće primene hipnoze u stomatologiji. Svi bi smo veoma rado prihvatili da nam stomatolog zanjiše časovnik ispred nosa i da naknadnu intervenciju uopšte i ne osetimo.

1 2 3

Kontaktirajte nas:

Budite obavešteni:

Tag: stomatologija

Ručne vs električne četkice

Garancija ili ne

9 saveta za neprijatan zadah

Zašto zubi bole kada jedemo slatko?

Afte

Zub pod otokom se vadi!!!

Izumi koji su promenili stomatologiju

Hipnoza u stomatologiji

Kontaktirajte nas:

Pratite nas:

Budite obavešteni:

Tag: stomatologija