Naziv "parodontopatija" je opšti i odnosi se na sva oboljenja koja zahvataju čitav parodoncijum. Po sličnoj anologiji pod nazivom "kardiopatije" mogu se svrstati sva srčana oboljenja.

Najčešća patološka promena koja se dešava u parodoncijumu jeste zapaljenje gingive. Inflamacija gingive prestavlja nezavisno oboljenje gingive (kataralni gingivit), ali zbog sredine u kojoj se odvija, inflamacija se može proširiti na druge delove parodoncijuma. Iz toga razloga uvek treba imati na umu da natečena i crvena gingiva može predstavljati prvi stadijum parodontopatije.

Glavna karakteristika parodontopatija jeste ogoljenje vratova i korenova zuba. Zapravo, pored inflamacije u parodoncijumu se odigravaju i procesi koji razaraju vezivno-tkivne elemente. Usled toga gingiva propada tako da zubi ostaju ogolićeni, pa izgledaju kao da su izduženi. Ovaj proces može da uzme i veće razmere pa da koren zuba bude ogoljen do vrha.

Ovi procesi se mogu odigravati na svim zubima. Ipak, postoje neka predilkekciona mesta tj. mesta gde su procesi najizraženiji. To su spoljašnje strane donjih prednjih zuba i unutrašnje strane gornjih molara.

Forme

Ovaj oblik parodontopatije je najčešći. Ona nastaje širenjem zapaljenja na dublja tkiva parodoncijuma. Bolest se širi postepeni i razvija se godinama.

U toku hronične parodontopatije mogu biti zahvaćeni svi ili samo neki zubi. Karakteristično je da zapaljenje nije istog inteziteta na svim zubima. Smatra se da ovaj oblik parodontopatije nastaje usled loše higijene.
Prema težini, hronična parodontopatija deli se na:

- Blagu, koja se karakteriše početnim razaranjem parodoncijuma i blagim klaćenjem zuba. Gubitak kosti oko zuba ne prelazi 20%. Ovakva situacije može se naći na pojedinačnim zubima a može biti i generalizovana;

- Srednja, koju karakteriše znatnije klaćenje zuba i gubitak kosti do 40%;

- Tešku, koja se karakteriše velikim razaranjem. Zubi su toliko ogoljeni da pri pregledu sonda može proći između korijenova zuba. Gubitak kosti je preko 40%.

Simptomi

U toku hronične parodontopatije (osim u situacijama kada se jave komplikacije) BOLOVA NEMA. Skoro jedini primetan simptom jeste KRVAVLJENJE IZ DESNI, koje se javlja samo na provokaciju (npr. pranje zuba).

Parodontopatija je oboljenje koje se NE MOŽE IZLEČITI, već se može samo usporiti. Zbog toga se veliki naglasak daje prevenciji i preventivnim metodama. To podrazumeva uklanjanje predisponirajućih faktora (detaljnije u daljem tekstu), pre svega mekih i tvrdih naslaga.

Dijagnoza

Najvažniji znak u toku parodontopatije prestavljaju parodontalni džepovi, koji prestavljaju karakterističan znak za ovo oboljenje. Oni se mogu otkriti sondiranjem i rendgenografijom. Najsigurniji način jeste pomoću posebne parodontalne sonde tj. sondiranjem. Ova sonda se karakteriše po tome što se na njenom vrhu nalazi kuglica i po tome što je graduisana (radi lakšeg očitavanja dubine džepa). Rendgenografija prestavlja samo pomoćno sredstvo u otkrivanju parodontalnih džepova. Ovom metodom ne može se otkiriti dubina džepa, već se ona može otkriti jedino pomoću kontrasnih sredstava (npr. metalni kočić).

Lečenje

Terapija parodontopatije može biti konzervativna i hirurška. Više o njima možete pročitati u daljem tekstu.

Zapaženo je da se u dece ili adolescenata javlja jedan specifičan oblik oboljenja parodoncijuma koji se po kliničkoj slici, toku i prognozi bolesti razlikuje od parodontopatije odraslih.

Parodontopatija mladih (juvenilna parodontapatija) ima izrazito napredujući tok i brzo dovodi do gubitka svih zuba. Spada u najteža parodontalna oboljenja jer je veoma teško kontrolisati bolest i sprečiti gubitak zuba. Razaranja kosti odvija se izrazito brzo tako da bolesnici izgube zube još pre svoje 20. godine života.

Uzroci

Uzrok bolesti još nije utvrđen. Od faktora koje se navode da mogu uticati na razvoj oboljenja navode se: nasleđe, imunološki poremećaj i različita opšta oboljenja.

Učestalost

Epidemiološki podaci govore da je u srednjoj Evropi od svih obolelih od parodontopatije 1% bolovalo od ovog oblika. Smatra se da žene oblevaju tri puta češće od muškaraca. Bolest je vezana za određeno starosno doba. Obično se javlja između 11. i 13. godine života, dok se u osoba poslij 25. godine ne javlja.

Klinička slika

Juvenilna parodontopatija može se podeliti na tri oblika, i to prema broju zuba koju je zahvatila.

Juvenilna parodontopatija koja zahvata prve molare i sekutiće - koju karakteriše simetričnost. Kao što joj i samo ime kaže, zahvačeni su samo molari i sekutići tj. samo njhov parodoncijum dok gingiva nije ili je blago zahvaćena. Ovakve osobe su imune na karijes. Sa obzirom na oskudnu kliničku sliku u početnoj formi bolesti, dijagnozu je teško postaviti.

Juvenilna parodontopatija koja zahvata samo pojedine zube - za razliku od predhodnog oblika, kod ove promene nisu ograničene na nekom zubu, već se mogu pojaviti na bilo kojem. Klinička slika je ista kao i u predhodnom obliku.

Juvenilna parodontopatija koja zahvata sve zube - može se javljati kao samostalno oboljenje, a i u sklopu nekih sistemskih oboljenja. Kao što joj i ime kaže, ova forma zahvata parodoncijum svih zuba i otporna je na terapiju. Praktično se sva pomoć pacijentima svodi na vađenje najugroženijih zuba.

Lečenje

Terapija obolelih od juvenilne parodontopatije ne razlikuje se mnogo od terapije obolelih od "obične" parodontopatije. Specifičnost ove terapije jeste u tome što se u nju uključuju i antibiotici, pogotovo tetraciklini. Međutim, i pored toga rezultati ovakve terapije dosta su slabi. Smatra se da je obolele od juvenilne parodontopatije moguće uspešno lečiti samo ukoliko se bolest na vreme otkrije. Ukoliko se sa terapijom započne u ranoj fazi bolesti i terapija će imati veći efekat.

Etiologija parodontopatije je poznata. Parodontopatiju prvenstveno izaziva dentalni plak. To su meke naslage koje se talože na površini zuba i koja sadrži brojne mikro-organizme. Danas se sigurno zna da parodontopatiju izazivaju upravo ti mikro-organizmi koji čine glavni sastojak dentalnog plaka. Poznat je i način na koji djeluje dentalni plak i kako nastaju promene u parodoncijumu u toku parodontopatije. Pored plaka, koji prestavlja osnovni uzrok parodontopatije, postoje i brojni drugi faktori koji utiču na tok i brzinu razvoja parodontopatije. To su:

Dentalni plak

Dentalni plak je bezbojna, ljigava naslaga koja se taloži na zubima, ali i na drugim mestima u usnoj šupljini. Dentalni plak se NE MOŽE ukloniti ispiranjem usta. Sam plak stvara se na osnovi, koja se označava kao dentalna pelikula. To je nevidljiva opna oko zuba, koja se sastoji od sastojaka pljuvačke. Ona se formira već nekoliko minuta posle pranja zuba tj. stvara se i kada se ne unosi hrana. Na takvu osnovu naseljavaju se mikro-organizmi iz usne duplje.

Na brzinu stvaranja plaka utiču pre svega salivacija (količina izlučene pljuvačke), ishrana i, naravno, higijena. Ukoliko je lučenje pljuvačke smanjeno, onda se smanjuje i samočišćenje usne šupljine, pa će i taloženje dentalnog plaka biti veća. Isto se dešava i sa mekom hranom. Ona ne omogućava samočešćenje već, naprotiv, omogućava brže stvaranje plaka. Takođe, hrana bogata ugljenim hidratima favorizuje stvaranje dentalnog plaka na taj način što se razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju produkti koji se direktno ugrađuju u dentalni plak. Što se oralne higijene tiče, što je lošija to je plak rasprostranjeniji.

Zubni kamenac

Zubni kamenac prestavlja mineralizovani dentalni plak i nastaje taloženjem dentalnih soli u dentalni plak, tako da se kamenac sastoji od 70 do 90% neorganskih soli (najviše ima soli kalcijuma, fosfora i magnezijuma). Organsku osnovu ovim solima čine svi sastojci dentalnog plaka.

Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo. Smatra se da se taj proces minralizacije plaka obavi za 12 do 14 dana. Brzina pre svega zavisi od sastava pljuvačke, oralne higijene i nekih spoljašnjih faktora. Sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja kamenca. Dokazano je da u osoba koje sadrže povećane nivoe jona kalcijuma u pljuvačci dolazi i do bržeg stvaranja kamenca. Spoljašnji faktori koji utiču na stvaranje kamenca pre svega su pušenje i upotreba teške vode za piće. Zubni kamenac se obilno taloži na mestima u blizini izvodnih kanala pljuvačnih žlezda (pod usne duplje - ispod jezika i predeo obraza oko gornjeg prvog molara).

Zubni kamenac u nastanku parodontopatije ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirektna uloga je u tome što stvara retenciona mesta za akumuliranje plaka i onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene. Direktan uticaj kamenca potiče od mehaničkog pritiska koji vrši na slobodnu gingivu i na taj način dovodi do nastanka zapaljenja.

Anatomske anoma

Anatomske anomalije imaju značajnu ulogu u nastanku i razvoju parodontopatije. Ovdje pre svega spadaju sledeće anomalije:

- anomalije oblika zuba - koje su u vidu naslednih anomalija i koje utiču na tok i pojavu parodontopatije. Ovde spadaju oni slučajevi loše formiranih kruna zuba gde dolazi do pojačane akumulacije plaka i impakcije hrane, što dovodi do pojave zapaljenja;

- anomalije položaja zuba - predstavljene u vidu različitih ortodontskih anomalija jednog ili više zuba, kao i različiti nepravilni odnosi između gornje i donje vilice. Ove anomalije mogu da utiču na bržu akumulaciju dentalnog plaka. Takve anomalije su: nagnuti zubi, tjeskoba zuba, dubok preklop, otvoren zagrižaj itd. Sve ove anomalije otežavaju samočišćenje i čišćenje usne duplje;

- anomalije u pripoju frenuluma - normalni pripoj frenuluma gornje i donje usne jeste na znatnoj udaljenosti od ivice gingive. Usled poremećaja u razvoju, pripoj ovih frenuluma može biti u neposrednoj ivici gingive, pa čak i na samoj gingivi. Tako se u toku žvakanja hrane, mimike, pranja zuba, preko njih prenosi vuča na slobodnu gingivu, usled čega se ona odvaja od zuba. Na takvim mestima brže se formiraju parodontalni džepovi.

Impakcije hrane

Pod impakcijom hrane podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i u dublja tkiva parodoncijuma. To utiskivanje javlja se u toku žvakanja, kao i pod dejstvom mišića obraza, jezika i usana. Utisnuta hrana deluje štetno na gingivu i parodoncijum na više načina. Ona pre svega prestavlja dobru podlogu za razmnožavanje bakterija. Osim toga, delovi hrane i mehanički nadražuju tkivo i time otvaraju put delovanju mikroorganizama.

Normalno, u zdravim ustima ne dolazi do impakcije hrane jer prirodni oblik zuba kao i njihovi međusobni kontakti to onemogućavaju. Međutim, do utiskivanja hrane može doći iz zbog: karijesa zuba, gubitka zuba, neadekvatne plombe i/ili protetskog rada, abrazije zuba, migracije zuba i tome sl.

Na mjestu impakcije izraženo je zapaljenje gingive. Deo gingive između zuba je izrazito crvena i jače otečena. U predelu gde postoji impakcija hrane pacijent može osećati tupe bolove. Bolesnici imaju osećaj stranog tela između zuba a često se javlja i zadah iz usta.

Loše navike

Loše navike mogu mnogo doprineti razvoju parodontopatije tako što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Tu pre svega spada:

- žvakanje samo jednom polovinom vilica - ova navika javlja se najčešće zbog bolova ili nedostatka zuba na jednoj strani vilica. Kao posledica toga, na strani na kojoj se ne žvaće izostaje mehanizam samočišćenja. Na zubima se vrlo brzo stvaraju naslage i zubni kamenac. Sve to za posledicu ima upalu gingive i pojavu parodontopatije. Takođe, na strani koju pacijent koristi može doći isto do pojave parodontopatije usled hiperfunkcije zuba te strane.

- disanje na usta - neke osobe usled smetnji u prolazu vazduha kroz nos, udišu ili izdišu pretežno preko usta. Zbog toga deo gingive je izložen delovanju vazduha i postaje suvlji. Usled toga isključuje se antibakterijsko dejstvo pljuvačke. Mikroorganizmi u plaku ubrazno se razmnožavaju, što ubrzava zapaljenski proces.

- korišćenje samo meke hrane u ishrani - mnoge osobe (svesno ili ne) u ishrani pretežno koriste hranu meke konzistencije. Takva hrana nije abrazivna te efekat samočišćenja izostaje ili je minimalan. To dovodi do ubrzanog stvaranja plaka.

Jatrogeni faktori

Jatrogeni faktori potiču od loše urađenih stomtoloških radova i zahvata one uzroke čiji je krivac stomatolog. Loše urađeni stomatološki, naročito protetski, radovi mogu doprineti nastanku parodontopatije na više načina: sprečavaju samočišćenje i omogućavaju akumulaciju dentalnog plaka, oštećuju parodoncijum bilo mehaničkim putem ili pomoću hemijskih sastojaka koje sadrže i izostajanjem fiziološke stimulacije (kod loše uradjenih radova).

Opšta oboljenja

Neka opšta oboljenja, a pre svega neka oboljenja krvi, praćena su skoro uvek i teškim promenama u parodoncijumu. U ta oboljenja spadaju akutne leukoze, agranulocitoza i hemoragični sindrom. Tada je broj belih krvnih zrnaca smanjen, što parodoncijum ostavlja bez zaštite. Tako smanjena otpornost parodoncijuma ubrzava delovanje štetnih agenasa dentalnog plaka.

Neki endokrini poremećaji takođe imaju odraza na parodoncijum i pojavu parodontopatije. Najveće promene javljaju se kod poremećaja plonih žlijezda i pankreasa. Utvrđeno je da kod žena, za vreme puberteta, menstruacije i graviditeta (kada dolazi do pojačane produkcije polnih hormona), dolazi do inflamacije gingive. U dijabetičara, kao posledica lučenja insulina, nastaje poremećaj krvnih sudova, što se odražava i na otpornost parodoncijuma. Dijabetičari imaju smanjeno lučenje pljuvačke i izraženo sušenje usta, što doprinosi nastanku kako parodontopatije tako i kandidijaze.

Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz mera koje se primenjuju u dužem vremenskom periodu. Zube, za koje se utvrdi da ih nije moguće izlečiti treba izvaditi. Tek kada se bolesnik oslobodi subjektivnih tegoba pristupa se lečenju bolesnika po relativno standardnom redosledu. Tačan redosled terapije možete pogledati na ovoj strani.