U pojedinih osoba iz usta se oseća neprijatan miris (Foetor ex ore ili Halitosis). Neprijatan zadah može biti prouzrokovan nekim gangrenoznim procesima u usnoj duplji, može se javiti u slučaju nekih ekstraoralnih oboljenja kao i pri nekim fiziološkim stanjima. Ovaj problem može dovesti do desocijalizacije i do stvaranja psihičkih problema (u vidu depresije i neuroze) kod pacijenata.

Uvek kod ovakvih bolesnika treba otkriti uzrok neprijatnog zadaha i, shodno tim nalazima, ukloniti uzrok ili ga poslati odgovarajućem specijalisti. Kao što je već rečeno, postoje brojni uzroci neprijatnog zadaha koji se dele na: oralne, fiziološke, ekstraoralne i tzv. idiopatske uzroke.

Kao glavni uzrok neprijatnog zadaha iz usta smatra se ulcero-nekrozni, odnosno gangrenozni procesi koji se odvijaju u usnoj duplji. Ti procesi se najčešće dešavaju na gingivi. Zadah se javlja kao posledica raspadanja delova gingive, odnosno oralne sluzokože. Smatra se da intezitet mirisa zavisi od stepena nekroze. Ovakvi procesi u ustima, naročito oni u predelu parodoncijuma, praćeni su i bolovima. Zbog toga bolesnici izbegavaju da peru zube i hrane se uglavnom kašastom hranom. Usled toga dolazi do akumulacije i zadržavanja hrane. Organske materije iz hrane raspadanjem još više doprinose zadahu iz usta.

Sličan zadah nastaje i posle nekih oralno-hirurških zahvata, naročito posle vađenja zuba. Taj neprijatan zadah nastaje kao posledica raspadnja krvnog koaguluma. I ovde je zadah potenciran time što bolesnici najčešće posle vađenja ne održavaju oralnu higijenu i izbegavaju čvrstu hranu.

Neprijatan zadah iz usta nekad se javlja i kod osoba koje jednostavno ne održavaju oralnu higijenu, a da pri tom ne postoje neki gangrenozni procesi u ustima.

Normalno se kod svih osoba javlja diskretan, blag i sladunjav miris pri izdisaju. Intezitet tog neprijantog mirisa zavise od: doba dana, starosti osobe, ishrane, kao i nekih fizioloških stanja koja se javljaju u genitalnom životu žene (menstrualni ciklus).

Doba dana utiče tako što se ujutro oseća neprijatan zadah. To se objašnjava time što u toku noći, kada je smanjeno lučenje pljuvačke, nastaje pojačano raspadanje otpalih ćelija sluzokože i ostataka hrane. U toku dana luči se veća količina pljuvačke koja stalno spira zube i oralna tkiva, te je samim tim i zadah iz usta slabiji.

Doba starosti utiče tako što se intezitet neprijatnog mirisa povećava sa starošću. U zdrave male dece disajni miris je prijatan. U starijih osoba osjeća se kiseo i težak zadah, koji je veoma neprijatan za okolinu, uprkos besprekornoj oralnoj higijeni.

Glad, takođe, može da deluje na pojavu neprijatnog zadaha. Tako se u nekih osoba neprijatan zadah oseća samo dok su gladne koji iščezava posle jela.

Menstrualni ciklus često je praćen zadahom iz usta. Ova pojava objašnjava se dejstvom polnih hormona na oralna tkiva, usled čega nastaju izvesne promene na sluzokoži usne duplje. Zadah iz usta koji se javlja za vreme menstruacije traje kratko i po prestanku uzroka se gubi.

Neprijatan zadah, koji nastaje usled nekih ekstraoralnih uzroka, smatra se pravim zadahom. Ova vrsta zadaha ne prolazi posle sanacije usta. Najčešći ekstraoralni uzroci neprijatnog zadaha su: oboljenja disajnih puteva, oboljenja organa za varenje, kao i neka druga opšta oboljenja. Neprijatan zadah takođe se javlja i posle unošenja mirišljavih materija i lekova, kao i u slučaju neadekvatne ishrane i poremećaja u varenju. Može se javiti i usled dehidratacije organizma, kao i zbog nekih psihičkih i stresnih situacija. 

Oboljenja disajnih puteva, zbog anatomske povezanosti sa usnom dupljom, mogu biti uzrok zadaha. To se dešava pogotovo kod oboljenja gornjih disajnih puteva (nosa, krajnika, sinusa, grla). Neprijatan zadah u nekim slučajevima može biti posledica oboljenja donjih disajnih puteva. Smatra se da zadah pouzdan simptom bronhiektazija i apscesa pluća.

Oboljenja digestivnog trakta mogu biti praćena neprijatnim zadahom. To se često dešava kod patoloških promena na jednjaku, želucu i crevima. On je naročito izražen kod divertikuluma jednjaka, suženja jednjaka i karcinoma želuca.
Neka opšta oboljenja koja su praćena poremećajem u metabolizmu mogu biti uzrok pojave nekih produkata neprijatnog mirisa koji prouzrokuju i neprijatan zadah iz usta. Tako se u dijabetičara oseća miris voća koji potiče od acetona, u bolelih od ciroze oseća se miris raspadnute krvi itd.

Unošenje mirišljavih materija može dovesti do zadaha, iako u organima za disanje i varenje ne postoje patološki procesi. Ove materije posle resorpcije dolaze u krv, odakle se eliminišu iz pluća. Tako se prilikom ekspiracije oseća miris belog i crnog luka, alkohola, kuvanih jaja, sira. Zadah tih materija se ne oseća zbog njihovog zadržavanja u digestivnom traktu već iz pluća, što je dokazano eksperimentima. Ako se beli luk stavi direktno u creva za kratko vreme njegov miris će se pojaviti iz usta. Oralnom higijenom ili ispiranjem usta raznim sredstvima ne može se sprečiti miris koji potiče od belog luka ili neke druge hrane. To je zbog toga što taj miris potiče iz pluća.
Na sličan način osjeća se i miris nekih lekova, kao što su neki antibiotici, preparati joda, formaldehida i hloralhidrata. Miris duvana se oseća i do 15 sati nakon pušenja.

Neadekvatna ishrana utiče na pojavu zadaha na taj način što u osoba koje pretežno unose proteine i masti, a ne ugljene hidrate, nastaju neki međuprodukti varenja koji su neprijatnog mirisa.

Dehidratacija organizma može takođe biti uzrok neprijatnog zadaha iz usta. Tako se u osoba za izrazitom dehidratacijom, kao što je slučaj u toku visokih temperatura, stalnog povraćanja i upornih proliva, iz usta osjeća kiseo zadah.

Nekada pacijenti mogu imati neprijatan zadah iz usta a da nije moguće otkriti ni oralne ni ekstraoralne uzroke njegovog nastanka. To su etiološki potpuno nerazjašnjeni slučajevi. Zadah iz usta ovih bolesnika može se javljati samo povremeno ili biti stalan.

Drugi tip terapije, koja je moguća u ordinaciji MojStomatolog, je terapija oralnim apartima. Ovi aparati su slični štitnicima za zube koje nose sportisti. Njihova uloga je da drže donju vilicu u blago izbačenom položaju. Ovakav položaj omogućava jeziku da se pomeri napred. Na taj način se oslobađaju disajni putevi.

Lečenje obolelih ima za cilj da se ukloni neprijatan zadah i da se oslobodi bolesnik tih neprijatnosti. Sam terapijski uspeh zavisi od toga da li je pronađen uzrok. Ukoliko je zadah iz usta posledica nekog opšteg oboljenja, potrebno je pre svega pristupiti lečenju tog oboljenja. Kod tih pacijenata neophodno je preduzeti istovremeno i lokalne mere kojima se utiče na oralne uzroke, jer je često u pitanju udruženo dejstvo. Tada zadah nastaje konbinacijom intra i ekstra oralnih faktora.

Vrlo značajna mera u otklanjanju oralnih uzroka je i otklanjanje zubnih naslaga i uspostavljanje oralne higijene. Stvaranje uslova za obavljanje oralne higijene podrazumijeva i plombiranje karioznih zuba i uklanjanje neprikladnih protetskih radova. Naročitu pažnju treba obratiti na aproksimalne plombe (plombe koje se nalaze sa bočne strane zuba), koje mogu da stvore retenciona mesta na kojima se zadržavaju ostaci hrane, koje je teško ukloniti pranjem zuba. Plombe je potrebno ispolirati a zaostalo korenje izvaditi. Pažnju trebaju obratiti i pacijenti sa totalnim i parcijalnim protezama, koji moraju održavati higijenu istih. U protivnom dolazi do stvaranja naslaga hrane i pigmenata na njima, kao i do razvijanja kolonija gljivica koje prouzrokuju zadah iz usta. Posle uklanjanja zubnih naslaga i uspostavljanje oralne higijene, bolesnika treba obučiti u održavanju oralne higijene. Takve bolesnike valja kroz duži period kontrolisati i pratiti koliko uspješno peru zube i održavaju oralnu higijenu.

U lečenju se koriste i dezodorantna sredstva, koja lokalnom primjnom uklanjaju neprijatan zadah. Takav je vodeni rastvor vodonik peroksida koji se aplikuje u vidu spreja. Kao dezodorantno sredstvo može se koristiti i 1% rastvor hloramina. Radi poboljšanja ukusa ovom rastvoru se dodaju i različita aromatična ulja. Takođe se na zadah može uticati i lekovima koji stimulišu lučenje pljuvačke.