I pored napretka stomatološke tehnologije i farmakologije, poseta stomatologu i dalje za većinu predstavlja neprijatan poduhvat. Zbog ovoga je jedan od ciljeva u stomatologiji iznalaženje načina za jeftin, lako primenjiv i siguran način za postizanje bezbolnosti u toku rada.
Jedan od mogućih rešenja za ovaj problem predstavlja hipnoza. Ova metoda ne zahteva upotrebu lekova i u suštini zadovoljava sve zahteve koje su gore spomenuti.
Hipnoza se u medicinske svrhe koristi kao metod koji omogućava da se dospe do nesvesnih afekata i misli, kao i da se sugestijom uklone izvesni simptomi bolesti. Tako je jedna od prvih upotreba hipnoze bila u lečenju psihičkih pacijenata, koju je još 1895. koristio Sigmund Frojd.
U naučnoj literaturi postoje oprečni rezultati po pitanju efikasnosti hipnoterapije. Ipak, jedna od najvećih meta-analiza rađenih na ovu temu, koja je objavljena 2002. godine i koja je obuhvatila 444 predhodne studije, pokazala da je hipnoterapija efikasna. Ova meta-analiza uglavnom je uključivala istraživanja koja su se bavila upotrebom hipnoterapije u lečenju nekih psihosomatskih oboljenja, anksioznosti i kontroli bola.
Terapije u predelu glave, gde spadaju i stomatološki tretmani, uključuju visoku dozu psihičkog stresa. Ovo je najviše uzrokovano činjenicama da je ovaj deo tela dobro inervisan kao i da se tokom stomatoloških intervencija vrši konstatna invazija privatnih delova tela (usta). Neka istraživanja pokazuju da čak 60-70% pacijenata dolazi kod stomatologa sa nekom vrstom anksioznosti od kojih čak 11% ima manifestnu fobiju. Sa druge strane ni stomatolozi nisu pošteđeni. Čak 80% njih smatra da lečenje anksioznih pacijenata izaziva stres.
Iako postoje brojne prednosti upotrebe hipnoze, na žalost ova metoda još nije uvedena u stomatološku praksu. Jedan od glavnih razloga za ovo je slabo prihvatanje ove metode kako od strane stomatologa tako i od strane pacijenata.
Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da će u skorijoj budućnosti doći do veće primene hipnoze u stomatologiji. Svi bi smo veoma rado prihvatili da nam stomatolog zanjiše časovnik ispred nosa i da naknadnu intervenciju uopšte i ne osetimo.