Karijes mlečnih zuba najčešće se javlja neposredno posle nicanja prvih zuba i to zbog lošeg održavanja higijene, neobaveštenosti roditelja o značaju mlečnih zuba kao i o mogućnostima za njihovu prvenciju. Karijes najčešće zahvata veći broj zuba i širi se veoma brzo. Prema nekim istraživanjima iz 1998. godine 33% dece već u trećoj godini života ima jedan ili više pokvarenih mlečnih zuba. Karijesom su najčešće zahvaćeni donji i gornji mlečni molari, pa zatim gornji sekutići.
Terapija karijesa mlečnih zuba ima svoje specifičnosti koje proizilaze iz anatomske strukture samih zuba. Najveći problem u sanaciji ovih karijesa leži u skučenom radnom prostoru (mala usta) kao i izraženo lučenje pljuvačke i veoma pokretan jezik deteta. Takođe, veliki problem predstavlja i činjenica da deca mlađa od 6 godina ne mogu da shvate značaj stomatološke intervencije te, samim tim, ne sarađuju sa stomatologom.
Najbolji način da intervencija bude uspešna jeste da ona bude bezbolna. Takođe, kad kod je to moguće, treba se ispoštovati princip postepenosti tj. u prvoj poseti detetu ne treba ništa raditi a zatim ga preko lakih intervencija "uvesti" u složenije. Na ovaj način pridobiče se poverenje deteta, čime će se umnogome olakšati rad stomatologa.
U radu sa decom, od materijala koji se koriste za ispune (plombe) veliki značaj zauzimaju glas-jonomer cementi. Ovi materijali se hemijski vežu za trvda zubna tkiva i na taj način omogućavaju manje uklanjanje gleđi i dentina. Druga, veoma važna, osobina ovih materijala jeste otpuštanje fluorida, koji sprečavaju nastanak sekudarnog karijesa.