Dečija stomatologija vodi brigu o zdravlju usta i zuba dece od rođenja pa do njihove 18. godine. U tom periodu odigravaju se najvažnije faze razvoja deteta. Samim tim taj period obeležavaju i mnogobrojne promene u predelu usta i lica. Dečiji stomatolog, pored dobrog stručnog znanja, mora dobro poznavati i psihofizičke karakteristike deteta. Tako, na primer, stomatolog ne može očekivati od male dece da će ona razumeti i prihvatiti neku intervenciju, pa samim tim i ne može očekivati njihovu saradnju. Zbog svega ovoga, rad sa decom je dosta specifičan i zahteva punu posvećenost, kako stomatološkog tima sa jedne strane, tako i roditelja sa druge.

U svom razvoju, deca prolaze kroz 6 jasno odvojenih perioda vrlo dinamičnog razvoja, od kojih se svaki odlikuje određenim karakteristikama značajnim za rad stomatologa:

Rad sa decom ima mnoge specifičnosti i umnogome se razlikuje od rada sa odraslima. Pored anatomskih i morfoloških razlika, najprimetnije su razlike u psihi djeteta i odraslih. Naime, stomatolozi ne mogu očekivati od dece da razumeju i shvate razlog i neophodnost stomatoloških intervencija.

Da bi poseta Vašeg deteta bila prijatna za sve, napore trebaju uložiti kako stomatolozi, tako i roditelji i deca. Zaposleni u našoj ordinaciji znaju da od dece ne mogu očekivati shvatnje svrsishodnost posjete. Zato su spremni da ulože maksimalni napor kako bi zadobili njihovo poverenje.

Dobra komunikacija svih učesnika – stomatologa, djeteta i roditelja – predstavlja jedini način da se omogući prijatna posjeta stomatologu. Ukoliko Vaše dete prvi put dolazi kod nas, to nam naglasite. Prve posete su veoma bitne kako bi dete dobilo naše poverenje i kako bi se sprečio nastanak budućih strahova i fobija od posete stomatologu. Sa detetom trebate pričati o poseti nekoliko dana pred dolazak i to uvek u pozitivnom svetlu. Takođe, trebate očekivati da prvih par poseta bude posvećeno detetovom upoznavanju stomatologa i ordinacije. Tek nakon par poseta može se pristupiti radu sa detetom. Upravo zbog ovoga, veoma je bitno da se dete dovede pre nego što se pojavi bilo kakav problem sa zubima.

Karijes mlečnih zuba najčešće se javlja neposredno posle nicanja prvih zuba i to zbog lošeg održavanja higijene, neobaveštenosti roditelja o značaju mlečnih zuba kao i o mogućnostima za njihovu prvenciju. Karijes najčešće zahvata veći broj zuba i širi se veoma brzo. Prema nekim istraživanjima iz 1998. godine 33% dece već u trećoj godini života ima jedan ili više pokvarenih mlečnih zuba. Karijesom su najčešće zahvaćeni donji i gornji mlečni molari, pa zatim gornji sekutići.

Terapija karijesa mlečnih zuba ima svoje specifičnosti koje proizilaze iz anatomske strukture samih zuba. Najveći problem u sanaciji ovih karijesa leži u skučenom radnom prostoru (mala usta) kao i izraženo lučenje pljuvačke i veoma pokretan jezik deteta. Takođe, veliki problem predstavlja i činjenica da deca mlađa od 6 godina ne mogu da shvate značaj stomatološke intervencije te, samim tim, ne sarađuju sa stomatologom.

Najbolji način da intervencija bude uspešna jeste da ona bude bezbolna. Takođe, kad kod je to moguće, treba se ispoštovati princip postepenosti tj. u prvoj poseti detetu ne treba ništa raditi a zatim ga preko lakih intervencija "uvesti" u složenije. Na ovaj način pridobiče se poverenje deteta, čime će se umnogome olakšati rad stomatologa.

U radu sa decom, od materijala koji se koriste za ispune (plombe) veliki značaj zauzimaju glas-jonomer cementi. Ovi materijali se hemijski vežu za trvda zubna tkiva i na taj način omogućavaju manje uklanjanje gleđi i dentina. Druga, veoma važna, osobina ovih materijala jeste otpuštanje fluorida, koji sprečavaju nastanak sekudarnog karijesa.

Cirkularni karijes predstavlja posebnu vrstu karijesa, koja se razlikuje od uobičajenih formi karijesa mlečnih i stalnih zuba po vremenu javljanja, toku, terapiji, ishodu i komplikacijama. Cirkularni karijes se karakteriše veoma ranom pojavom, odmah nakon nicanja zuba. On daje veoma karakterističnu kliničku sliku. Veoma brzo po nicanju prednjih gornjih zuba dolazi do stvaranja zelenkastih naslaga ispod kojih se može uočiti kredasta boja demineralizovane gleđi. Ubrzo nakon toga dolazi do stvaranja karijesa. Oni se spajaju i formiraju kružni karijes oko krune zuba (zbog čega je i nazvan cirkularni karijes).

Lokalizacija cirkularnog karijesa je specifična. On se pojavljuje na mestima koja su otporna na pojavu uobičajenog karijesa. To je najčešće vratna trećina krunice zuba (trećina zuba uz gingivu). Cirkularni karijes veoma brzo se širi, zahvatajući velike površine zuba. Karijes brzo zahvata i dentin pa krunica bude brzo razorena. Sve se ovo dešava bez subjektivnih simptoma.

Terapija cirkularnog karijesa je kompleksna i njen osnovni cilj je da se uspori brzi tok i napredak karijesa a samim tim da se spriječi nastanak komplikacija (prerani gubitak mliječnih zuba). Terapija se sastoji iz: