Za ugradnju implantata neophodna je kako širina, tako i odgovarajuća visina koštanog tkiva. U situacijama kada neki od ovih uslova nije zadovoljen, može se pristupiti dodavanju koštanog tkiva. Ovo se najčešće radi transplantacijom koštanih graftova uzetih sa druge lokacije istog pacijenta ili primenom koštanog tkiva ili njihovih veštačkih zamenika.
Međutim, u predelu bočnih zuba gornje vilice često ova metoda nije moguća. Naime, često se dešava da nakon vađenja zuba dolazie do procesa pneumatizacije maksilarnog sinusa. Drugim rečima sinus se širi, dok se pod spušta. Na ovaj način smanjuje se raspoloživa visina koštanog tkiva na prostoru predviđenim za ugradnju implantata.
U ovakvim situacijama indikovana je sinus-lift operacija. Ovom procedurom pristupa se sinusnoj šupljini i odiže se sluzokoža sa poda sinusa. Novonastali prostor popunjava se zamenicima za kost. Na ovaj način dobija se neophodno koštano tkivo čime se omogućava implantna terapija.
Odizanju sluzokože sinusa moguće je pristupiti na dva načina. Prvi opisani u stručnoj literaturi i najčešće primenjivan je lateralni pristup. Ovaj pritup oznčava stvaranja "prozora" sa strane sinusne šupljine (pogledati snimak ispod), nakon čega se posebnim instrumentima polako odiže sluzokoža poda sinusa. Drugi pristup je tzv. transkrestalni. Ovim načinom stvraju se male trepenacije u alveolarnom grebenu. Ove trepenacije idu skoro do samog poda sinusa. Nakon toga se posebnim instrumentima potiskuje tanki sloj koštanog tkiva sa sluzokožom u sinus, čime se odiže pod sinusa. Nakon toga se u tako pripremljeni otvor ubacuju veštački zamenici.