Preventivna stomatologija se, kao što joj samo ime kaže, bavi prevencijom tj. sprečavanjem nastanka oboljenja zuba i mekih tkiva u predelu usta. Vodeći se narodnom izrekom "Bolje sprečiti nego lečiti", stomatolozi se zalažu da, u okviru svojih mogućnosti, što više doprinesu prevenciji nastanka ovih oboljenja. Ovde se pre svega misli na prevenciju karijesa, koji, kao najrasprostranjenije oboljenje, predstavlja primarni cilj preventivne stomatologije. U tu svrhu upotrebljavaju se brojne mere koje se sprovode ili na individualnom nivou (sprovodi ih svaki pojedinac, kao npr. pranje zuba) ili na opštem nivou (sprovodi ih zajednica, kao npr. organizovani pregledi u školama).

Osnovne mere prevencije oboljenja usne duplje jesu one mere koje treba da sprovodi svaki pojedinac i za koje ne treba znanje i iskustvo. U ove mere pre svega spadaju:

Lična higijena u prevenciji oboljenja usta pre svega podrazumeva pravilno i redovno pranje zuba. Jedino se na ovaj način sa sigurnošću mogu sprečiti oboljenja tvrdih zubnih tkiva tj. karijesa i njegovih komplikacija. Plak, koji se stvara posle svakog obroka, nagomialava se i dovodi do stvaranja karijesa. Mehaničkim čišćenjem tj. pranjem zuba on se uklanja, čime se sprečava nastanak karijesa. Pravilnu tehniku pranja zuba možete pogledati dole:

Pravilno i dobro razvijeni organizam daje najbolju zaštitu svim tkivima u usnoj duplji. Dobro mineralizovani zubi predstavljaju mnogo bolju osnovu za očuvanje njihovog zdravlja pa je samim tim i prevencija karijesa umnogome olakšana. Pod pravilnom ishranom se, pored unošenja odgovarajućih količina minerala i vitamina, podrazumeva i pravilna dijeta tj. ishrana dece ne bi trebala da se bazira na ugljenim hidratima.

Pod dodatnim merama podrazumevaju se sve one mere koje se sprovode sa ciljem da se spreči neko specifično oboljenje. U ovom slučaju to bi bili: karijes, ortodontske anomalije i oboljenja mekih tkiva i parodoncijuma. Osim ovih mera prevencije, odnosno sprečavanja nastanka bolesti, ovde spadaju i mere sanacije, odnosno lečenja, već postojećih oboljenja i anomalija sa ciljem prevencije nastanka drugih ili napredovanja postojećih oboljenja.

Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan način prevencije karijesa na bočnim zubima. Preporuka je da se ova preventivna mera radi u uzrastu od 6 godina, i to neposredno nakon nicanja prvih stalnih molara kao i nakon nicanja ostalih bočnih zuba. Veoma je važno ovo odraditi neposredno nakon nicanja, kako bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru. Sama procedura nije mnogo zahtevna i traje svega 15-ak minuta. Zub se prvo pripremi. Ovo podrazumeva uklanjanje mekih naslaga posebnom vrstom paste i nagrizanje grizne površine zuba kiselinom (čime se omogućava vezivanje zalivača za zub). Nakom toga se, na tako pripremljen zub, nanosi zalivač koji se vezuje posebnom lampom. Sam zalivač, nakon postavljanja na zub, u malim količinama ispušta fluor koji sprečava nastanak karijesa. Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan i jednostavan način prevencije karijesa. Čuvanje stalnih molara od karijesa ima veliki značaj jer rani gubitak ovih zuba (kao posledica komplikacija nastalih od karijesa) dovodi do nastanka ortodonstskih anomalija. Naglašavam da jednom zaliveni zubi nisu otporni na karijes do kraja života. Vremenom se zalivač skida sa zuba te ga je zbog toga potrebno sa vremena na vreme menjati (jednom u nekoliko godina). Takođe naglašavam da zaliveni zubi nisu 100% otporni na karijes tj. i pored toga što su zaliveni, ove zube treba i dalje svakodnevno prati.

Prevencijom i lečenjem nastalih ortodontskih anomalija bavi se pre svega ortodoncija. Iako su neke ortodontske anomalije genetski predisponirane (predodređene), veliki broj anomalija javlja se usled ranog gubitka zuba i loših navika deteta. Upravo zbog treba preduzeti mere kojima će se sprečiti njihov nastanak. Nešto više o ovim merama možete pročitati ovdje.

Fluor je hemijski elemnt koji, u malim količinama, sprečava nastanak karijesa. Ovu ulogu fluor ostvaruje tako što se ugrađuje u gleđ zuba. Tako stvorena gleđ mnogo je otpornija na karijes od "obične" gleđi. Pri unošenju fluora najvažnije je da se on uzima u tačno određenim (malim) količinama. Preveliko unošenje dovodi do neželjenih efekata i trovanja organizma.

Prema najnovijoj preporuci Evropske akdemije dečijih stomatologa, unos fluora vrši se lokalnom aplikacijom fluora. Ovo se postiže redovnim pranjem zuba pastama koje sadrže odgovarajuću količinu ovog zaštitnog elementa. Preporuka je da se samo deci, koja su visoko rizična za nastanak karijesa, daju tablete fluora, kao dodatna prevencija od nastanka kvara zuba.