Mehanizam ispravljanja zuba zasniva se na mogućnostima pomeranja zuba ortodontskim aparatima bez štetnih posledica po zubu i, pre svega, mogućnosti kosti da se prilagodjava uticajima raznih sila tj. da na pritisak reaguje razgradnjom, a na vuču stvaranjem nove kosti. Pomeranje zuba dešava se tokom celog života: nicanjem zubi se pomeraju kroz viličnu kost; trošenje zubnih krunica dovodi do njihovog stalnog nicanja iz alveole; kontaktne tačke između zuba vremenom, zbog abrazije, postaju kontaktne površine, zbog čega se zubi neprekidno pomeraju; rani gubitak mlečnih i stalnih zuba praćen je spontanim pomeranjem susednih zuba prema praznom prostoru. Kako se zubi spontano pomeraju tako se sa njima seli i zubna čašica.
Najveći broj ortodontskih aparata za lečenje malokluzija zasnovan je na dejstvu mehaničkih sila. Zbog toga se dejstvo sila mora brižljivo prilagoditi mogućnostima potpornih tkiva, jer bi u suprotnom došlo do njihovog oštećenja.
Pored mnogobrojnih faktora koji se moraju uzeti u obzir, prilikom planiranja ortodontske terapije najveći uticaj ima pre svega životno doba pacijenta. Odmah treba naglasiti da je životno doba pacijenta, u kome se mogu izvršiti ortodonstka pomjeranja, skoro neograničeno. Dozirane sile prouzrokuju pomeranje zuba i poslije 30-te, pa i 40-te godine života. No, kako ortodonstko lečenje u celini, tako i pomeranje zuba, brže je i uspešnije, a postignuti rezultati stabilniji, ako se terapija obavlja u mlađim uzrastima. Kod odraslih osoba, reakcije tkiva na ortodontske sile su nešto usporenije, tako da su pomeranja zuba sporija.
Svi ortodontski aparati (fiksni i mobilni) "rade" na istom principu. Upotrebom blage sile (i to u visu guranja i povlačenja), delovi ovih aparata deluju na zube i njihove alveole (čašice). Tim laganim pritiskom dešavaju se dve stvari. Na strani gde je usmeren pritisak dolazi do aktivacije ćelija koje razaraju kost. U isto vreme se na suprotnoj strani aktiviraju se ćelije koje stvaraju novu kost. Na taj način cela alveola "putuje" noseći sa sobom i sam zub.