Savremena radiologija u korist stomatologije

vc45Savremena stomatologija, kao i medicina uopšte, obuhvata i savremene aparate. Pod ovim najviše se podrazumeva upotreba najmodernije dijagnostičke procedure u cilju postizanja najboljih rezultata, planova terapije i prevencije neželjenih efekata.

Jedna od oblasti u kojima je potreba za pouzdanim dijagnostičkim sredstvima krajnji imperativ, jeste oralna hirurgija tj. da budem precizniji, oralna implantologija. Iako su se u zadnjih par decenija, koliko su implanti postali poznati javnosti, istovremeno razvijala i odgovarajuća dijagnostička sredstva i aparati, ovde će biti reči samo o novom sistemu kompjuterske tomografije, koja je dobila naziv Cone beam kompjuterska tomografija (CBCT).

vc441Na uspešnost implatne terapije, kao i na sve druge vrste terapija, utiču mnogi faktori. Pre svega to su: status koštano-implatnog spoja, hirurška tehnika postavljanja implantata, tip i dizajn implanta, kao i gustina i količina okolne kosti. Za razliku od nekih drugih faktora na koje stomatolog može imati uticaja, gustina kosti je nepromenljiv faktor i na njega se ne može uticati. Obzirom da se dugoročna uspešnost implantne terapije ne može postići u kosti male gustine to je odgovarajuća gustina kosti jedan od najvažnijih faktora, koju je neophodno izmeriti pre postavljanja samog implantata.

Potreba kliničara da na objekativan način saznaju vrednosti gustine kosti pre samog procesa postavljanja implanta, dovela je do toga da se radiografija upotrebi u te svrhe. Još je Hounsfild 1973. godine pokazao da se gustina kosti može odrediti upotrebom CT-a. Upravo je Hounsfild 1967. godine razvio prvi CT aparat. Od tada, CT tehnologija se rapidno razvijala i dala četiri generacije ovih skenera. I pored toga, jedan od najvećih nedostataka CT, kao metode u preimplatološkoj proceni gustine kosti, jeste doza zračenja kojoj se svaki pacijent podvrgava. CT, u poređenju sa ostalim metodama, daje relativno visok nivo zračenja. Pored ovoga, drugi nedostaci CT uključuju: odgovarajući program za prikazivanje snimka nije uvek dostupan, cena pregleda kao i samog aparata dosta je visoka, donjovilični kanal nije uvek najbolje prikazan i artefakti na snimku, koji se javlja kod prisustva metalnih predmeta u polju posmatranja, mogu ometati čitanje slike.

Zbog svega ovoga, kao i zbog smanjenja cijene aparata (koji je činio CT praktično dostupnim samo bolnicama i većim zdravstvenim ustanovama) radilo se na pronalaženju novog aparata, koji bi zadovoljio i ove potrebe.

vc40Naučnoj javnosti je 1998. godine prezentovan novi CT uređaj, koji je bio zasnovan na “cone beam” tehnologiji tj. njegovi X zraci bili su postavljeni, od izvora do detektora, u obliku kupe, po čemu su i dobili ime. Za razliku od njih, CT aparati su imali raspršivanje X zraka u obliku lepeze. Tako se slika na CT-u dobijala iz više snimaka koji su se naknadno spajali u jednu, dok se slika na CBCT-u dobijala samo jednim rotiranjem izvora i detektora oko ciljane regije. Ovo je značilo da je vreme snimanja bilo manje pa je samim tim i doza zračenja bila neuporedivo manja. Sa druge strane, u sklopu CBCT-a nije bilo potrebe za kompleksnim mehanizmima za stabilizaciju slike (jer je vreme snimanja bilo mnogo manje nego u CT-u) pa je samim tim i cena ovih aparata bila mnogo pristupačnija.

Preciznije rečeno, CBCT koristi dvodimenzinalni detektor koji, jednom rotacijom oko željene zone, skenira čitavu regiju. Za razliku od CT, čiji se preseci moraju spajati u jednu celinu, CBCT mnogo efikasnije iskorišćava X zrake. Konstatnim detektovanjem i kasnijom obradom tih podataka dobijenih iz detektora, dobija se trodimenzinalna slika koštanih struktura glave. Iako se na ovaj način ograničava mogućnost posmatranja dobijenog snimka, koji se može gledati isključivo na monitoru kompjutera, podaci koji se ovako dobijaju mnogo su detaljniji i obuhvatniji, što je za potrebe hirurgije veoma bitno.

Mogućnost CBCT da pokaže i najmanje detalje kao i da da uvid u strukturu tvrdih tkiva pokazala je veliki značaj ne samo u hirurgiji glave i vrata, već i u ostalim oblastima stomatologije: ortodoncija, endodoncija, parodontologija itd.

Sve ove karakteristike (niska cena, niža daoza zračenja, upotrebljivost u više oblasti stomatologije) čine ovaj aparat veoma popularnim u stomatologiji.

Posted:

Ručne vs električne četkice

fd011Pranje zuba poznato je ljudskom rodu od davnina. Ako se zna da su se prve četkice pojavile još u periodu pre nove ere, ljudi su imali dosta vremena da ovaj, svakodnevno korišćen, izum dovedu do savršenstva.

Od njihove prve pojave pa sve do danas, četkice za zube, kakve danas poznajemo, nisu se mnogo menjale. Dovoljno je i danas da odemo u prvi supermarket i da vidimo da su četkice za zube koje tamo nađemo više-manje iste. Duži štapić na čijem jednom kraju se nalaze pararelno postavljene dlake.

Jedini pomak u kontsrukciji i dizajnu čektica za zube desio se u Švajcarskoj 50-ih godina prošlog veka. Tada je dr Filipe-Gaj Vug (Philippe-Guy Woog) konstruisao električnu četkicu za zube. Iako su bile namenjene pacijentima sa ograničenim motornim sposobnostima kao i pacijentima koji su nosili ortodontske aparate (naročito fiksne), njihova upotreba nije se ograničila samo na ovu grupu. Danas postoje nekoliko vrsta ovih aparata, od kojih su najčešće četkice sa rotirajućim pokretima kao i četkica sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima.

fd012

Kako su bakterije, koje se skupljaju na površini zuba u vidu plaka, izazivači zubnog kvara i gingivitisa, to je njihovo uklanjanje glavni cilj svake četkice. Upravo njihovo uklanjanje predstavlja osnovu prevencije oboljenja usne duplje.

Sada se postavlja pitanje koje su četkice efikasnije u uklanjanju bakterija sa površine zuba. Do danas je rađeno više ispitivanja da li su bolje ručne ili električne četkice za zube. Pretraživanjem ovih radova došlo se do zaključka da električne četkice sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima bolje uklanjanju plak i u većoj mjeri smanjenju znakove gingivitisa, kako u kraćem tako i u dužem vremenskom periodu. Za razliku od ovih, električne četkice koje imaju samo rotirajuće pokrete nisu pokazale prednost u odnosu na ručno pranje zuba.

Zbog ovoga, kada se ovih dana budete dvoumili između električne i obične četkice, zapamtite jedno – šta god da uzmete, bitno je da ih koristite.

Posted:

Alveolitis - zasto boli rana nakon vadjenja zuba

Alveolit ili alveolitis predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba. Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem za rešavanja, alveolit je jedna od najneprijatnijih komplikacija koje može zadesiti pacijenta. Karakteriše se jakim bolovima i velikom osetljivošću, kako na pritisak tako i na termalne nadražaje.

kd12U luiteraturi poznat kao i „dry socket“, ovaj problem na sreću nije toliko često zastupljen jer se javlja se u oko 2% slučajeva. Češće se javlja nakon vađenja gornjih zuba; češći je kod muškaraca, a od godišnjih doba, najčešće se javlja u proleće.

Ova promena najčešće se javlja dva do tri dana nakon vađenja zuba. Što se tiče kliničke slike, najupečatljivija promjena je, pored intezivnog bola, odsustvo normalnog koaguluma. Alveola (mesto gde je nekada bio zub) je ispunjena ili slabim, sivim koagulumom (ugruškom) koji neprijatno miriše ili je čak i potpuno prazna. Upravo ova činjenica objašnjava zašto je ovo veoma bolna komplikacija. Kako se u zidovima alveole nalaze nervni završeci, to će oni, ukoliko ne budu bili pokriveni koagulumom (zamislite ga kao jedan topli ogrtač), biti veoma nezadovoljni svojim položajem u spoljašnjoj sredini pa će vas konstatno podsećati (u vidu bola) da im mesto nije tamo.

kd11Ono što je najbitnije za alveolitis jeste da on NE predstavlja infekciju te se samim tim ne treba preba odnositi kao prema jednoj. Alveolitis je u suštini poremećaj u stvaranju zdravog koaguluma. Zašto se ovo događa još se u potpunosti ne zna. Postoje neke teorije o poremećaju cirkulacije u alveoli ali ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti potvrđena.

Upravo zbog toga što se u potpunosti ne zna uzrok alveolita, samim tim se ne mogu ni preduzeti mere kojima bi smo sprečili nastanak alveolita. Međutim, pri vađenju zuba uvek treba zub ukloniti sa što manje trauma po kost i okolna meka tkiva. Tada se smanjuje mogućnost da dođe do poremećaja krvavljenja (što je neophodno pri obrazovanju normalnog koaguluma) jer se većina teorija oslanja da je upravo to uzrok alveolita.

kd13Kao što je već rečeno, alveolitis predstavlja poremećaj organizma da stvori u datom trenutku normalan koagulum. Zbog toga je i terapija usmerena u dva pravca. Prvo, terapijom ublažavamo bol pacijentu. Drugo, aplikovanjem odgovarajućih lekova potpomažemo organizmu da stvori koagulum. Naravno, sve ove intervencije, a to će reći: uklanjanje “lošeg” koaguluma, ispiranje alveole, provociranje krvavljenja (zarad stvaranja novog koaguluma) kao i postavljanje medikamenata, sve one se rade pod anestezijom.

Posted:

Sok od pomorandze i pasta za zube

oa112Ako volite sok od pomorandže i ako ste ikada probali da ga pijete neposredno nakon pranja zuba, sigurno ste zapamtili da se onaj slatki ukus vašeg omiljenog pića pretvorio u nešto veoma gorko. Ako ste se pri tome pitali zašto uopšte dolazi do te pormjene, onda ćete upravo dobiti odgovor na to pitanje.

U nastanku ukusa učestvuju čulna telašca, koja se nalaze na površini jezika. Tih telašaca ima oko 5.000 i neravnomerno su raspoređena po površini jezika. Njihova uloga je da prepoznaju 5 različitih ukusa: slatko, slano, gorko, kiselo i umami. Svako od ovih telašaca specijalizovano je za
određen ukus i samo njega može detektovati.. Nekada se verovalo da se ukus slatkog detektuje samo na vrhu jezika, slanog i kiselog sa strane dok se ukus gorkog registruje na bazi jezika. Ipak, ovakvo shvatanje je dokazano kao netačno. Danas se zna da se svi ukusi registruju po čitavoj površini jezika.

oa113Drugi faktor koji utiče na promenu ukusa nakon pranja zuba jesu same paste za zube. Naime, četiri glavna sastojka paste za zube su: voda (koja daje odgovarajuću konzistenciju pasti), abrazivna sredstva (koja služe za skidanje naslaga sa zuba), fluor (koji služi za prevenciju kvarova) i deterdžent (koji olakšava uklanjanje ostataka hrane). Kao najčešći deterdžent koristi se natrijum lauret sulfat (NLS) . Ovo jedinjenje se koristi i u drugim proizvodima za ličnu higijenu, kao što su šamponi, kupke, sapuni i sl. Upravo je NLS odgovarn za promenu ukusa kada se nađe u ustima.

Mehanizam promene ukusa zasniva se na činjenici da NLS inhibira čulna telašca koja detektuju slatko. Pored ovog efekta, NLS uništava fosfolipide, koji se nalaze u našim ustima. Kako fosfolipidi igraju važnu ulogu u inhibiciji gorkog ukusa, to njihovim uništavanjem gorki ukus dolazi do punog izražaja. Konbinacija ova dva efekta, smanjenja osećaja slatkog i pojačavanje osećaja gorkog, dovodi se do onog veoma gorkog ukusa koji imate u ustima kada popijete sok od pomorandže neposredno nakon pranja zuba.

Posted:

Izbeljivanje zuba hlorom?

Svakodnevnom konzumacijom „obojenih“ namirnica, gdje spadaju kafa, koka-kola, vino i čaj, stvaramo razna prebojanja na površini i u strukturi naših zuba. Upravo zbog toga je dobar deo stomatološke i kozmetičke industrije usmeren ka produktima koji uklanjaju ova prebojenja. Procenjuje se da je samo u 2012. godini promet preparata za izbeljivanje zuba dostigao nivo od 380 miliona dolara.

dp01

Kao aktivna supstanca u većini ovih preparata koristi se vodonik ili karbamid peroksid. Ova dva jedinjenja imaju sposobnost da u kontaktu sa organskiom materijom oslobađaju slobodni kiseonik. Tako oslobođeni kiseonik deluje na veze između molekula unutar organske materije i na taj način ih menja. Promenjene veze utiču na transparetnost organske materije (čiatjte mrlje) i dovodi do toga da postaju nevidljive. Tako se one gube, a boja zuba postaje belija.

dp02

Kako je za prosečnu terapiju izbeljivanja, uz upotrebu srednjih koncentracija gorepomenutih aktivnih supstanci, potrebno i do 15 dana, to su naučnici pokušavali da pronađu još neke, možda efikasnije, supstance koji bi mogli koristiti u ove svrhe. Tako se, u jednim od predhodnih brojeva Journal Of Dentistry, pojavo rad u kojem su istraživači ispitivali efekte izbeljivanja hlor dioksida sa drugim supstancama za izbeljivanje zuba.

Istraživanje, koje je rađeno na Univerzitetu u Liverpulu, pokazalo je da je hlor dioksid mnogo efikasniji u izbeljivanju zuba u odnosu na druge supstance. Ova efikasnost se odnosi kako na brzinu izbeljivanja tako i na nivo beline koje se dobija ovim postupkom.

Chlorine form Periodic Table of Elements - 3d madeIpak ostaje da se utvrdi da li ova aktivna supstanca može štetno delovati na zdravlje ljudi. U Evropskoj uniji ova supstanca nosi oznaku da je oksidirajuća, toksična, štetna po okolinu kao i da je korozivna. Sa druge strane, Američka agencija za zaštitu životne sredina (EPA) izdala je svoj izveštaj po kojem ova supstanca nema uticaj na zdravlje ljudi.

Kako ovakve nesuglasnosti nisu retka pojava u propisima u Evropi i Americi, to nam ostaje samo da čekamo dok se ne urade dodatna ispitivanja koja će potvrditi jednu ili drugu stranu. Do tada nam ostaje da peremo zuba i, ako želimo da ih učinimo blistavo belim, da koristimo dosadašnje preparate.

Posted:

Fiberglas kočići

Veliki broj pacijenata javljaju se stomatološkoj ordinaciji jer su im od jednog ili više zuba ostali samo „okrnjci“, tj. da su ti zubi izgubili dobar deo krune zuba (vidljive deo zuba).

addb111Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Nadogradnja ovakvog zuba odvija se u tri faze.
– Prva faza podrazumeva dobru pripremu zuba. Ovo znači da se zubu mora prvo, ukoliko već nije, izvaditi živac i napuniti kanal korena. Ukoliko postoji neki proces na korenu zuba, on se mora izlečiti.
aolw112– U drugoj fazi, nadograđuje se zub tako da ima izgled brušenog zuba. U ovom procesu mogu se primeniti dve metode. Prva, tradicionalnija i više zastupljena, jeste izrada livene nadogradnje. Stomaolog, u saradnji sa zubnim tehničarem, pravi od livenog metala strukturu koja se sastoji od dela koji ulazi u kanal korena i dela koji je iznad njega i ima oblik brušenog zuba. Ovako dobijena struktura cementira se u zub. Druga mogućnost je postavljanje i cementiranje kočića od fiber-glasa (FRC kočići) u kanal korena zuba. Ovi kočići pojavili su se u predhodnih desetak godina. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići imaju nekoliko prednosti. Najveća od njih ogleda se u sličnom stepenu elastičnosti u poređenju sa prirodnim zubom. Ovo je vrlo bitno, jer se zub u toku žvakanja blago savija. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići se savijaju zajedno sa zubom, dok kod livenih nadogradnji ova savijanja mogu dovesti do loma zuba (usled krutosti metala). Druga velika prednost ovih kočića ogleda se u njihovoj estetici. FRC kočići su izgrađeni od transparetnih materijala koji, za razliku od metala, propuštaju svjetlost i tako doprinose boljoj estetici.
– Treća faza nadogradnje zuba obuhvata izradu protetskog rada tj. krunice. One se mogu izrađivati od kombinacije metala i keramike ili od čiste keramike. U ovom drugom slučaju dolazi do punog izražaja estetske vrijednosti FRC kočića, jer njihova transparetnost doprinosi boljem estetskom učinku nadograđenog zuba.

Zato, sledeći put kada posetite vašeg stomatologa slobodno ga pitajte koje vam sve mogućnosti može ponuditi za rešavanje ovog, ali i bilo kog drugog problema.

Posted:

Zub pod otokom se vadi!!!

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

hsgsywg2Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

bcjs6423Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Posted: