Imedijatna ugradnja implantata
Dentalni implantati već godinama predstavljaju standardnu proceduru nadoknađivanja jednog, više ili svih zuba u vilici. Iako se slobodno može kazati da nema savršenog zamenika za prirodan zuba, to se takođe može kazati da je implantat danas najbolje rešenje za zamenu nepostojećeg zuba.
Ukratko rečeno, dentalni implantat predstavlja zamenu za koren zuba. Iako su u početku i zamišljeni da menjaju čitav zub, istraživanjima i rezultatima koji su pokazali ovakvi implantati, došlo se do zaključka da najbolje rezultate za zamenu zuba daju implantatno-protetske nadoknade koje se sastoje od 3 dela: koštanog dela (implantata), transmukoznog dela (suprastrukture) i vidljivog dela (krunice).
Iako su indikacije za implantate različite, često se dešava da je implatna terapija indikovana u situacijama kada je zub ili deo zuba još uvek prisutan u vilici. U odnosu na sam akt vađenja zuba, postavljanje implantata može se uraditi na imedijatno, rano i kasno. Imedijatna ugradnja implanta označava hiruršku intervenciju kada se implant ugrađuje u koštano tkivo neposredno nakon ekstrakcije zuba.
Indikacije za ovakvu neposrednu ugradnju implantata mogu biti raznoliki, a najčešće su: oštećeni zubi koji se ne mogu restaurirati na kvalitetan način, traumatski gubitak zuba uz minimalno oštećenje koštanih i mekih tkiva, nemogućnost endodontskog lečenja zuba i brojne druge.
Ipak, treba napomenuti da postoje i neke kontraindikacije za ovu vrstu intervencija: znaci zapaljenja na mestu planiranog implantata, rana nakon vađenja zuba ima veliki koštani defekt, nepovoljna veličina rane za oblik i veličinu planiranog implantata itd.
Za razliku od imedijatne ugradnje implantata, kasna ugradnja podrazumeva postavljanje nekog zamenika za kost u ranu koja nastanje nakon vađenja zuba. Svrha ovih zamenika jeste da u što većoj meri smanje atrofiju koštanog tkiva koja nastaje nakon vađenja zuba. Nakon ove intervencije čeka se od 4 do 6 meseci, kako bi se organizovala i stvorila nova kost u kojoj će implantat moći da se ugradi. Tek nakon ovog perioda pristupa se ugradnji implantata.
Iz ovoga se izvode glavne prednosti neposredne ugradnje implantata. U istom aktu se i vadi zub i postavlja njegov zamenik. Ovakva vrsta intervencija naročito je poželjna u slučajevima kada treba da se izvadi zub u estetskoj regiji (najčešće gornji sekutići) te ne čudi sve veći broj ovako postavjenih implantata.
Ipak, treba imati na umu da za dobre rezultate, naročito u hirurgiji, treba imati strpljenja, te sa nekim intervencijama ne treba žuriti, naročito u onim situacijama koje nisu indikovane za neposrednu ugradnju implantata. Svrha postavljanja implantata odavno nije više samo bilo kakva zamena za zub, već se u današnje vreme sve više teži ka dobijanju savršenog estetskog rezultata. Da bi se to i postiglo, neophodno je kako vreme, tako i strpljenje.