Koju pastu (za zube) izabrati?

lw02sPaste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

lw02E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Posted:

Izumi koji su promenili stomatologiju

Mnogi instrumenti koji stomatolozi koriste u svom svakodnevnom radu potiču još od davnina. Napredak tehnologije i nauke dovelo je da su danas odlasci kod stomatologa mnogo prijatnija i bezbolnija iskustva. Do ovoga se došlo razvojem mnogih izuma, među kojima se izdvajaju:
xxsda1. Četkice i paste za zube
Pranje zuba uvek je bio osnov za „izbegavanje“ stomatologa. Prve četkice sa čekinjama javile su se u Kini, a u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku, dok su prvu električnu četkicu izmislili Švajcarci za vreme Drugog svetskog rata.
dsfsPasta za zube se takođe javlja u drevnim civilizacijama. Sastojci takvih pasta bili su dosta prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće) i malo manje prijatni (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

2. Veštački zubi
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnji veštački zubi se ne razlikuju od prirodnih. Međutim, put do ovog je bio dosta dug. Jedan od najpoznatijih prvih Amerikanaca, koji je imao veštački zub, bio je njihov prvi pretsednik, Džordž Vašington. Pretpostavlja se da ih je imao više i da su bili napravljeni, između ostalog, i od izvađenih zuba ljudi i životinja. Ovo je bila normalna praksa tog vremena. Prvi značajni napredak dogodio se krajem 19. veka, kada se po prvi put u izradi veštačkih zuba koristio porcelan.

bddfsd

3. Anestezija
Iako je stomatologija bila prisutna u nekoj formi još od primitivnih ljudi, bezbolna ekstrakcije nije bila moguća do 1830. godine. U samom početku zubi su se vadili pažljivo postavljenim dletom i dobrim zamahom čekića. Ova praksa je napuštena u periodu Grčke i Rimske civilizacije, kada su za ove potrebe korištena klešta.
1790ih godina britanski hemičar vršio je ispitivanja sa azot-oksidom i primetio je njegovu najpoznatije neželjeno dejstvo – smeh. Označio je ovaj anestetik kao „smejavac“. Neposredno nakon „smejavca“, otkriveni su i lokalni anestetici. Tako se, u prvom periodu, u ovu svrhu, koristio kokain. Čim se uočila njegova zavisnost, odustalo se od njegove primene i otkriveni su njegovi zamenici, koji se i danas koriste.

Da li bi ste i vi mogli bez nekog od ovih „izuma“? Podsećanja radi, u istraživanju koje je sprovedeno 2003. godine čak 34% tinejdžera i 42% odraslih izabralo je četkicu kao prvi izbor od 5 izuma bez kojih ne bi mogli da žive. Druga četiri su bila kompjuter, automobil, mikrotalasna peć i mobilni telefon.

Posted: