Zasto zubi bole kada jedemo slatko?

Svi uživamo u kockici šokolade ili parćetu dobre torte. Ipak, ima ljudi koji, iako vole dobar „sladak“ zalogaj, imaju neželjene reakcije svojih zuba kada stave nešto slatko u usta. Ovi problemi najviše se ogledaju u vidu oštrih bolova koji traju taman toliko koliko je i zalogaj u ustima.

Razlog ove pojave nije uvek postojanje kvara zuba. Šta više, ova pojava se često sreće kod ljudi kojima su zubi savršeno zdravi. Pa šta je onda uzrok? Glavni „krivac“ za ovakvu pojavu bola jeste anatomska struktura delova zuba i to pre svega dentina.

ei02Dentin, koji se nalazi oko puple (živca) zuba, normalno je prekriven sa gleđi. U nekim slučajevima, zbog različitih okolnosti (kao što su parodontopatija, klinaste erozije i sl.), može doći do ogoljavanja dela dentina tj. dolazi do kontakta dentina sa spoljanom sredinom. Ovo se najčešće dešava tamo gde je gleđ najtanja, a to je predeo zuba oko gingive. Struktura dentina je takva da se u njemu nalazi veliki broj sitnih kanalića (tubula). Ovih tubula ima u predelu vrata i do 50.000 po cm2 i u njima se nalazi dentinska tečnost. Tečnost u kanalićima je na jednom kraju u kontaktu sa (u ovom slučaju) spoljnom sredinom, dok je sa druge strane u kontaktu sa ćelijama koje se nalaze u zubnoj pulpi. Oko ovih ćelija nalaze se i u bliskom kontaktu su nervni završeci. Upravo ova veza omogućava sprovođenje stimulansa iz spoljne sredine koje dovode do stvaranja impulsa u nervima tj. do osećaja bola. Kako tečnost u kanalićima reaguje na fizičke i hemijske nadražaje iz spoljne sredine, to će upravo takvi nadražaji i dovoditi do osećaja bola. Zbog svoje hidrodinamičke aktivnosti, prilikom npr. termalnih nadržaja, dolazi do kretanja tečnosti ka spoljnim otvorima (prema spoljašnjoj sredini). Ovo dovodi do uvlačenja ćelija koje se nalaze na drugom kraju u kanaliće i do stvaranja impusla bola koji se prenosi nervnim završecima.

Kada su u pitanju slatkiši, mehanizam nastanka bola ogleda se u tome što slatka hrana predstavlja hipertoničan rastvor. Drugim rečima, ovaj rastvor je prezasićen ugljenim hidratima i zbog toga teži da upije dodatnu vodu. Zbog toga dolazi do „usisavanja“ vode iz dentinskih tubula i do posledičnih bolnih senzacija.

Na kraju bih ponovio da pojava bola u situacijama kada jedete slatko označava da negde imate „eksponirani“ dentin. Ovo može, a ne mora da znači da imate kvar zuba. Upravo zbog toga vam preporučujem da ipak posetite stomatologa.

Prijatan zalogaj!

Posted:

Alpha Premium popusti

hq2Ordinacija MojStomatolog je, u saradnji sa Alpha Bankom, svojim pacijentima i korisnicima Alpha Premium platnih kartica omogućila dodatnu pogodnost: ALPHA PREMIUM POPUST!

Ukoliko ste korisnik neke od Alpha Premium platnih kartica: Dina Debit, Visa Electron Enter, MasterCard Enter, Dina Credit, Visa Classic, Visa Benefit, Visa Gold, MasterCard, MasterCard Standard i Visa Business, od sada možete ostvarivati popuste na sve usluge koje pruža ordinacija MojStomatolog

Za sve dodatne informacije postite nas ili nas pozovite na broj telefona 011 31 32 508 kao i 062 849 07 87.

Posted:

Alveolitis - zasto boli rana nakon vadjenja zuba

Alveolit ili alveolitis predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba. Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem za rešavanja, alveolit je jedna od najneprijatnijih komplikacija koje može zadesiti pacijenta. Karakteriše se jakim bolovima i velikom osetljivošću, kako na pritisak tako i na termalne nadražaje.

kd12U luiteraturi poznat kao i „dry socket“, ovaj problem na sreću nije toliko često zastupljen jer se javlja se u oko 2% slučajeva. Češće se javlja nakon vađenja gornjih zuba; češći je kod muškaraca, a od godišnjih doba, najčešće se javlja u proleće.

Ova promena najčešće se javlja dva do tri dana nakon vađenja zuba. Što se tiče kliničke slike, najupečatljivija promjena je, pored intezivnog bola, odsustvo normalnog koaguluma. Alveola (mesto gde je nekada bio zub) je ispunjena ili slabim, sivim koagulumom (ugruškom) koji neprijatno miriše ili je čak i potpuno prazna. Upravo ova činjenica objašnjava zašto je ovo veoma bolna komplikacija. Kako se u zidovima alveole nalaze nervni završeci, to će oni, ukoliko ne budu bili pokriveni koagulumom (zamislite ga kao jedan topli ogrtač), biti veoma nezadovoljni svojim položajem u spoljašnjoj sredini pa će vas konstatno podsećati (u vidu bola) da im mesto nije tamo.

kd11Ono što je najbitnije za alveolitis jeste da on NE predstavlja infekciju te se samim tim ne treba preba odnositi kao prema jednoj. Alveolitis je u suštini poremećaj u stvaranju zdravog koaguluma. Zašto se ovo događa još se u potpunosti ne zna. Postoje neke teorije o poremećaju cirkulacije u alveoli ali ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti potvrđena.

Upravo zbog toga što se u potpunosti ne zna uzrok alveolita, samim tim se ne mogu ni preduzeti mere kojima bi smo sprečili nastanak alveolita. Međutim, pri vađenju zuba uvek treba zub ukloniti sa što manje trauma po kost i okolna meka tkiva. Tada se smanjuje mogućnost da dođe do poremećaja krvavljenja (što je neophodno pri obrazovanju normalnog koaguluma) jer se većina teorija oslanja da je upravo to uzrok alveolita.

kd13Kao što je već rečeno, alveolitis predstavlja poremećaj organizma da stvori u datom trenutku normalan koagulum. Zbog toga je i terapija usmerena u dva pravca. Prvo, terapijom ublažavamo bol pacijentu. Drugo, aplikovanjem odgovarajućih lekova potpomažemo organizmu da stvori koagulum. Naravno, sve ove intervencije, a to će reći: uklanjanje “lošeg” koaguluma, ispiranje alveole, provociranje krvavljenja (zarad stvaranja novog koaguluma) kao i postavljanje medikamenata, sve one se rade pod anestezijom.

Posted: