Protetika

Protetička rehabilitacija zuba označava sve one procese u kojima se zub restaurira postavljanjem veštačkih nadoknada. U procesu pravljenja ovih nadoknada učestvuju stomatološka ordinacija i laboratorija, tj. stomatolog i zubni tehničar.

U ordinaciji MojStomatolog mogu Vam se izraditi sledeće nadoknade:

Krunice

protetika3Krunice predstavljaju stomatološke nadoknade koje se još označavaju kao navlake i koje se postavljaju na prirodne zube. Krunice tj. navlake izrađuju se tako da imaju izgled prorodnog zuba, što im je i osnovna namena – vraćanje prvobitnog oblika zubu na kojem se nalaze.
Da bi to bilo moguće, zubi na kojima se postavljaju krunice prvo se moraju preoblikovati, kako bi mogli primiti kunicu. To se ostvaruje preparacijom odnosno brušenjem zuba. Ovim postupkom menja se prirodni oblik zuba, tako da je najveći obim novog, brušenog, zuba uz gingivu zuba. Time se omogućava navlačenje veštačke krunice na sam brušeni zub.

Nakon brušenja zuba uzima se otisak tako dobijenog zuba. Za to služe posebne elastčne otisne mase različitih boja i ukusa. Nakon toga, otisak preuzima tehničar koji u laboratoriji izrađuje veštačku krunicu, koja može biti izrađena od metalo-keramike ili samo od keramike.

Mostovi

bd1U slučajevima kada nedostaje jedan ili više zuba u vilici, rešenje za takvu situaciju predstavljaju upravo mostovi. Kao što im i samo ime kaže, dentalni mostovi povezuju prekinute zubne nizove u jednu celinu.

Priprema zuba za prihvatanje mosta veoma je slično pripremi zuba za prihvatanje pojedinačne krunice. Razlika je u tome što izbrušeni zubi tj. njihove strane moraju biti međusobno paralelne. Ovim se omogućava da konstrukcija mosta bude postavljena na svoje mesto.

Iako postoje raznovrsne podele, mostovi se prema obliku i načinu vezivanja za zube nosače (brušene zube) mogu podeliti u dve grupe:

– klasični mostovi – koji imaju dva zuba nosača tj. oslanjaju se makar na dva zuba (a mogu i na više). Ovakva vrsta mostova najčešće se izrađuje i ima najveću stabilnost. Nedostatak ovakovom tipu mosta je to što se pri izradi moraju brusiti barem dva zuba.

– krilni ili tzv. apendix mostovi – koji imaju oslonac samo na jednom zubu, dok su sa druge strane bez oslonca. Ovakva vrsta mostova ima prednost u tome što se brusi samo jedan zub. Međutim, oni su indikovani samo u malom procentu slučajeva i to uglavnom u frontu. Velika mana mu je loša stabilnost koja može dovesti do gubitka i zuba koji nosi čitavu konstrukciju.

Parcijalne pločaste proteze

bf1Parcijalne pločaste proteze predstavljaju protetske nadoknade kojima se nadoknađuje više izgubljenih zuba. Uglavnom su indikovane u onim slučajevima kada u vilici nije preostalo mnogo zuba za izradu nekog fiksnog rada (mosta) ili zbog finansijske situacije samog pacijenta.

Prednosti ovakvih protetskih nadoknada bi bile u njihovoj ekonomičnosti dok bi mane bile u lošem načinu prenošenja pritiska. Prirodno pritisak žvakanja prenosi se preko korena zuba direktno na kost, dok se kod ovih kao i totalnih proteza pritisak žvakanja prenosi na sluzokožu (koja nije podesna za takva opterećenja).

Parcijalne pločaste proteze možemo podeliti, u odnosu na materijale od kojeg su izrađene, u dve grupe, i to:

er3– klasične akrilatne proteze – koje su izrađene od metil akrilata. Retencija proteze ostvaruje se upotrebom žičanih kukica što im je i mana jer su upravo te kukice najupadljivije. Sa druge strane veoma su zahvalne za reparaturu tj. popravku, ukoliko dođe do njihovog loma.

– valplast proteze – koje se izrađuju od posebne vrste akrilata. Najupadljivija karakteristika im je savitljivost kao i nedostatak žičanih elemenata. To im daje bolju estetiku od klasičnih akrilatnih proteza. Najveći nedostatak ovih proteza jeste otežani dodatak zuba u postojeći niz. Ovaj postupak je dosta komplikovan i ravan je izradi nove proteze tako da ga većina tehničara izbegava.

Parcijalna skeletirana proteza

bf2Parcijalna skeletirana proteza, koja je poznatija kao vizil proteza, predstavlja nadoknadu koja je slična klasičnoj parcijalnoj protezi samo po indikacijama. Najveća razlika između njih je u tome što se pritisak žvakanja kod vizil proteze prenosi preko postojećih zuba na kost. Time se ostvaruje prirodan način prenošenja pritiska. To je upravo i njena najveća prednost. Ovo se omogućava upotrebom livenih kukica (koje se izrađuju i liju za svaki zub posebno). Mana ovoj vrsti protetske nadoknade je u tome što su ove proteze skuplje od klasičnih proteza.

Još jedna prednost ove proteze u odnosu na klasičnu pločastu jeste izostanak velike akrilatne ploče (što posebno važi za gornje proteze). Umjesto nje postavljaju se mnogo manje metalne spojnice. Ovim se mnogo lakše podnose ove proteze tj. mnogo je manji osjećaj stranog tela u ustima.

Totalne proteze

Za razliku od krezubosti, kada je u ustima preostao makar jedan zub, bezubost je stanje kada u ustima nedostaju svi zubi. Totalne zubne proteze vrsta su zubnih nadoknada kojim se leče bezubi pacijenti. Ovim sredstvom nadoknađuju se svi izgubljeni zubi i delovi alveolarnog nastavka, čime se omogućava obnova narušenih funkcija.

er2Prema nekim istraživanjima, oko trećini protetskih pacijenata potrebno je lečenje totalnim protezama. Istraživanja takođe pokazuju da je, kod mlađih pacijenata, češća bezubost u jednoj vilici dok je najveći broj pacijenata, lečenih sa dve totalne proteze, u starosnoj dobi iznad šesdeset godina života.

Totalne zubne proteze nadoknađuju pacijentu anatomski i funkcionalni nedostatak više nego bilo koja druga proteza (oko, uho, nos, ruka, noga).Pojednostavljeno rečeno, totalnim protezama pacijent dobija osećaj potpune nadoknađenosti izgubljenih tkiva i funkcija Pacijentu se omogućava život zdrave i sretne osobe.