Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Zalivanje zuba - zubi su cvece ili je nesto drugo u pitanju?

ol03Kao što staro medicinsko nepisano pravilo kaže da je svaka preventiva bolja od bilo koje kurative; što bi narodna izreka rekla da je uvek bolje sprečiti ne go lečiti, u stomatologiji se veliki značaj pridaje preventivnim merama.

Zapravo, kada se i pomene preventivna stomatologija, gotovo uvek se pomisli na sprečavanje nastanka kvara zuba tj. karijesa. Ovakvo gledanje je kudikamo i opravdano jer karijes predstavlja najrasprostranjenije oboljenje u stomatologiji, te on, zajedno sa svojim komplikacijama, predstavlja najčešći uzrok gubitka zuba. Zbog toga u preventivnoj stomatologiji postoje mnogi preventivni postupci kojima se ovo spečava, od kojih se neki sprovode na individualnom nivou tj. sprovodi ih svaki pojedinac (npr. pranje zuba), a neki na opštem nivou tj. sprovodi ih zajednica (npr. fluorizacija vode).

U ovom tekstu biće nešto više reči o jednoj od individualnih preventivnih metoda tj. da budem precizniji, o metodi zalivanju fisura.

Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan način prevencije karijesa na bočnim zubima. Preporuka struke je da se ova preventivna mera radi u uzrastu od 6-te godine i to neposredno nakon nicanja prvih stalnih molara, kao i nakon nicanja ostalih bočnih zuba. Veoma je važno ovaj postupak odraditi neposredno nakon nicanja kako bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.

Sama procedura nije mnogo zahtevna i traje svega 15-ak minuta. Zub se prvo pripremi,a to podrazumeva uklanjanje mekih naslaga i nagrizanje grizne površine zuba preparatom. Ovime se omogućava vezivanje zalivača za zub. Nakon toga, na zub se nanosi zalivač koji se vezuje za isti. Sam zalivač, nakon postavljanja na zub, u dužem vremenskom intervalu i u malim količinama ispušta fluor koji sprečava nastanak kvara zuba.

ol02Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan i jednostavan način prevencije karijesa. Čuvanje stalnih molara od kvara zuba ima veliki značaj jer rani gubitak ovih zuba dovodi do nastanka ortodonstskih anomalija (pre svega pomeranje zuba ka praznom prostoru,zatvaranje prostora za nicanje drugih stalnih zuba i dr.).

Treba imati na umu da jednom zaliveni zubi nisu otporni na karijes do kraja života. Vremenom zalivač se skida sa zuba, te ga je zbog toga potrebno sa vremena na vreme zameniti (jednom u nekoliko godina). Takođe, važno je znati da zaliveni zubi nisu 100% otporni na karijes tj. i pored toga što su zaliveni, ove zube treba i dalje svakodnevno prati.

Posted:

Koju pastu (za zube) izabrati?

lw02sPaste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

lw02E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Posted:

Izbijeni zubi - ima li im spasa?

mas01U nekim slučajevima pada ili neke druge mehaničke povrede (naročito kod dece) može doći do izbijanja čitavog zuba iz njegovog mesta u vilici. Ova vrsta povreda isključivo se primenjuje kod jednokorenih zuba. Ovo je i logično jer višekoreni zubi imaju uglavnom raširene korene, te su samim tim mnogo bolje učvršćeni u svoj alveoli. Sa druge strane, češća pojava ovih povreda kod dece objašnjava se time da korenovi njihovih zuba ili nisu završili rast (kada su u pitanju stalni zubi) ili je počeo proces razgradnje istih (mlečni zubi).

Do izbijanja zuba van alveole može doći na brojne načine. Ipak, tri su najčešća:

  • Kao što je već rečeno, do izbijanja zuba može doći kao posledica neke traume. To su najčešće pad na bradu, udarac pesnicom, saobraćajne nesreće i slično;
  • Do izbijanja takođe može doći usled greške stomatologa tj. kada stomatolog greškom izvadi pogrešan zub;
  • Treća mogućnost jeste da se zub namerno izvadi, jer je to jedini način da se zub izleči. Posle terapije zub se vraća u svoju alveolu.

mas02Kada dođe do traumatskog izbijanja zuba, onda treba reagovati odmah. Izbijeni zub treba staviti u neku čistu posudu i trebalo bi ga održavati u vlažnoj sredini. Za ovakve slučajeve najbolje bi bilo da se za to koriste specijalizovane tečnosti. Međutim, kako nam gotovo nikad nisu pri ruci kada nam trebaju, to u ove svrhe najbolje može poslužiti občno mleko. U krajnjem slučaju može se koristiti pljuvačka povređenog. Dalje, povređenog treba, zajedno sa zubom, što pre odvesti kod stomatologa. U ordinaciji se zub čisti od eventualnih nečistoća, vraća u alveolu zub i fiksira za oklone zube.

Kada je u pitanju greška stomatologa, prognoza je nešto bolja, jer je zub najmanje oštećen i „kontaminiran“. Takav zub se odmah vraća u svoju alveolu. Kao i kod izbijanja druge etiologije i ovde se zub mora fiksirati za okolne zube.

Kod namernog vađenja zuba, stomatolog izvađeni zub, u najkraćem mogućem vremenu, podvrgava terapiji. Posle toga, vraća ga u alveolu, nakon koje vrši imobilizaciju.

Kod izbijanja zuba, najveći problemi predstavljaju kontaminacija, dužina vremena koje protekne od izbijanja do replantacije zuba kao i stepen oštećenja tkiva. Svi traumatsko izvađeni zubi su kontaminirani, pa njihov tretman obuhvata obaveznu primenu antibiotika i, ako su bili u kontaktu sa spoljnom sredinom, antitetanusnu zaštitu. Znatno veće šanse na uspeh imaju zubi koji su bili, od momenta povređivanja, u vlažnoj sredini jer, ukoliko su bili na suvom, ostaci periodoncijuma na zubu se suše i oštećuju.

Faktor vremena je od esencijalne važnosti. Smatra se da se i pod najpovoljnijim uslovima replantacija završava određenim stepenom resorpcije ako je zub proveo više od 30 minuta van alveole. Ako je ovaj period duži od 2 sata, resorpcija korena je neizbežna.

Kao što je već napomenuto, svi replantirani zubi moraju se fiksirati. Period fiksacije, koji se postiže postavljanjem žice sa unutrašnje strane zuba i koja mora da obuhvati barem po jedan zub sa obe strane, treba da iznosi oko 2 nedelje.

Posted:

Nesto o mlecnim zubima

iiwu33Mlečni zubi, poznati kao i dečiji, privremeni ili prvi zubi, predstavljaju prvi set zuba koji se pojavljuje u ustima čoveka i većine sisara. Razvoj ovih (kao i stalnih) zuba počinje još u embriološkom stadijumu trudnoće i završava se nekoliko meseci nakon pojavljivanja zadnjeg mlečnog zuba u ustima deteta.

U mlečnoj denticiji postoji 20 zuba, po pet sa svake strane obe vilice. Prvi zubi koji se pojavljuju u ustima su donji sekutići. Oni se pojavljuju oko šestog meseca nakon rođenja. Poslednji mlečni zubi koji niču su drugi mlečni molari (kutnjaci). Oni se pojavlju u ustima oko 23.-33. meseca života.

Mlečnu petorku zuba čine sledeći zubi: dva sekutića, jedna očnjak i dva molara. Svi ovi zubi se postepeno zamenjuju odgovarajućim stalnim zubima. Tako recimo mlečne sekutiće i očnjake zamenjuju stalni sekutići i očnjaci, dok mlečne molare zamenjuju stalni premolari (prekutnjaci). Kako stalna denticija ima dva premolara kao i jedan molar više od mlečne, to stalna denticija broji ukupno 32 zuba, 8 na svakoj strani obe vilice.

vreme_nicanja_mlecnih_yubaRedosled nicanja mlečnih zuba je sledeći:

  • centralni sekutići – od 6. do 12. meseca,
  • bočni sekutić – od 9. do do 16. meseca,
  • prvi molari – od 13. do 19. meseca,
  • očnjaci – od 16. do 23. meseca i
  • drugi molari – od 23. do 33. meseca.

Treba imati u vidu da su ovi periodi dosta relevatni. U stomatologiji, normalnim periodom nicanja zuba smatra se period od 6 meseci pre i nakon gore pomenutih termina. Ukoliko zubi niknu pre i nakon ovog perioda, tada se onda govori o prevremenom ili zakasnelom nicanju.

Mlečni zubi smatraju se veoma bitnim za razvoj usne šupljine. Pored značajne uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu i u čuvanju mesta za stalne zube.

U svetu postoje brojne tradicije vezane za mlečne zube. Legenda Zubić Vile je nešto što postoji i u našim krajevima. Tradicionalno, deca postavljaju ispali zubić ispod jastuka, koji, prema legendi, biva zamenjen od strane Zubić Vile za izvesni novac. U Turskoj i Grčkoj običaj je da se zubić baci na krov kuće i poželi želja. Slično ovome, u Indiji, Koreji i Vijetnamu, tradicija je da se donji zubići bace na krov, a da se gornji zubići stave ispod tepiha.

Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta. Upravo zbog ovoga treba se posvetiti odgovarajuća pažnja u očuvanju njihovog zdravlja.

Posted:

Zasto zubi bole kada jedemo slatko?

Svi uživamo u kockici šokolade ili parćetu dobre torte. Ipak, ima ljudi koji, iako vole dobar „sladak“ zalogaj, imaju neželjene reakcije svojih zuba kada stave nešto slatko u usta. Ovi problemi najviše se ogledaju u vidu oštrih bolova koji traju taman toliko koliko je i zalogaj u ustima.

Razlog ove pojave nije uvek postojanje kvara zuba. Šta više, ova pojava se često sreće kod ljudi kojima su zubi savršeno zdravi. Pa šta je onda uzrok? Glavni „krivac“ za ovakvu pojavu bola jeste anatomska struktura delova zuba i to pre svega dentina.

ei02Dentin, koji se nalazi oko puple (živca) zuba, normalno je prekriven sa gleđi. U nekim slučajevima, zbog različitih okolnosti (kao što su parodontopatija, klinaste erozije i sl.), može doći do ogoljavanja dela dentina tj. dolazi do kontakta dentina sa spoljanom sredinom. Ovo se najčešće dešava tamo gde je gleđ najtanja, a to je predeo zuba oko gingive. Struktura dentina je takva da se u njemu nalazi veliki broj sitnih kanalića (tubula). Ovih tubula ima u predelu vrata i do 50.000 po cm2 i u njima se nalazi dentinska tečnost. Tečnost u kanalićima je na jednom kraju u kontaktu sa (u ovom slučaju) spoljnom sredinom, dok je sa druge strane u kontaktu sa ćelijama koje se nalaze u zubnoj pulpi. Oko ovih ćelija nalaze se i u bliskom kontaktu su nervni završeci. Upravo ova veza omogućava sprovođenje stimulansa iz spoljne sredine koje dovode do stvaranja impulsa u nervima tj. do osećaja bola. Kako tečnost u kanalićima reaguje na fizičke i hemijske nadražaje iz spoljne sredine, to će upravo takvi nadražaji i dovoditi do osećaja bola. Zbog svoje hidrodinamičke aktivnosti, prilikom npr. termalnih nadržaja, dolazi do kretanja tečnosti ka spoljnim otvorima (prema spoljašnjoj sredini). Ovo dovodi do uvlačenja ćelija koje se nalaze na drugom kraju u kanaliće i do stvaranja impusla bola koji se prenosi nervnim završecima.

Kada su u pitanju slatkiši, mehanizam nastanka bola ogleda se u tome što slatka hrana predstavlja hipertoničan rastvor. Drugim rečima, ovaj rastvor je prezasićen ugljenim hidratima i zbog toga teži da upije dodatnu vodu. Zbog toga dolazi do „usisavanja“ vode iz dentinskih tubula i do posledičnih bolnih senzacija.

Na kraju bih ponovio da pojava bola u situacijama kada jedete slatko označava da negde imate „eksponirani“ dentin. Ovo može, a ne mora da znači da imate kvar zuba. Upravo zbog toga vam preporučujem da ipak posetite stomatologa.

Prijatan zalogaj!

Posted: