Bul. Arsenija Čarnojevića 84, blok 29, Novi Beograd Ponedeljak - Petak: 12.00 - 20.00 011 31 32 508 - 062 849 07 87
MojStomatolog

Kontaktirajte nas:

Bulevar Arsenija Čarnojevića 84, blok 29, Novi Beograd Ponedeljak - Petak 12:00-20:00 011 31 32 508 062 849 07 87

Budite obavešteni:

    Tag: zubi

    Imedijatna ugradnja implantata

    Imedijatna ugradnja implantata

    20/11/19

     

    Dentalni implantati već godinama predstavljaju standardnu proceduru nadoknađivanja jednog, više ili svih zuba u vilici. Iako se slobodno može kazati da nema savršenog zamenika za prirodan zuba, to se takođe može kazati da je implantat danas najbolje rešenje za zamenu nepostojećeg zuba.

    Ukratko rečeno, dentalni implantat predstavlja zamenu za koren zuba. Iako su u početku i zamišljeni da menjaju čitav zub, istraživanjima i rezultatima koji su pokazali ovakvi implantati, došlo se do zaključka da najbolje rezultate za zamenu zuba daju implantatno-protetske nadoknade koje se sastoje od 3 dela: koštanog dela (implantata), transmukoznog dela (suprastrukture) i vidljivog dela (krunice).

    Iako su indikacije za implantate različite, često se dešava da je implatna terapija indikovana u situacijama kada je zub ili deo zuba još uvek prisutan u vilici. U odnosu na sam akt vađenja zuba, postavljanje implantata može se uraditi na imedijatno, rano i kasno. Imedijatna ugradnja implanta označava hiruršku intervenciju kada se implant ugrađuje u koštano tkivo neposredno nakon ekstrakcije zuba.

    Indikacije za ovakvu neposrednu ugradnju implantata mogu biti raznoliki, a najčešće su: oštećeni zubi koji se ne mogu restaurirati na kvalitetan način, traumatski gubitak zuba uz minimalno oštećenje koštanih i mekih tkiva, nemogućnost endodontskog lečenja zuba i brojne druge.

    Ipak, treba napomenuti da postoje i neke kontraindikacije za ovu vrstu intervencija: znaci zapaljenja na mestu planiranog implantata, rana nakon vađenja zuba ima veliki koštani defekt, nepovoljna veličina rane za oblik i veličinu planiranog implantata itd.

    Za razliku od imedijatne ugradnje implantata, kasna ugradnja podrazumeva postavljanje nekog zamenika za kost u ranu koja nastanje nakon vađenja zuba. Svrha ovih zamenika jeste da u što većoj meri smanje atrofiju koštanog tkiva koja nastaje nakon vađenja zuba. Nakon ove intervencije čeka se od 4 do 6 meseci, kako bi se organizovala i stvorila nova kost u kojoj će implantat moći da se ugradi. Tek nakon ovog perioda pristupa se ugradnji implantata.

    Iz ovoga se izvode glavne prednosti neposredne ugradnje implantata. U istom aktu se i vadi zub i postavlja njegov zamenik. Ovakva vrsta intervencija naročito je poželjna u slučajevima kada treba da se izvadi zub u estetskoj regiji (najčešće gornji sekutići) te ne čudi sve veći broj ovako postavjenih implantata.

    Ipak, treba imati na umu da za dobre rezultate, naročito u hirurgiji, treba imati strpljenja, te sa nekim intervencijama ne treba žuriti, naročito u onim situacijama koje nisu indikovane za neposrednu ugradnju implantata. Svrha postavljanja implantata odavno nije više samo bilo kakva zamena za zub, već se u današnje vreme sve više teži ka dobijanju savršenog estetskog rezultata. Da bi se to i postiglo, neophodno je kako vreme, tako i strpljenje.

    read more
    Koju pastu (za zube) izabrati?

    Koju pastu (za zube) izabrati?

    11/02/19

    Paste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

    Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

    Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

    Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

    E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

    Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

    read more
    Nesto o mlecnim zubima

    Nesto o mlecnim zubima

    07/11/18

    Mlečni zubi, poznati kao i dečiji, privremeni ili prvi zubi, predstavljaju prvi set zuba koji se pojavljuje u ustima čoveka i većine sisara. Razvoj ovih (kao i stalnih) zuba počinje još u embriološkom stadijumu trudnoće i završava se nekoliko meseci nakon pojavljivanja zadnjeg mlečnog zuba u ustima deteta.

    U mlečnoj denticiji postoji 20 zuba, po pet sa svake strane obe vilice. Prvi zubi koji se pojavljuju u ustima su donji sekutići. Oni se pojavljuju oko šestog meseca nakon rođenja. Poslednji mlečni zubi koji niču su drugi mlečni molari (kutnjaci). Oni se pojavlju u ustima oko 23.-33. meseca života.

    Mlečnu petorku zuba čine sledeći zubi: dva sekutića, jedna očnjak i dva molara. Svi ovi zubi se postepeno zamenjuju odgovarajućim stalnim zubima. Tako recimo mlečne sekutiće i očnjake zamenjuju stalni sekutići i očnjaci, dok mlečne molare zamenjuju stalni premolari (prekutnjaci). Kako stalna denticija ima dva premolara kao i jedan molar više od mlečne, to stalna denticija broji ukupno 32 zuba, 8 na svakoj strani obe vilice.

    Redosled nicanja mlečnih zuba je sledeći:

    • centralni sekutići – od 6. do 12. meseca,
    • bočni sekutić – od 9. do do 16. meseca,
    • prvi molari – od 13. do 19. meseca,
    • očnjaci – od 16. do 23. meseca i
    • drugi molari – od 23. do 33. meseca.

    Treba imati u vidu da su ovi periodi dosta relevatni. U stomatologiji, normalnim periodom nicanja zuba smatra se period od 6 meseci pre i nakon gore pomenutih termina. Ukoliko zubi niknu pre i nakon ovog perioda, tada se onda govori o prevremenom ili zakasnelom nicanju.

    Mlečni zubi smatraju se veoma bitnim za razvoj usne šupljine. Pored značajne uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu i u čuvanju mesta za stalne zube.

    U svetu postoje brojne tradicije vezane za mlečne zube. Legenda Zubić Vile je nešto što postoji i u našim krajevima. Tradicionalno, deca postavljaju ispali zubić ispod jastuka, koji, prema legendi, biva zamenjen od strane Zubić Vile za izvesni novac. U Turskoj i Grčkoj običaj je da se zubić baci na krov kuće i poželi želja. Slično ovome, u Indiji, Koreji i Vijetnamu, tradicija je da se donji zubići bace na krov, a da se gornji zubići stave ispod tepiha.

    Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta. Upravo zbog ovoga treba se posvetiti odgovarajuća pažnja u očuvanju njihovog zdravlja.

    read more
    Usni senzori

    Usni senzori

    24/08/18

    Da živimo u vremenu u kojem su Q-ovi izumi iz filmova o Džejms Bondu postali svakodnevnica, nije tajna. Dokaz za to je i članak koji se nedavno javio u časopisu NewScientist. Naime, nekoliko istraživača sa Nacionalnog Tajvanskog univerziteta u Tajpeju osmislili su i napravili senzor koji, postavljen u usta pacijenta, može detektovati da li ste slušali upustva data od strane doktora.

    Prototip senzora je na testiranju postavljan u proteze ispitanika. Softver koji prima podatke od senzora programiran je da uoči šeme pokreta i da na taj način prepozna radnje koje ispitanik radi tj. da li žvaće, pije, priča ili puši cigarete.

    Senzor u sebi sadrži merač promene brzine, a podatke dobijene šalje kompjuteru ili pametnom telefonu. Kompjuter obrađuje podatke i prepoznaje šeme pokreta. Na ovaj način moguće je 24-časovno praćenje radnji i obrazaca ponašanja ispitanika. Drugim rečima, moguće je pratiti npr. kada i koliko često ispitanik ima obroke, da li puši, da li govori u snu i tome slično. Tako se na ovaj način mogu dobiti informacije koje će biti ključne za terapiju nekih oboljenja.

    Želja istraživača je da se senzori iskoriste upravo u ove svrhe. Takođe, želja im je da veličinu senzora smanje na nivo koji bi mogao da stane u kavitet ili krunicu jednog zuba. Međutim, ovo neće biti lako. Trenutni senzor ima vansjko napajanje tj. povezan je žičanim putem za bateriju koja se takođe postavlja u proteze ispitanika. Kako bi aparat radio, neophodno je smisliti odgovarajuću minibateriju i, što je još važnije, način na koji bi se ta baterija punila. Takođe, u sklopu budućeg senzora treba se naći i bežični odašiljač, koji bi podatke slao odgovarajućem uređaju. Tako, istraživači planiraju ugradnju radio (bluetooth) uređaja u senzor, koji bi im omogućio bežičnu vezu senzora i kompjutera.

    Sadašnji snezor daje velike nade za uspjeh. U prvobitnom istraživanju, gdje je bilo uključeno 8 ispitanika, sistem je prepoznao aktivnosti usne duplje u 94% slučajeva. Ovako dobri rezultati daju im razloge da se nadaju u uspjeh. Prem rečima vođe projekta cilj im je da se ovakvi senzori koriste kao istraživački isntrument, za praćenje pacijenata za koje se sumnja da imaju bruksizam kao i da prate uticaj brojnih stomatoloških intervencija na oralno zdravlje.

    Zbog toga istraživači planiraju da svoj izum predstve na Internacionalnom simpozijumu prenosivih računara, koji će se krajem septembra održati u Cirihu.

    read more