Zub star 550 hiljada godina

Studenti arheologije otkrili su najstariji deo ljudskog tela ikada pronađen u Francuskoj – zub star 550 hiljada godina.

uh91Zub su pronašli studenti koji su radili u pećini Arago u Tautavelu u južnoj Francuskoj.

Ta pećina je inače poznata jer je tamo oktriven čovek iz Tauteavela, Homo erektus star 450 hiljada godina.

Pronađeni zub je stariji dakle oko 100 hiljada godina.

“Zub pripada odrasloj osobi, ne možemo još reći da li se radi o muškoj ili ženskoj, a star je između 550 i 580 hiljada godina, jer smo koristile različite metode utvrđivanja starosti”, kazala je paleoantropolog Ameli Viale.

Izvor: Vijesti.me

Posted:

Zasto zubi bole kada jedemo slatko?

Svi uživamo u kockici šokolade ili parćetu dobre torte. Ipak, ima ljudi koji, iako vole dobar „sladak“ zalogaj, imaju neželjene reakcije svojih zuba kada stave nešto slatko u usta. Ovi problemi najviše se ogledaju u vidu oštrih bolova koji traju taman toliko koliko je i zalogaj u ustima.

Razlog ove pojave nije uvek postojanje kvara zuba. Šta više, ova pojava se često sreće kod ljudi kojima su zubi savršeno zdravi. Pa šta je onda uzrok? Glavni „krivac“ za ovakvu pojavu bola jeste anatomska struktura delova zuba i to pre svega dentina.

ei02Dentin, koji se nalazi oko puple (živca) zuba, normalno je prekriven sa gleđi. U nekim slučajevima, zbog različitih okolnosti (kao što su parodontopatija, klinaste erozije i sl.), može doći do ogoljavanja dela dentina tj. dolazi do kontakta dentina sa spoljanom sredinom. Ovo se najčešće dešava tamo gde je gleđ najtanja, a to je predeo zuba oko gingive. Struktura dentina je takva da se u njemu nalazi veliki broj sitnih kanalića (tubula). Ovih tubula ima u predelu vrata i do 50.000 po cm2 i u njima se nalazi dentinska tečnost. Tečnost u kanalićima je na jednom kraju u kontaktu sa (u ovom slučaju) spoljnom sredinom, dok je sa druge strane u kontaktu sa ćelijama koje se nalaze u zubnoj pulpi. Oko ovih ćelija nalaze se i u bliskom kontaktu su nervni završeci. Upravo ova veza omogućava sprovođenje stimulansa iz spoljne sredine koje dovode do stvaranja impulsa u nervima tj. do osećaja bola. Kako tečnost u kanalićima reaguje na fizičke i hemijske nadražaje iz spoljne sredine, to će upravo takvi nadražaji i dovoditi do osećaja bola. Zbog svoje hidrodinamičke aktivnosti, prilikom npr. termalnih nadržaja, dolazi do kretanja tečnosti ka spoljnim otvorima (prema spoljašnjoj sredini). Ovo dovodi do uvlačenja ćelija koje se nalaze na drugom kraju u kanaliće i do stvaranja impusla bola koji se prenosi nervnim završecima.

Kada su u pitanju slatkiši, mehanizam nastanka bola ogleda se u tome što slatka hrana predstavlja hipertoničan rastvor. Drugim rečima, ovaj rastvor je prezasićen ugljenim hidratima i zbog toga teži da upije dodatnu vodu. Zbog toga dolazi do „usisavanja“ vode iz dentinskih tubula i do posledičnih bolnih senzacija.

Na kraju bih ponovio da pojava bola u situacijama kada jedete slatko označava da negde imate „eksponirani“ dentin. Ovo može, a ne mora da znači da imate kvar zuba. Upravo zbog toga vam preporučujem da ipak posetite stomatologa.

Prijatan zalogaj!

Posted:

Zub pod otokom se vadi!!!

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

hsgsywg2Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

bcjs6423Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Posted: