Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

9 saveta za neprijatan zadah

Loš, jutarnji zadah, halitoza ili jednostavno zadah, sve su to termini kojima se opisuje primetno neprijatan miris koji potiče iz usta. Zadah sam po sebi nije problem, ali on ukazuje da u našem organizmu postoje procesi koji dovode do njega i na koje treba obratiti pažnju.

downloadSvi znamo da određena hrana može uticati na naš zadah. Tako beli ili obični luk imaju veoma snažnu moć da se osete iz naših usta kada ih pojedemo. Nasuprot uobičajenom mišljenju, miris pojedenog luka ne dolazi iz želudca. Naime, aroma luka se apsorbuje iz creva i putem krvotoka dolazi do pluća, odakle se izbacuje iz organizma u izdahnutom vazduhu. Srećna okolnost je da ovako nastao zadah traje kratko.

Mnogo češći razlog nastanka zadaha su ostaci hrane koji se zadržavaju u našim ustima. Kada ovi ostaci zaostanu, postaju idealno mesto za razmnožavanje bakterija, čiji produkti izazivaju neprijatne mirise. Zadržavanju hrane u našim ustima najviše potpomažu loše plombe, parodontalni džepovi, parodontopatija, iskrivljeni zubi i tome sl.

Pored ovoga, jedan od stanja, koji najviše potpomaže stvaranju zadaha, jeste kserostomija (stanje smanjenog lučenja pljuvačke tj. suvih usta). Pljuvačka ima odbradbenu ulogu u borbi protiv bakterija u ustima. Pored ovoga, ona služi i za spiranje ostataka hrane sa i oko zuba. Sve ovo označava da njeno smanjeno lučenje dovodi do povećanog razmnožavanja bakterija u ustima, što dovodi do pojačanog zadaha.

Zbog toga, ukoliko imate problema sa zadahom, preporučujem vam sledećih 9 koraka kako da ga se rešite:

alitosi-1– perite zube nakon svakog obroka – na taj način uklonićete sve ostatke hrane,
– kada perete zube operite i jezik – na njemu se nalaze veliki broj bakterija,
– koristite interdentalne četkice ili konac – ovako ćete ukloniti ostatke hrane koji se nalaze između zuba i koji se ne mogu ukloniti četkicom za zube,
– redovno posećujte vašeg stomatologa – koji će vam redovno uklanjati kamenac (idealno mesto za utočište bakterija),
– ukoliko imate problem sa suvim ustima, češće pijte vodu,
– izbegavajte tečnosti za usta koje sadrže alkohol – ovakvi rastvori će dovesti do suvoće usta,
– prestanite da pušite – pušenje dovodi do ubrzanog stvaranja kamenca i tvrdih naslaga na zubima,
– jedite zeleno povrće – hlorofil je prirodni osveživač zadaha,
– ispirajte usta sa 3% rastvorom hidrogena – ovaj rastvr djeluje anti bakterijski te može zameniti bilo koji rastvor za ispiranje usta.

Posted:

Oralni antiseptici

ddgd333Iako se antiseptici koriste u medicini od davnina, potvrda njihove korisne upotrebe u stomatologiji došla je tek 1960. godine. Tada je dokazano da bakterijski plak predstavlja glavni uzročnik bolesti zuba i mekih tkiva (on dovodi do nastanka karijesa, gingivitisa, oboljenja parodoncijuma). Sam dentalni plak predstavlja jednu ljigavu, lepljivu naslagu, koja se stvara na površini zuba, iznad i ispod gingive, i koje su bogate anareobnim i aerobnim mikro-organizmima.

Veoma je bitno da se dentalni plak redovno uklanja, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba, kao i upotrebom konca za zube i/ili interdentalnih četkica. Međutim, u većini slučajeva ni ovo nije dovoljno. Pranje zuba i konac za zube predstavljaju zlatni standard oralne higijene, ali i pored toga zubni plak može ostati na površinama koji nisu dostupni fiziološkom samočišćenju. To su najčešće aproksimalne strane zuba (strane zubakoje su u kontaktu sa drugim zubima). Zbog toga oralni anitseptici mogu imati značajnu ulogu kao dodatak mehaničkim metodama (pranje četkicom) u održavanju oralne higijene.

ask8181Najčešće korišćena sredstva u antiseptičnim rastvorima su na bazi esencijalnih ulja, fenola, hlor-heksidina, cetilpiridinium-hlorida, triklosana itd. Po mnogima rastvori na bazi hlor-heksidina predstavljaju zlatan standard oralne antispse kao odličan preparat. Primena ovih preparata (npr. Hibideks DAP) ograničena je vremenski na 15-20 dana, zbog nuspojava, i to u vidu prebojavanja zuba, jezika i oralne sluznice, ubrzanog stvaranja kamenca i poremećaja čula ukusa. Sa druge strane, antiseptici na bazi fenola (npr. Ozosept) i esencijalnih ulja (npr. Listerin) nemaju ovih nedostataka.

Poznato je da se kod svih ljudi stvara tzv. „tranzitorna bakterijemija“ nakon stomatoloških intervencija. To znači da, u kratkom vremenskom intervalu, dolazi do pojave bakterija u krvi pacijenta, koje su poreklom iz oralne duplje. Ova pojava kod zdravih pacijenata nema nikakvog uticaja, dok kod pacijenata rizika (pogotovo kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i veštačkim zaliscima) može izazvati neželjene komplikacije. Upotreba antiseptičkih rastvora dokazano dovodi do smanjenja bakterija u krvi, ukoliko se oni upotebe pre stomatološke procedure.

Zbog svega gore navedenog stomatolozi preporučuju redovnu upotrebu nekih od ovih rastvora kao i ispiranje usta neposredno pre bilo koje stomatološke intervencije.

Posted: