Amalgam - da ili ne

Stomatolozi, u izboru materijala za rekonstrukciju zuba, imaju nekoliko opcija. Pored amalgama tu su keramika, kompoziti, metal, legure, kao i glas-jonomer cementi. Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti i mane.

hd01aOd navedenih materijala amalgam se najduže upotrbljava. On se najčešće uzima kao materijal izbora za restauraciju bočnih zuba i u te svrhe koristi se već više od 150 godina. Samo u SAD godišnje se postavi oko 100 miliona amalgamskih plombi, što predstavlja oko 50 tona tog materijala. Razlozi zbog čega stomatolozi koriste amalgam u ovoj meri jesu njegova izdržljivost, lakoća rukovanja i niska cena.

Od početka njegove upotrebe pa sve do danas (naročito poslednjih decenija) urađena su brojna istraživanja. Kliničke studije, koje su urađene još 1970. godine, pokazale su da dobro postavljen amalgam može trajati i do 30 godina. Zapravo, lakoća kojom se koristi amalgam nema premca. Postavljanje amalgama zahteva svega 20-50% vremena koje je potrebno za restauraciju zuba nekim drugim materijalom. Jedina osobina koju amalgam ne poseduje jeste estetika. Ostali materijali za restauraciju, ruku na srce, izgledaju lepše.

hd01cStomatolozi su svesni činjenice da amalgam ispušta isparenja žive. Trahealna istraživanja, koja su sprovedena 1988. godine, utvrdila su da se ona kreću u obimu od 1 do 6 µg/m3, prilikom udisanja kroz usta i manje od 1 µg/m3 prilikom disanja na nos. Čisto radi poređenja, količina živinih isparenja oslobeđena od strane amalgama jeste zanemarljiva u odnosu na količinu tih isparenja koja se nalaze u okolini. Živa se oslobađa u atmosferu iz zemljine kore, i to u količini od 150.000 tona godišnje. Samo sagorevanje uglja oslobađa približno 20.000 tona žive godišnje. Procenjeno je da osobe, koje se profesionalno ne izlažu živi, u proseku unose od 10 do 20 µg žive u organizam. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) dozvoljava unos od 300 do 500 µg žive dnevno, pet dana nedeljno, bez pojava neželjenih dejstava. To praktično znači da je ova normativa, koju je postavila SZO, 100 puta veća od nedeljne doze koju oslobađa 12 amalgamskih ispuna.

Postoji razni načini na koje stomatolog može da izloži dejstvu živinih isparenja sebe, svoje osoblje i pacijenta. Istraživanja su pokazala da se ta isparenja najviše oslobađaju u toku postavljanja i skidanja amalgma. Kako kontinuirano rade sa amalgamom, stomatolozi imaju veće nivoe žive od ostatka populacije. Kako su oni izloženi živinim parama više od drugih, oni i služe kao “pokusni kunići”, te će posledice izlaganja živinim parama prvo biti iskazane na njima. Upoređivanja zdravlja, smrtnosti i stope oboljevanja stomatologa i drugih medicinskih radnika dala su dosta zanimljive rezultate. Kada se uporede sa muškom populacijom, stomatolozi su zdraviji i žive od 1/2 do 2 godine duže. U stvari, oni su zdraviji i žive duže od njihovih kolega medicinara.

Početkom 2013. godine, delegati iz preko 130 zemalja okupili su se na Međunarodnom pregovaračkom komitetu za upotrebu žive (INCM) u Ženevi, sa ciljem da se ograniči oslobađanje žive. Na ovom sastanku govorilo se o dentalnom amalgamu koji, pored industrije uglja i manjih rudnika zlata, predstavlja najveći izvor žive ljudskog porekla.

hd01bJedan od povoda za ovakvim sastankom bio je i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koje je izdalo najsveobuhvatniju procenu globalnog oslobađanja žive do danas. Ova procena otkriva da je stanovništvo zemalja u razvoju suočeno sa povećanim rizikom za zdravlje i okolinu koje je povezano upravo sa živom.

Živa predstavlja element koji se prirodno nalazi u okruženju, a njeno prisustvo potiče iz brojnih izvora. Međutim, neprirodni izvori žive čine čak 30% ukupne količine žive koja dospe u atmosferu na godišnjem nivou. Prema poslednjem istraživanju, u atmosferu je 2010. godine ispušteno čak 1.960 tona žive kao direktan rezultat ljudksih aktivnosti (od čega skoro 1/3 dolazi iz Kine).

Prema ovom izveštaju, pretpostavljenih 340 tona žive se godišnje upotrebljava u stomatologiji, od čega 100 tona najverovatnije završavaju u prirodi. Na kraju ovog izveštaja dodaje se da nema podataka o uticaju amalgamskih alternativa (kompoziti, glas-jonomeri) na prirodnu sredinu, te da njihov uticaj još nije istražen.

Shodno akcijama koje su preduzete u mnogim zemljama Evropske unije, na sastanku INCM sastavljen je nacrt sporazuma sa nizom mera koje bi UN zemlje trebale da preduzmu, a sve sa ciljem manje upotrebe amalgama.

Pored ostalog, delegati su se usaglasili da UN zemlje treba da usmere svoje nacionalne programe ka prevenciji zubnog karijesa, kako bi se smanjila potreba za plombama, a samim tim i za dentalnim amalgamom. U dodatku ovome, trebaju se potencirati istraživanja koja se bave alternativnim restorativnim materijalima bez žive.

Na ovom sastanku naglašeno je da zemlje trebaju biti odgovorne za ohrabrivanje stomatoloških fakulteta i organizacija da edukuju stomatologe i studente stomatologije o upotrebi bez-živinih materijala. Obuka treba obuhvatatati i najbolja ekološka rešenja u stomatološkim ordinacijama kako bi se smanjilo ispuštanje žive i njenih jedinjenja u vodu i zemljište. Prema nekim istraživanjima, dobro organizovane stomatološke ordinacije mogu sprečiti i do 99% amalgamskog otpada da dođe u kontakt sa okolinom.

Za sve one koje zanima, pomenuti izveštaj možete naći u celosti na ovoj strani.

Posted: