Alergija na lateks

Izvor: Vitamini.hr

lss03Alergija na latex manifestira se kad osoba dode u kontakt s proizvodima koji ga sadrže, a kontakt može biti kožom, ustima, ocima, genitalijama, bešikom ili debelim crevom. Ozbiljne reakcije mogu nastati kad latex ude u krv. Zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije nakon davanja leka kroz infuzijske sisteme i špriceve od latexa. Osim toga, puder iz balona i rukavica može apsorbovati cestice latexa i uzrokovati alergiju nakon udisanja vazduha s tim puderom. Hrana kojom se rukovalo u rukavicama od latexa može takode uzrokovati reakciju, a osobe alergicne na latex mogu biti alergicne i na neke namirnice kao što su banane, orasi, avokado i kivi.

Iako je o alergiji na gumu mnogo receno zadnjih godina, problem se još uvek istražuje i upoznaje.

Prirodni izvor latexa

Prirodni izvor latexa je mlecni sok stabla Hevea brasiliensis koji se koristi za proizvodnju medicinske opreme još od 1888. godine kad su proizvedene prve hirurške gumene rukavice. Sirovi mlecni sok se stavlja u posude ili plasticne vrece i nakon nekoliko sati tretira i stabilizira kako se ne bi prerano zgrušavao. Nakon toga se transportuje u fabrike u kojima se proizvodi izraduju na dva nacina – izlevanjem u kalupe (izrada guma i igracaka) ili umakanjem kalupa u vrucu posudu sa latexom (izrada balona, kondoma, rukavica). Proizvedi dobijeni umakanjem cešce uzrokuju alergijske reakcije jer se suše na nižoj temperaturi i ispiru krace nego suvi proizvodi. Visoke temperature i duže ispiranje uklanjaju alergene proteine.

Tko spada u rizicnu grupu?

  • Zdravstveni radnici: tehnicari, doktori, stomatolozi
  • Osobe rodene s teškim anomalijama mokracne bešike
  • Neke osobe sa višestrukim hirurškim zahvatima
  • Osobe rodene s rascepom kicmenog stuba, spina bifida
  • Osobe zaposlene u proizvodnji gumenih proizvoda

Ucestalost

Procenjuje se kako alergija na latex pogada 14-17% zdravstvenih radnika, 30-70% pacijenata sa spinom bifidom, 39% pacijenata koji posecuju stomatologe i 6% opšte populacije.

Razlog porasta ove alergije možemo tražiti u porast upotrebe rukavica te u vecoj potražnji koja je dovela do promena proizvodnog programa i nastanka proizvoda koji sadrže više alergena.

Izloženost latexu

Mnoge osobe izložene rukavicama misle kako je problem u puderu. Iako je puder prisutan, alergiju uzrokuju cestice latexa. Istraživaci još uvek nisu otkrili specificne krivce za reakciju pa ne postoje ni metode desenzibilizacije, odnosno hiposenzibilizacije koje se sprovode kod ostalih alergija.

Puder koji se stavlja u rukavice radi njihovog lakšeg navlacenja je važan jer veže na sebe cestice latexa i širi ih kroz zrak tokom stavljanja ili skidanja rukavica ili se upija kroz kožu ili sluznice tokom zahvata. Vezani proteini mogu uci u krv kroz male pukotine na koži i sluzokoži. Kao rezultat mogu se pojaviti kontaktni dermatitis, ekcem ili urtikarija.

Alergijski odgovor i manifestacije

Iritirajuce reakcije su najcešci oblik reakcije; koža se oštecuje fizicki ili hemijski i postaje suva i ljuskava. Iritacija kože nije imunološki posredovana, ali može pridoneti nastanku alergijske reakcije jer oštecuje kožu i dopušta prodor u telo latexu i drugim alergenima.

Odložene alergijske reakcije, ili tip IV reakcije, obicno su ogranicene na deo tela direktno izložen alergenu i nastaju 6-48 sati nakon kontakta. Nastaje crvenilo, mehuri, pucanje i ljuštenje kože koje može trajati danima. Osobe koje su doživele ovu reakciju žale se na oticanje zubnog mesa i svrbež u ustima nakon zubnog zavata ili crvenilo kože na mestu gdje elasticno donje rublje ili odeca dodiruju kožu. Zdravstveni radnici obicno zapaze ljuštenje kože nakon nošenja rukavica. Zbog odgodene reakcije, cesto se ova reakcija javi mnogo puta pre nego se poveže s latexom.

Trenutne reakcije, tip I, nastaju zbog masivne reakcije antitela na latex. Ponavljano izlaganje latexu dovodi do stvaranja antitela pa pri svakom sledecem izlaganju nastaje brza i teška alergijska reakcija. Nažalost, nije moguce reci hoce li, kad i ko, razviti alergijsku reakciju tip I. Simptomi brze reakcije mogu biti lokalni – urtikarija, rinitis, angioedem ili grcevi u trbuhu, nizak pritisak, anafilakticna reakcija, šok i smrt.

Dijagnoza

Osobe koje sumnjaju da imaju alergiju na latex trebaju se javiti alergologu za testiranje i dijagnozu. Alergolog provodi kožne testove stavljajuci na kožu tecne alergene, nakon cega zagrebe kožu i ceka odredeno vreme da se pojavi alergijska reakcija. Kožno testiranje za ovaj tip alergije još uvek je kontroverzno jer ne postoji univerzalno odobren ekstrakt latexa. Medutim, kad ga sprovode strucnjaci, rezultati su pouzdani.

Dijagnoza se još može postaviti otkrivanjem antitela u krvi povezanih s tip I reakcijom na latex. Ako osoba još nije prešla iz tip IV alergije u tip I antitela se ne mogu otkriti. Neke osobe imaju ta antitela pre nego se razviju simptomi alergijskih reakcija tip I ili IV.

Lecenje

Jedino lecenje koje je trenutno na raspolaganju jeste izbegavanje kontakta s proizvodima koji sadrže prirodni gumeni latex. To može biti vrlo teško jer su takvi proizvodi široko rasprostranjeni.

Trenutni napori istraživaca usmereni su ka traženju sastojka/sastojaka latexa koji su odgovorni za izazivanje alergije kako bi se mogli napraviti proizvodi koji nece izazivati tu alergiju. Osobe s alergijom ili pod vecim rizikom za razvoj alergije na latex trebale bi preduzeti sledece:

  • izbegavati kontakt s gumenim proizvodima, narocito tokom medicinskih i hirurških zahvata. U kontaktu s njima smeju se koristiti jedino kateteri i rukavice bez latexa. Sigurna zamena su proizvodi od nitrila, silikona, plastike ili vinila.
  • Osobe koje su doživele alergijsku reakciju tokom medicinskog tretmana trebale bi nositi narukvicu s upozorenjem te injekciju adrenalina koju mogu sami sebi dati zajedno s rukavicama koje ne sadrže latex,
  • Potrebno je savetovanje s alergologom pre svakog zahvata,
  • Ako se moraju koristiti predmeti koji sadrže latex, potrebno je izmedu njih i kože staviti zaštitni sloj,
  • Cvecare treba upozoriti da ne dostavljaju balone od latexa,
  • Nauciti porodicu i prijatelje kako reagovati u slucaju razvoja alergijske reakcije,
  • Ukloniti puder iz gumenih rukavica

Alergija na latex onemogucava uportrebu kondoma?

Korištenje kondoma nije baš uzbudljivo onima koji su alergicni na latex. Reakcije variraju od genitalne urtikarije (alergijski plikovi) da teške alergijske reakcije – anafilaksije, iako dosad nisu zabeleženi smrtni slucajevi. Zbog toga osobe alergicne na latex moraju koristiti kondome izradene od poliuretana.

Proizvodi koji sadrže latex

Sledeci proizvodi iz svakodnevne upotrebe mogu sadržati latex i predstavljaju rizik za osobe s ovom alergijom:

Medicinske potrepštine: rukavice, kateteri, gumene poveske, elasticni zavoji, elasticne mrežice, injekcije, omoti i kutijice za lekove, lepljiva traka, kapaljke, setovi za reanimaciju, anesteziološka oprema, kateteri s balonom na vrhu, kateteri za mokracnu bnešiku, oprema za disanje.

Kucni proizvodi: baloni, dude varalice, zubne cetkice, zubni štitnici, gumene trake, elastika u odeci, igracke za plažu, neke lopte, decje bocice s dudom, kondomi, dijafragma, pelene, umetnicke potrepštine, podloga tepiha, gumice za brisanje olovke, cipele, patike.

Ovo je samo delimicna lista proizvoda koji sadrže latex. Zbog toga osobe s alergijom ili pod rizikom za njen razvoj uvek trebaju podrobno birati predmete za licnu i medicinsku negu te kucevne potrepštine i dobro prouciti sastav proizvoda.

lss01Kao odlicna zamena rukavica, koje se koriste u stomatološkim i drugim ordinacijama, pokazale su se rukavice napravljene od veštacke gume tj. od nitrila. Šta više one predstavljaju idealnu zamenu za upotrebu kod osoba za koje se sumnja da imaju alergiju na lateks. Ove rukavice karakterišu nekoliko dobrih osobina, izmedu kojih su:

  • Ne sadrže lateks,
  • Imaju veliku otpornost na probijanje,
  • Odlicno se oblikuju se prema ruci,
  • Dobre su za nošenje tokom dužeg perioda,
  • Pogodne su za rad sa visokorizicnim materijalom,
  • Otporne su na veliki broj hemikalija,
  • Imaju veliki vek trajanja.
Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted: