Tag: stomatologija

Koju pastu (za zube) izabrati?

11/02/19

Paste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Savremena radiologija u korist stomatologije

11/01/19

Savremena stomatologija, kao i medicina uopšte, obuhvata i savremene aparate. Pod ovim najviše se podrazumeva upotreba najmodernije dijagnostičke procedure u cilju postizanja najboljih rezultata, planova terapije i prevencije neželjenih efekata.

Jedna od oblasti u kojima je potreba za pouzdanim dijagnostičkim sredstvima krajnji imperativ, jeste oralna hirurgija tj. da budem precizniji, oralna implantologija. Iako su se u zadnjih par decenija, koliko su implanti postali poznati javnosti, istovremeno razvijala i odgovarajuća dijagnostička sredstva i aparati, ovde će biti reči samo o novom sistemu kompjuterske tomografije, koja je dobila naziv Cone beam kompjuterska tomografija (CBCT).

Na uspešnost implatne terapije, kao i na sve druge vrste terapija, utiču mnogi faktori. Pre svega to su: status koštano-implatnog spoja, hirurška tehnika postavljanja implantata, tip i dizajn implanta, kao i gustina i količina okolne kosti. Za razliku od nekih drugih faktora na koje stomatolog može imati uticaja, gustina kosti je nepromenljiv faktor i na njega se ne može uticati. Obzirom da se dugoročna uspešnost implantne terapije ne može postići u kosti male gustine to je odgovarajuća gustina kosti jedan od najvažnijih faktora, koju je neophodno izmeriti pre postavljanja samog implantata.

Potreba kliničara da na objekativan način saznaju vrednosti gustine kosti pre samog procesa postavljanja implanta, dovela je do toga da se radiografija upotrebi u te svrhe. Još je Hounsfild 1973. godine pokazao da se gustina kosti može odrediti upotrebom CT-a. Upravo je Hounsfild 1967. godine razvio prvi CT aparat. Od tada, CT tehnologija se rapidno razvijala i dala četiri generacije ovih skenera. I pored toga, jedan od najvećih nedostataka CT, kao metode u preimplatološkoj proceni gustine kosti, jeste doza zračenja kojoj se svaki pacijent podvrgava. CT, u poređenju sa ostalim metodama, daje relativno visok nivo zračenja. Pored ovoga, drugi nedostaci CT uključuju: odgovarajući program za prikazivanje snimka nije uvek dostupan, cena pregleda kao i samog aparata dosta je visoka, donjovilični kanal nije uvek najbolje prikazan i artefakti na snimku, koji se javlja kod prisustva metalnih predmeta u polju posmatranja, mogu ometati čitanje slike.

Zbog svega ovoga, kao i zbog smanjenja cijene aparata (koji je činio CT praktično dostupnim samo bolnicama i većim zdravstvenim ustanovama) radilo se na pronalaženju novog aparata, koji bi zadovoljio i ove potrebe.

Naučnoj javnosti je 1998. godine prezentovan novi CT uređaj, koji je bio zasnovan na “cone beam” tehnologiji tj. njegovi X zraci bili su postavljeni, od izvora do detektora, u obliku kupe, po čemu su i dobili ime. Za razliku od njih, CT aparati su imali raspršivanje X zraka u obliku lepeze. Tako se slika na CT-u dobijala iz više snimaka koji su se naknadno spajali u jednu, dok se slika na CBCT-u dobijala samo jednim rotiranjem izvora i detektora oko ciljane regije. Ovo je značilo da je vreme snimanja bilo manje pa je samim tim i doza zračenja bila neuporedivo manja. Sa druge strane, u sklopu CBCT-a nije bilo potrebe za kompleksnim mehanizmima za stabilizaciju slike (jer je vreme snimanja bilo mnogo manje nego u CT-u) pa je samim tim i cena ovih aparata bila mnogo pristupačnija.

Preciznije rečeno, CBCT koristi dvodimenzinalni detektor koji, jednom rotacijom oko željene zone, skenira čitavu regiju. Za razliku od CT, čiji se preseci moraju spajati u jednu celinu, CBCT mnogo efikasnije iskorišćava X zrake. Konstatnim detektovanjem i kasnijom obradom tih podataka dobijenih iz detektora, dobija se trodimenzinalna slika koštanih struktura glave. Iako se na ovaj način ograničava mogućnost posmatranja dobijenog snimka, koji se može gledati isključivo na monitoru kompjutera, podaci koji se ovako dobijaju mnogo su detaljniji i obuhvatniji, što je za potrebe hirurgije veoma bitno.

Mogućnost CBCT da pokaže i najmanje detalje kao i da da uvid u strukturu tvrdih tkiva pokazala je veliki značaj ne samo u hirurgiji glave i vrata, već i u ostalim oblastima stomatologije: ortodoncija, endodoncija, parodontologija itd.

Sve ove karakteristike (niska cena, niža daoza zračenja, upotrebljivost u više oblasti stomatologije) čine ovaj aparat veoma popularnim u stomatologiji.

Nanostomatologija

27/12/18

Nanotehnologija predstavlja deo nauke koja se bavi proučavanjem strutura na atomskom i molekularnom nivou. Jedan nanometar iznosi milijarditi deo jednog metra. Poređenja radi, dužina DNK lanca, koji se nalazi u svakoj našoj ćeliji, iznosi oko 2 nanometra. Gledano iz druge perspektive, jedan nanometar prema metru odnosi se kao jedan kliker prema Zemlji.

Iako je nivo nanometra veoma mali, mogućnosti upotrebe ove tehnologije su ogromne. Smatra se da u budućnosti neće biti oblasti svakodnevnog života koja neće biti zahvaćena ovom vrstom tehnologije. Nanotehnologija se takođe primenjuje u medicini i stomatologiji. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se posebna grana stomatologije koja se bavi razvojem materijala na ovom nivou – nanostomatologija.

Danas, najznačajnija primena nanotehnologije u oblasti stomatologije vidi se u kompozitima koji se koriste za izradu plombi. U ovim materijalima nalaze se čestice veličine od 20 do 600 nanometara. Pored ove trenutne primene, uveliko se istražuju mogućnosti primene u izradi implantata, prevenciji karijesa, poboljšanju lokalne anestezije, smanjenju preosetljivosti zuba, ortodonciji kao i mnogim drugim oblastima i problemima koji su i dalje aktuelni.

Široka primena nanomaterijala u preparatima za ljudsku upotrebu nosi sa sobom i rizik za zdravlje ljudi. Njihov uticaj na zdravlje zavisi od mnogo faktora: veličine, oblika i reaktivnosti. Zahvaljujući svojoj veličini, nanočestice mnogo lakše prodiru direktno u krv, jer mnogo lakše prolaze ćelijske barijere. Istraživanja su pokazala da su nanočestice nekog materijala mnogo reaktivnije (izazivaju veću reakciju ćelija i tkiva) u odnosu na čestice istoga materijala većeg promera.

Iako je danas primena nanotehnologije u stomatologiji ograničena samo na mali broj materijala koji se koriste u restauraciji zuba, progresivan razvoj tehnologije nam obećava da će primene, koje nam sada izgledaju neverovatne, u budućnosti biti moguće. Nanotehnologija će nesumnjivo promeniti naš način života. Stomatologija, kao grana nauke, već oseća promene koje ova nova tehnologija nosi sa sobom. Kao i ostale nove tehnologije, nanotehnologija nosi značajan rizik od pogrešne upotrebe kao i zloupotrebe u obimu koji još nije poznat. Upravo zbog ovoga, veliki trud se ulaže u kontroli razvoja nanotehnologije, kako zbog zdravlja ljudi tako i zbog zaštite životne okoline.

Laseri u stomatologiji

26/11/18

Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Nesto o mlecnim zubima

07/11/18

Mlečni zubi, poznati kao i dečiji, privremeni ili prvi zubi, predstavljaju prvi set zuba koji se pojavljuje u ustima čoveka i većine sisara. Razvoj ovih (kao i stalnih) zuba počinje još u embriološkom stadijumu trudnoće i završava se nekoliko meseci nakon pojavljivanja zadnjeg mlečnog zuba u ustima deteta.

U mlečnoj denticiji postoji 20 zuba, po pet sa svake strane obe vilice. Prvi zubi koji se pojavljuju u ustima su donji sekutići. Oni se pojavljuju oko šestog meseca nakon rođenja. Poslednji mlečni zubi koji niču su drugi mlečni molari (kutnjaci). Oni se pojavlju u ustima oko 23.-33. meseca života.

Mlečnu petorku zuba čine sledeći zubi: dva sekutića, jedna očnjak i dva molara. Svi ovi zubi se postepeno zamenjuju odgovarajućim stalnim zubima. Tako recimo mlečne sekutiće i očnjake zamenjuju stalni sekutići i očnjaci, dok mlečne molare zamenjuju stalni premolari (prekutnjaci). Kako stalna denticija ima dva premolara kao i jedan molar više od mlečne, to stalna denticija broji ukupno 32 zuba, 8 na svakoj strani obe vilice.

Redosled nicanja mlečnih zuba je sledeći:

centralni sekutići – od 6. do 12. meseca,
bočni sekutić – od 9. do do 16. meseca,
prvi molari – od 13. do 19. meseca,
očnjaci – od 16. do 23. meseca i
drugi molari – od 23. do 33. meseca.

Treba imati u vidu da su ovi periodi dosta relevatni. U stomatologiji, normalnim periodom nicanja zuba smatra se period od 6 meseci pre i nakon gore pomenutih termina. Ukoliko zubi niknu pre i nakon ovog perioda, tada se onda govori o prevremenom ili zakasnelom nicanju.

Mlečni zubi smatraju se veoma bitnim za razvoj usne šupljine. Pored značajne uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu i u čuvanju mesta za stalne zube.

U svetu postoje brojne tradicije vezane za mlečne zube. Legenda Zubić Vile je nešto što postoji i u našim krajevima. Tradicionalno, deca postavljaju ispali zubić ispod jastuka, koji, prema legendi, biva zamenjen od strane Zubić Vile za izvesni novac. U Turskoj i Grčkoj običaj je da se zubić baci na krov kuće i poželi želja. Slično ovome, u Indiji, Koreji i Vijetnamu, tradicija je da se donji zubići bace na krov, a da se gornji zubići stave ispod tepiha.

Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta. Upravo zbog ovoga treba se posvetiti odgovarajuća pažnja u očuvanju njihovog zdravlja.

Usni senzori

24/08/18

Da živimo u vremenu u kojem su Q-ovi izumi iz filmova o Džejms Bondu postali svakodnevnica, nije tajna. Dokaz za to je i članak koji se nedavno javio u časopisu NewScientist. Naime, nekoliko istraživača sa Nacionalnog Tajvanskog univerziteta u Tajpeju osmislili su i napravili senzor koji, postavljen u usta pacijenta, može detektovati da li ste slušali upustva data od strane doktora.

Prototip senzora je na testiranju postavljan u proteze ispitanika. Softver koji prima podatke od senzora programiran je da uoči šeme pokreta i da na taj način prepozna radnje koje ispitanik radi tj. da li žvaće, pije, priča ili puši cigarete.

Senzor u sebi sadrži merač promene brzine, a podatke dobijene šalje kompjuteru ili pametnom telefonu. Kompjuter obrađuje podatke i prepoznaje šeme pokreta. Na ovaj način moguće je 24-časovno praćenje radnji i obrazaca ponašanja ispitanika. Drugim rečima, moguće je pratiti npr. kada i koliko često ispitanik ima obroke, da li puši, da li govori u snu i tome slično. Tako se na ovaj način mogu dobiti informacije koje će biti ključne za terapiju nekih oboljenja.

Želja istraživača je da se senzori iskoriste upravo u ove svrhe. Takođe, želja im je da veličinu senzora smanje na nivo koji bi mogao da stane u kavitet ili krunicu jednog zuba. Međutim, ovo neće biti lako. Trenutni senzor ima vansjko napajanje tj. povezan je žičanim putem za bateriju koja se takođe postavlja u proteze ispitanika. Kako bi aparat radio, neophodno je smisliti odgovarajuću minibateriju i, što je još važnije, način na koji bi se ta baterija punila. Takođe, u sklopu budućeg senzora treba se naći i bežični odašiljač, koji bi podatke slao odgovarajućem uređaju. Tako, istraživači planiraju ugradnju radio (bluetooth) uređaja u senzor, koji bi im omogućio bežičnu vezu senzora i kompjutera.

Sadašnji snezor daje velike nade za uspjeh. U prvobitnom istraživanju, gdje je bilo uključeno 8 ispitanika, sistem je prepoznao aktivnosti usne duplje u 94% slučajeva. Ovako dobri rezultati daju im razloge da se nadaju u uspjeh. Prem rečima vođe projekta cilj im je da se ovakvi senzori koriste kao istraživački isntrument, za praćenje pacijenata za koje se sumnja da imaju bruksizam kao i da prate uticaj brojnih stomatoloških intervencija na oralno zdravlje.

Zbog toga istraživači planiraju da svoj izum predstve na Internacionalnom simpozijumu prenosivih računara, koji će se krajem septembra održati u Cirihu.

Saveti za prijatniju posetu stomatologu

05/06/18

Svi vrlo dobro znamo da su posete stomatologu vrlo često neprijatne. I moja malenkost takođe bi želeo da kaže da se raduje poseti kolegama ali, na njegovu žalost, to ipak nije istina. Kako nam psiha sa jedne strane govori da treba da izbegnemo neprijatne situacije, pa i posete stomatologu, sa druge strane zdrav razum nas tera da, zarad zdravlja zuba i zdravlja uopšte, ipak odemo na zakazan termin. Zato vam u lakšem podnošenju posete stomatologu mogu pomoći par trikova pomoću kojih će te posete izgledati mnogo prijatnije.

– Odmor – naš organizam drugačije deluje na spoljašnje nadražaje kada je umorno i iscrpljeno (što fizičkim što psihičkim zamorom). Umoran organizam je mnogo osetljiviji od zdravog i odmornog tela tako da je preporuka da svoje posete stomatologu zakazujete rano ujutru ili, ako imate naviku poslepodnevne dremke, u popodnevnim satima. U krajnju ruku nemojte raditi ništa fizički ili stresno barem sat vremena pre odlaska stomatologu. Tih sat vremena odmora organizmu znače mnogo.

– Obroci – kod stomatologa nikada ne idite praznog stomaka. Prvo, zbog niskog nivoa glukoze u krvi postajete nadražljiviji nego obično; drugo, lučenje pljuvačke pojačano je kada ste gladni, što otežava rad stomatologu; treće, neke intervencije se ne preporučuju “na prazan stomak” (kao npr. vađenje zuba) jer postoji povećana sklonost ka kolabiranju. Obroci bi trebalo da budu lagani kako sama hrana ne bi previše nadraživala stomak te samim tim nadraživala i vas same.

– Lekovi – ukoliko imate izraženu fobiju od stomatologa, ne bi bilo loše da popijete neki lek za smirenje. Jedna tablete Apaurina ili Diazepama će završiti posao. Sa druge strane, ukoliko planirate da vadite neki zub, 7 dana pred intervenciju ne smete piti Aspirin, Andol, Anbol, Midol, Acetisal i tome sl. zbog posledičnog produženog krvavljenja.

I na kraju, ukoliko mislite da će vaša intervencija biti bolna ili jednostavno ne želite ni da rizikujete da li jeste ili nije, slobodno tražite od stomatologa da vam da anesteziju.

Anestezija i umnjaci

24/05/18

Istraživači sa Univerzitetu u Tuftu, SAD, otkrili su statističku vezu između lokalne anestezije, koja se daje deci uzrasta od 2. do 6. godine, sa nedostatkom umnjaka. Rezultati epidemiološke studije, koja je objavljena u Žurnalu Američke dentalne asocijacije (The Journal of the American Dental Association), sugeriše da injektiranje anestezije deci u ovom uzrastu može dovesti do poremećaja u razvoju ovih zuba.

Prema rečima jednog od autora ovog istraživanja, prof. Antonija Silvestrija, intrigantno je da rutinski postupak, kakav je postupak davanje anestezije, može dovesti do poremećaja u razvoju zuba. Ovo je prva studija u ljudskoj populaciji koja pokazuje vezu između rutinskog i minimalno invazivnog postupka i zaustavljenog razvoja zuba.

Umnjaci su zubi koji su potencijalno osetljivi na spoljne uticaje zbog njihovog razvoja. Za razliku od drugih zuba, njihov razvoj ne počinje u periodu dok smo u majčinom stomaku, već dosta nakon porođaja. U periodu od druge do šeste godine, klice umnjaka počinju da se razvijaju u bočnim uglovima naših usta, a sami zubi najčešće niču u periodu od 16-te do 20-te godine.

Nemaju svi umnjake ali oni koji ih imaju često imaju probleme sa njima. Ti problemi najčešće se ogledaju u vidu neizniklih ili poluizniklih zuba, koji moraju da se vade hirurškim putem. Tako, statistika navodi da 9 od 10 osoba ima barem jedan neiznikao umnjak, koji može dovesti do bola, infekcije i/ili lošeg zadaha. Upravo zbog ovoga, brojni stomatolozi predlažu hirurško uklanjanje umnjaka kako bi se sprečile ove komplikacije.

Umnjak u početku razvoja, kada se označava kao zametak, osetljiv je na povrede u toku dugog vremenskog intervala jer nije pokriven koštanim tkivom. Naime, zametak umnjaka je pokriven samo tankim slojem sluzokože. Kada se zametak stvori, on nije veći od promera igle za anesteziju, a meko tkivo, koje okružuje zametak, blizu je mesta gdje se vrši ubod igle prilikom rutinske aplikacije anestezije.

Istraživanje rađeno na Univerzitetu Tuft pokazuje da osobe koje jesu primale anesteziju u navedenom dobu imaju 4,35 puta veću šansu da im nedostaje umnjak od osoba koje to nisu primale.

Ovakvo istraživanje, sa jedne strane, treba da podstakne slična istraživanja u budućnosti, koja bi obuhvatila veći uzorak. Sa druge strane, treba skrenuti pažnju da lokalna anestezija, koja se upotrebljava u stomatologiji skoro 100 godina, može imati uticaj na formiranje molara. Ova informacija može poslužiti kao osnova za razvijanje metoda koje bi sprečile razvoj umnjaka.

1 2 3

Kontaktirajte nas:

Budite obavešteni:

Tag: stomatologija

Koju pastu (za zube) izabrati?

Savremena radiologija u korist stomatologije

Nanostomatologija

Laseri u stomatologiji

Nesto o mlecnim zubima

Usni senzori

Saveti za prijatniju posetu stomatologu

Anestezija i umnjaci

Kontaktirajte nas:

Pratite nas:

Budite obavešteni:

Tag: stomatologija