Vibraciona anestezija

Bol predstavlja subjektivni, neprijatni osećaj, koji se najčešće javlja usled oštećenja tkiva, bolesti ili povreda. On predstavlja zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio nadražaj. Ukoliko se bolni nadražaj ne može ukloniti, onda se javlja hroničan bol koji više nema zaštitnu ulogu, već dodatno opterećuje obolelog.

Nezavisno od uzroka, niko od nas ne voli da ga doživi. Na žalost, mnoge procedure u stomatologiji praćene su ovim osećajem, a to je glavni razlog zbog čega mnogi od vas ne vole da posećuju stomatološke ordinacije. Šta više, proces uklanjanja bola iz terapije tj. postupak davanje anestezije nejčešće je bolan, što otežava posetu pacijentu i posao stomatologu.

Međutim, tom problemu se nazire kraj. Istraživanja, koja su rađena u proteklih par godina, pokazala su da primena kontinuiranih vibracija ima kontra-stimulativni efekat anestetičkoj injekciji, čije prenošenje putem nerava omogućava brže stiže do mozga. Drugim rečima, kada se primene ove vrste vibracija na neko tkivo, kratkotrajno se uklanja osetljivost. Taman toliko da se anestezija izvede bezbolno.

Kako je ovo uopšte moguće? Još 1965. godine dvojica naučnika, Ronald Melcak i Patrik Vol, predložili su teoriju neurološke “kapije”. Prema ovoj teoriji u dorzalnom rogu kičmene moždine nalazi se svojevrsna “kapija” koja može da blokira ili dozvoli širenje bolnih impulsa do centara za bol smještenih u mozgu.

uwe02Kako se osćećaj vibracije prenosi nervnim vlaknima tipa A, njihova brzina prenošenja je oko 75 metara u sekundi. Nasuprot njima, osećaj bola prenosi se duž nervnih vlakana tipa C, čija je brzina oko 2 metra u sekundi. Kada se odigravaju istovremeno, senzacija tj. osećaj vibracije dolazi do kičmene moždine prve. Kada dospeju do “kapije”, ove senzacije prolaze dalje, ali istovremeno dovode do oslobađanja inter-neuronskih inhibitora. Oni onemogućavaju prolazak drugih nadražaja iz iste regije, pa samim tim onemogućavaju i prolazak bola.

Kao rezultat ovih istraživanja dobijen je aparat koji ima ulogu da vrši konstatne vibracije na mestu uboda igle. Na ovaj način pacijentima se omogućava mnogo prijatnija poseta stomatologu, a stomatolozima pružanje mnogo prijatnije posete svojim pacijantima.

Posted:

Nanostomatologija

lskd114

Nanotehnologija predstavlja deo nauke koja se bavi proučavanjem strutura na atomskom i molekularnom nivou. Jedan nanometar iznosi milijarditi deo jednog metra. Poređenja radi, dužina DNK lanca, koji se nalazi u svakoj našoj ćeliji, iznosi oko 2 nanometra. Gledano iz druge perspektive, jedan nanometar prema metru odnosi se kao jedan kliker prema Zemlji.

Iako je nivo nanometra veoma mali, mogućnosti upotrebe ove tehnologije su ogromne. Smatra se da u budućnosti neće biti oblasti svakodnevnog života koja neće biti zahvaćena ovom vrstom tehnologije. Nanotehnologija se takođe primenjuje u medicini i stomatologiji. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se posebna grana stomatologije koja se bavi razvojem materijala na ovom nivou – nanostomatologija.

Danas, najznačajnija primena nanotehnologije u oblasti stomatologije vidi se u kompozitima koji se koriste za izradu plombi. U ovim materijalima nalaze se čestice veličine od 20 do 600 nanometara. Pored ove trenutne primene, uveliko se istražuju mogućnosti primene u izradi implantata, prevenciji karijesa, poboljšanju lokalne anestezije, smanjenju preosetljivosti zuba, ortodonciji kao i mnogim drugim oblastima i problemima koji su i dalje aktuelni.

lskd113Široka primena nanomaterijala u preparatima za ljudsku upotrebu nosi sa sobom i rizik za zdravlje ljudi. Njihov uticaj na zdravlje zavisi od mnogo faktora: veličine, oblika i reaktivnosti. Zahvaljujući svojoj veličini, nanočestice mnogo lakše prodiru direktno u krv, jer mnogo lakše prolaze ćelijske barijere. Istraživanja su pokazala da su nanočestice nekog materijala mnogo reaktivnije (izazivaju veću reakciju ćelija i tkiva) u odnosu na čestice istoga materijala većeg promera.

Iako je danas primena nanotehnologije u stomatologiji ograničena samo na mali broj materijala koji se koriste u restauraciji zuba, progresivan razvoj tehnologije nam obećava da će primene, koje nam sada izgledaju neverovatne, u budućnosti biti moguće. Nanotehnologija će nesumnjivo promeniti naš način života. Stomatologija, kao grana nauke, već oseća promene koje ova nova tehnologija nosi sa sobom. Kao i ostale nove tehnologije, nanotehnologija nosi značajan rizik od pogrešne upotrebe kao i zloupotrebe u obimu koji još nije poznat. Upravo zbog ovoga, veliki trud se ulaže u kontroli razvoja nanotehnologije, kako zbog zdravlja ljudi tako i zbog zaštite životne okoline.

Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted:

Amalgam - da ili ne

Stomatolozi, u izboru materijala za rekonstrukciju zuba, imaju nekoliko opcija. Pored amalgama tu su keramika, kompoziti, metal, legure, kao i glas-jonomer cementi. Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti i mane.

hd01aOd navedenih materijala amalgam se najduže upotrbljava. On se najčešće uzima kao materijal izbora za restauraciju bočnih zuba i u te svrhe koristi se već više od 150 godina. Samo u SAD godišnje se postavi oko 100 miliona amalgamskih plombi, što predstavlja oko 50 tona tog materijala. Razlozi zbog čega stomatolozi koriste amalgam u ovoj meri jesu njegova izdržljivost, lakoća rukovanja i niska cena.

Od početka njegove upotrebe pa sve do danas (naročito poslednjih decenija) urađena su brojna istraživanja. Kliničke studije, koje su urađene još 1970. godine, pokazale su da dobro postavljen amalgam može trajati i do 30 godina. Zapravo, lakoća kojom se koristi amalgam nema premca. Postavljanje amalgama zahteva svega 20-50% vremena koje je potrebno za restauraciju zuba nekim drugim materijalom. Jedina osobina koju amalgam ne poseduje jeste estetika. Ostali materijali za restauraciju, ruku na srce, izgledaju lepše.

hd01cStomatolozi su svesni činjenice da amalgam ispušta isparenja žive. Trahealna istraživanja, koja su sprovedena 1988. godine, utvrdila su da se ona kreću u obimu od 1 do 6 µg/m3, prilikom udisanja kroz usta i manje od 1 µg/m3 prilikom disanja na nos. Čisto radi poređenja, količina živinih isparenja oslobeđena od strane amalgama jeste zanemarljiva u odnosu na količinu tih isparenja koja se nalaze u okolini. Živa se oslobađa u atmosferu iz zemljine kore, i to u količini od 150.000 tona godišnje. Samo sagorevanje uglja oslobađa približno 20.000 tona žive godišnje. Procenjeno je da osobe, koje se profesionalno ne izlažu živi, u proseku unose od 10 do 20 µg žive u organizam. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) dozvoljava unos od 300 do 500 µg žive dnevno, pet dana nedeljno, bez pojava neželjenih dejstava. To praktično znači da je ova normativa, koju je postavila SZO, 100 puta veća od nedeljne doze koju oslobađa 12 amalgamskih ispuna.

Postoji razni načini na koje stomatolog može da izloži dejstvu živinih isparenja sebe, svoje osoblje i pacijenta. Istraživanja su pokazala da se ta isparenja najviše oslobađaju u toku postavljanja i skidanja amalgma. Kako kontinuirano rade sa amalgamom, stomatolozi imaju veće nivoe žive od ostatka populacije. Kako su oni izloženi živinim parama više od drugih, oni i služe kao “pokusni kunići”, te će posledice izlaganja živinim parama prvo biti iskazane na njima. Upoređivanja zdravlja, smrtnosti i stope oboljevanja stomatologa i drugih medicinskih radnika dala su dosta zanimljive rezultate. Kada se uporede sa muškom populacijom, stomatolozi su zdraviji i žive od 1/2 do 2 godine duže. U stvari, oni su zdraviji i žive duže od njihovih kolega medicinara.

Početkom 2013. godine, delegati iz preko 130 zemalja okupili su se na Međunarodnom pregovaračkom komitetu za upotrebu žive (INCM) u Ženevi, sa ciljem da se ograniči oslobađanje žive. Na ovom sastanku govorilo se o dentalnom amalgamu koji, pored industrije uglja i manjih rudnika zlata, predstavlja najveći izvor žive ljudskog porekla.

hd01bJedan od povoda za ovakvim sastankom bio je i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koje je izdalo najsveobuhvatniju procenu globalnog oslobađanja žive do danas. Ova procena otkriva da je stanovništvo zemalja u razvoju suočeno sa povećanim rizikom za zdravlje i okolinu koje je povezano upravo sa živom.

Živa predstavlja element koji se prirodno nalazi u okruženju, a njeno prisustvo potiče iz brojnih izvora. Međutim, neprirodni izvori žive čine čak 30% ukupne količine žive koja dospe u atmosferu na godišnjem nivou. Prema poslednjem istraživanju, u atmosferu je 2010. godine ispušteno čak 1.960 tona žive kao direktan rezultat ljudksih aktivnosti (od čega skoro 1/3 dolazi iz Kine).

Prema ovom izveštaju, pretpostavljenih 340 tona žive se godišnje upotrebljava u stomatologiji, od čega 100 tona najverovatnije završavaju u prirodi. Na kraju ovog izveštaja dodaje se da nema podataka o uticaju amalgamskih alternativa (kompoziti, glas-jonomeri) na prirodnu sredinu, te da njihov uticaj još nije istražen.

Shodno akcijama koje su preduzete u mnogim zemljama Evropske unije, na sastanku INCM sastavljen je nacrt sporazuma sa nizom mera koje bi UN zemlje trebale da preduzmu, a sve sa ciljem manje upotrebe amalgama.

Pored ostalog, delegati su se usaglasili da UN zemlje treba da usmere svoje nacionalne programe ka prevenciji zubnog karijesa, kako bi se smanjila potreba za plombama, a samim tim i za dentalnim amalgamom. U dodatku ovome, trebaju se potencirati istraživanja koja se bave alternativnim restorativnim materijalima bez žive.

Na ovom sastanku naglašeno je da zemlje trebaju biti odgovorne za ohrabrivanje stomatoloških fakulteta i organizacija da edukuju stomatologe i studente stomatologije o upotrebi bez-živinih materijala. Obuka treba obuhvatatati i najbolja ekološka rešenja u stomatološkim ordinacijama kako bi se smanjilo ispuštanje žive i njenih jedinjenja u vodu i zemljište. Prema nekim istraživanjima, dobro organizovane stomatološke ordinacije mogu sprečiti i do 99% amalgamskog otpada da dođe u kontakt sa okolinom.

Za sve one koje zanima, pomenuti izveštaj možete naći u celosti na ovoj strani.

Posted:

Usni senzori

it06aDa živimo u vremenu u kojem su Q-ovi izumi iz filmova o Džejms Bondu postali svakodnevnica, nije tajna. Dokaz za to je i članak koji se nedavno javio u časopisu NewScientist. Naime, nekoliko istraživača sa Nacionalnog Tajvanskog univerziteta u Tajpeju osmislili su i napravili senzor koji, postavljen u usta pacijenta, može detektovati da li ste slušali upustva data od strane doktora.

Prototip senzora je na testiranju postavljan u proteze ispitanika. Softver koji prima podatke od senzora programiran je da uoči šeme pokreta i da na taj način prepozna radnje koje ispitanik radi tj. da li žvaće, pije, priča ili puši cigarete.

Senzor u sebi sadrži merač promene brzine, a podatke dobijene šalje kompjuteru ili pametnom telefonu. Kompjuter obrađuje podatke i prepoznaje šeme pokreta. Na ovaj način moguće je 24-časovno praćenje radnji i obrazaca ponašanja ispitanika. Drugim rečima, moguće je pratiti npr. kada i koliko često ispitanik ima obroke, da li puši, da li govori u snu i tome slično. Tako se na ovaj način mogu dobiti informacije koje će biti ključne za terapiju nekih oboljenja.

it07Želja istraživača je da se senzori iskoriste upravo u ove svrhe. Takođe, želja im je da veličinu senzora smanje na nivo koji bi mogao da stane u kavitet ili krunicu jednog zuba. Međutim, ovo neće biti lako. Trenutni senzor ima vansjko napajanje tj. povezan je žičanim putem za bateriju koja se takođe postavlja u proteze ispitanika. Kako bi aparat radio, neophodno je smisliti odgovarajuću minibateriju i, što je još važnije, način na koji bi se ta baterija punila. Takođe, u sklopu budućeg senzora treba se naći i bežični odašiljač, koji bi podatke slao odgovarajućem uređaju. Tako, istraživači planiraju ugradnju radio (bluetooth) uređaja u senzor, koji bi im omogućio bežičnu vezu senzora i kompjutera.

Sadašnji snezor daje velike nade za uspjeh. U prvobitnom istraživanju, gdje je bilo uključeno 8 ispitanika, sistem je prepoznao aktivnosti usne duplje u 94% slučajeva. Ovako dobri rezultati daju im razloge da se nadaju u uspjeh. Prem rečima vođe projekta cilj im je da se ovakvi senzori koriste kao istraživački isntrument, za praćenje pacijenata za koje se sumnja da imaju bruksizam kao i da prate uticaj brojnih stomatoloških intervencija na oralno zdravlje.

Zbog toga istraživači planiraju da svoj izum predstve na Internacionalnom simpozijumu prenosivih računara, koji će se krajem septembra održati u Cirihu.

Posted:

Garancija ili ne

http://www.dreamstime.com/-image20120137Stomatološke usluge obuhvataju veliki dijapazon usluga, počevši od hirurških zahvata, kaošto su apikotomije, preko protetskih radova, recimo metalo-keramička krunica, pa sve do najčešćih interevncija, kao što su plombe. Cene ovih usluga variraju od ordinacije do ordinacije i na njih utiče više fakotra. Približavanjem standardima Evropske unije, raste i svest pacijenata o njihovim pravima kao potrošačima. Ovo dovodi do toga da sve veći broj pacijenata traži garanciju za brojne stomatološke zahvate

Pitanje garancije u stomatologiji se u ničemu ne razlikuje od istog pitanja u medicini. Naime, terapijska procedura u stomatologiji (npr. izrada i postavljanje metalo-keramičke krunice) nije i ne može biti lek za odgovarajući nedostatak oblika zuba. Kada se administrira jedan lek, on ima svoje dejstvo i, ukoliko je on dat prema načelima dobre kliničke prakse, on će delovati i sigurno će dati svoj rezultat. Čak i tada se ne može sa sigurnošću tvrditi da će lek uvek imati 100 procetno pozitivno dejstvo tj. da će sigurno izlečiti prvobitno stanje.

ii02Sa druge strane, uspeh terapisjke procedure ne zavisi samo od toga da li će se ona primeniti, već i od mnogih drugih faktora. Uzmimo za primer gore pomenutu metalo keramičku krunicu. Kada je stomatolog postavi na zub pacijenta, ona više nije pod njegovom kontrolom i na vek trajanja te krunice utiču brojni faktori, kojih možda ni doktor, a ni pacijent nisu svesni. Neki od tih faktora su: nepravilan zagriz pacijenta, noćno škrgutanje zubima, loše navike (npr. otvaranje pivskih boca zubima), gubitak susednih zuba i tome sl. Svi ovi faktori mogu uticati na dugovečnost krunice.

Upravo zbog ovih nepredviđenih faktora nerealno je očekivati od stomatologa da pruži garanciju za jednu terapijsku proceduru. To bi isto bilo kao kad bi od kardiohirurga očekivali da vam pruži garanciju za ugrađeni stent ili pajsmejker. Sigurno od njega nećete tražiti da vam ukloni stari i postavi novi ukoliko se ispostavi da prvi nije uspeo.

Jedina mogućnost jeste da stomatolozi daju garanciju svog proizvoda u idealnim uslovima. Ipak smatram da ni to nije rešenje. Primera radi, proizvođači automobila daju garanciju da njihov proizvod troši 4L/100 km, a koje vi nikada nećete postići jer ne vozite pod uslovima pod kojima je test rađen. Tako ni garancija na krunicu nikada ne bi važila, jer uslovi u vašim ustima nikada nisu idealni.

Zato, ako razmišljate da postavite krunicu ili vam pak treba neka druga stomatološka usluga, nemojte da vas ovaj tekst obeshrabri. Svaki stomatolog ima interes da vam napravi nešto što ćete nositi za života jer se svi stomatolozi drža pravila da je zadovoljan pacijent njegova najbolja reklama.

Posted:

Alpha Premium popusti

hq2Ordinacija MojStomatolog je, u saradnji sa Alpha Bankom, svojim pacijentima i korisnicima Alpha Premium platnih kartica omogućila dodatnu pogodnost: ALPHA PREMIUM POPUST!

Ukoliko ste korisnik neke od Alpha Premium platnih kartica: Dina Debit, Visa Electron Enter, MasterCard Enter, Dina Credit, Visa Classic, Visa Benefit, Visa Gold, MasterCard, MasterCard Standard i Visa Business, od sada možete ostvarivati popuste na sve usluge koje pruža ordinacija MojStomatolog

Za sve dodatne informacije postite nas ili nas pozovite na broj telefona 011 31 32 508 kao i 062 849 07 87.

Posted:

Novobeogradski klub

gz1Danas je ordinacija MojStomatolog postala partner Novobeogradskog kluba i time omogućila odgovarajuće pogovoljnosti svim vlasnicima kartice Novobeogradskog kluba. Povoljnosti se pre svega ogledaju u popustima na usluge koje se mogu dobiti u ordinaciji MojStomatolog.

Za sve dodatne informacije postite nas ili nas pozovite na broj telefona 011 31 32 508 kao i 062 849 07 87.

Posted:

Izbeljivanje zuba hlorom?

Svakodnevnom konzumacijom „obojenih“ namirnica, gdje spadaju kafa, koka-kola, vino i čaj, stvaramo razna prebojanja na površini i u strukturi naših zuba. Upravo zbog toga je dobar deo stomatološke i kozmetičke industrije usmeren ka produktima koji uklanjaju ova prebojenja. Procenjuje se da je samo u 2012. godini promet preparata za izbeljivanje zuba dostigao nivo od 380 miliona dolara.

dp01

Kao aktivna supstanca u većini ovih preparata koristi se vodonik ili karbamid peroksid. Ova dva jedinjenja imaju sposobnost da u kontaktu sa organskiom materijom oslobađaju slobodni kiseonik. Tako oslobođeni kiseonik deluje na veze između molekula unutar organske materije i na taj način ih menja. Promenjene veze utiču na transparetnost organske materije (čiatjte mrlje) i dovodi do toga da postaju nevidljive. Tako se one gube, a boja zuba postaje belija.

dp02

Kako je za prosečnu terapiju izbeljivanja, uz upotrebu srednjih koncentracija gorepomenutih aktivnih supstanci, potrebno i do 15 dana, to su naučnici pokušavali da pronađu još neke, možda efikasnije, supstance koji bi mogli koristiti u ove svrhe. Tako se, u jednim od predhodnih brojeva Journal Of Dentistry, pojavo rad u kojem su istraživači ispitivali efekte izbeljivanja hlor dioksida sa drugim supstancama za izbeljivanje zuba.

Istraživanje, koje je rađeno na Univerzitetu u Liverpulu, pokazalo je da je hlor dioksid mnogo efikasniji u izbeljivanju zuba u odnosu na druge supstance. Ova efikasnost se odnosi kako na brzinu izbeljivanja tako i na nivo beline koje se dobija ovim postupkom.

Chlorine form Periodic Table of Elements - 3d madeIpak ostaje da se utvrdi da li ova aktivna supstanca može štetno delovati na zdravlje ljudi. U Evropskoj uniji ova supstanca nosi oznaku da je oksidirajuća, toksična, štetna po okolinu kao i da je korozivna. Sa druge strane, Američka agencija za zaštitu životne sredina (EPA) izdala je svoj izveštaj po kojem ova supstanca nema uticaj na zdravlje ljudi.

Kako ovakve nesuglasnosti nisu retka pojava u propisima u Evropi i Americi, to nam ostaje samo da čekamo dok se ne urade dodatna ispitivanja koja će potvrditi jednu ili drugu stranu. Do tada nam ostaje da peremo zuba i, ako želimo da ih učinimo blistavo belim, da koristimo dosadašnje preparate.

Posted:

Fiberglas kočići

Veliki broj pacijenata javljaju se stomatološkoj ordinaciji jer su im od jednog ili više zuba ostali samo „okrnjci“, tj. da su ti zubi izgubili dobar deo krune zuba (vidljive deo zuba).

addb111Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Nadogradnja ovakvog zuba odvija se u tri faze.
– Prva faza podrazumeva dobru pripremu zuba. Ovo znači da se zubu mora prvo, ukoliko već nije, izvaditi živac i napuniti kanal korena. Ukoliko postoji neki proces na korenu zuba, on se mora izlečiti.
aolw112– U drugoj fazi, nadograđuje se zub tako da ima izgled brušenog zuba. U ovom procesu mogu se primeniti dve metode. Prva, tradicionalnija i više zastupljena, jeste izrada livene nadogradnje. Stomaolog, u saradnji sa zubnim tehničarem, pravi od livenog metala strukturu koja se sastoji od dela koji ulazi u kanal korena i dela koji je iznad njega i ima oblik brušenog zuba. Ovako dobijena struktura cementira se u zub. Druga mogućnost je postavljanje i cementiranje kočića od fiber-glasa (FRC kočići) u kanal korena zuba. Ovi kočići pojavili su se u predhodnih desetak godina. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići imaju nekoliko prednosti. Najveća od njih ogleda se u sličnom stepenu elastičnosti u poređenju sa prirodnim zubom. Ovo je vrlo bitno, jer se zub u toku žvakanja blago savija. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići se savijaju zajedno sa zubom, dok kod livenih nadogradnji ova savijanja mogu dovesti do loma zuba (usled krutosti metala). Druga velika prednost ovih kočića ogleda se u njihovoj estetici. FRC kočići su izgrađeni od transparetnih materijala koji, za razliku od metala, propuštaju svjetlost i tako doprinose boljoj estetici.
– Treća faza nadogradnje zuba obuhvata izradu protetskog rada tj. krunice. One se mogu izrađivati od kombinacije metala i keramike ili od čiste keramike. U ovom drugom slučaju dolazi do punog izražaja estetske vrijednosti FRC kočića, jer njihova transparetnost doprinosi boljem estetskom učinku nadograđenog zuba.

Zato, sledeći put kada posetite vašeg stomatologa slobodno ga pitajte koje vam sve mogućnosti može ponuditi za rešavanje ovog, ali i bilo kog drugog problema.

Posted: