Zub pod otokom se vadi!!!

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

hsgsywg2Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

bcjs6423Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Posted:

Izumi koji su promenili stomatologiju

Mnogi instrumenti koji stomatolozi koriste u svom svakodnevnom radu potiču još od davnina. Napredak tehnologije i nauke dovelo je da su danas odlasci kod stomatologa mnogo prijatnija i bezbolnija iskustva. Do ovoga se došlo razvojem mnogih izuma, među kojima se izdvajaju:
xxsda1. Četkice i paste za zube
Pranje zuba uvek je bio osnov za „izbegavanje“ stomatologa. Prve četkice sa čekinjama javile su se u Kini, a u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku, dok su prvu električnu četkicu izmislili Švajcarci za vreme Drugog svetskog rata.
dsfsPasta za zube se takođe javlja u drevnim civilizacijama. Sastojci takvih pasta bili su dosta prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće) i malo manje prijatni (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

2. Veštački zubi
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnji veštački zubi se ne razlikuju od prirodnih. Međutim, put do ovog je bio dosta dug. Jedan od najpoznatijih prvih Amerikanaca, koji je imao veštački zub, bio je njihov prvi pretsednik, Džordž Vašington. Pretpostavlja se da ih je imao više i da su bili napravljeni, između ostalog, i od izvađenih zuba ljudi i životinja. Ovo je bila normalna praksa tog vremena. Prvi značajni napredak dogodio se krajem 19. veka, kada se po prvi put u izradi veštačkih zuba koristio porcelan.

bddfsd

3. Anestezija
Iako je stomatologija bila prisutna u nekoj formi još od primitivnih ljudi, bezbolna ekstrakcije nije bila moguća do 1830. godine. U samom početku zubi su se vadili pažljivo postavljenim dletom i dobrim zamahom čekića. Ova praksa je napuštena u periodu Grčke i Rimske civilizacije, kada su za ove potrebe korištena klešta.
1790ih godina britanski hemičar vršio je ispitivanja sa azot-oksidom i primetio je njegovu najpoznatije neželjeno dejstvo – smeh. Označio je ovaj anestetik kao „smejavac“. Neposredno nakon „smejavca“, otkriveni su i lokalni anestetici. Tako se, u prvom periodu, u ovu svrhu, koristio kokain. Čim se uočila njegova zavisnost, odustalo se od njegove primene i otkriveni su njegovi zamenici, koji se i danas koriste.

Da li bi ste i vi mogli bez nekog od ovih „izuma“? Podsećanja radi, u istraživanju koje je sprovedeno 2003. godine čak 34% tinejdžera i 42% odraslih izabralo je četkicu kao prvi izbor od 5 izuma bez kojih ne bi mogli da žive. Druga četiri su bila kompjuter, automobil, mikrotalasna peć i mobilni telefon.

Posted: