Zalivanje zuba - zubi su cvece ili je nesto drugo u pitanju?

ol03Kao što staro medicinsko nepisano pravilo kaže da je svaka preventiva bolja od bilo koje kurative; što bi narodna izreka rekla da je uvek bolje sprečiti ne go lečiti, u stomatologiji se veliki značaj pridaje preventivnim merama.

Zapravo, kada se i pomene preventivna stomatologija, gotovo uvek se pomisli na sprečavanje nastanka kvara zuba tj. karijesa. Ovakvo gledanje je kudikamo i opravdano jer karijes predstavlja najrasprostranjenije oboljenje u stomatologiji, te on, zajedno sa svojim komplikacijama, predstavlja najčešći uzrok gubitka zuba. Zbog toga u preventivnoj stomatologiji postoje mnogi preventivni postupci kojima se ovo spečava, od kojih se neki sprovode na individualnom nivou tj. sprovodi ih svaki pojedinac (npr. pranje zuba), a neki na opštem nivou tj. sprovodi ih zajednica (npr. fluorizacija vode).

U ovom tekstu biće nešto više reči o jednoj od individualnih preventivnih metoda tj. da budem precizniji, o metodi zalivanju fisura.

Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan način prevencije karijesa na bočnim zubima. Preporuka struke je da se ova preventivna mera radi u uzrastu od 6-te godine i to neposredno nakon nicanja prvih stalnih molara, kao i nakon nicanja ostalih bočnih zuba. Veoma je važno ovaj postupak odraditi neposredno nakon nicanja kako bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru.

Sama procedura nije mnogo zahtevna i traje svega 15-ak minuta. Zub se prvo pripremi,a to podrazumeva uklanjanje mekih naslaga i nagrizanje grizne površine zuba preparatom. Ovime se omogućava vezivanje zalivača za zub. Nakon toga, na zub se nanosi zalivač koji se vezuje za isti. Sam zalivač, nakon postavljanja na zub, u dužem vremenskom intervalu i u malim količinama ispušta fluor koji sprečava nastanak kvara zuba.

ol02Zalivanje fisura predstavlja veoma efikasan i jednostavan način prevencije karijesa. Čuvanje stalnih molara od kvara zuba ima veliki značaj jer rani gubitak ovih zuba dovodi do nastanka ortodonstskih anomalija (pre svega pomeranje zuba ka praznom prostoru,zatvaranje prostora za nicanje drugih stalnih zuba i dr.).

Treba imati na umu da jednom zaliveni zubi nisu otporni na karijes do kraja života. Vremenom zalivač se skida sa zuba, te ga je zbog toga potrebno sa vremena na vreme zameniti (jednom u nekoliko godina). Takođe, važno je znati da zaliveni zubi nisu 100% otporni na karijes tj. i pored toga što su zaliveni, ove zube treba i dalje svakodnevno prati.

Posted:

Nesto o mlecnim zubima

iiwu33Mlečni zubi, poznati kao i dečiji, privremeni ili prvi zubi, predstavljaju prvi set zuba koji se pojavljuje u ustima čoveka i većine sisara. Razvoj ovih (kao i stalnih) zuba počinje još u embriološkom stadijumu trudnoće i završava se nekoliko meseci nakon pojavljivanja zadnjeg mlečnog zuba u ustima deteta.

U mlečnoj denticiji postoji 20 zuba, po pet sa svake strane obe vilice. Prvi zubi koji se pojavljuju u ustima su donji sekutići. Oni se pojavljuju oko šestog meseca nakon rođenja. Poslednji mlečni zubi koji niču su drugi mlečni molari (kutnjaci). Oni se pojavlju u ustima oko 23.-33. meseca života.

Mlečnu petorku zuba čine sledeći zubi: dva sekutića, jedna očnjak i dva molara. Svi ovi zubi se postepeno zamenjuju odgovarajućim stalnim zubima. Tako recimo mlečne sekutiće i očnjake zamenjuju stalni sekutići i očnjaci, dok mlečne molare zamenjuju stalni premolari (prekutnjaci). Kako stalna denticija ima dva premolara kao i jedan molar više od mlečne, to stalna denticija broji ukupno 32 zuba, 8 na svakoj strani obe vilice.

vreme_nicanja_mlecnih_yubaRedosled nicanja mlečnih zuba je sledeći:

  • centralni sekutići – od 6. do 12. meseca,
  • bočni sekutić – od 9. do do 16. meseca,
  • prvi molari – od 13. do 19. meseca,
  • očnjaci – od 16. do 23. meseca i
  • drugi molari – od 23. do 33. meseca.

Treba imati u vidu da su ovi periodi dosta relevatni. U stomatologiji, normalnim periodom nicanja zuba smatra se period od 6 meseci pre i nakon gore pomenutih termina. Ukoliko zubi niknu pre i nakon ovog perioda, tada se onda govori o prevremenom ili zakasnelom nicanju.

Mlečni zubi smatraju se veoma bitnim za razvoj usne šupljine. Pored značajne uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu i u čuvanju mesta za stalne zube.

U svetu postoje brojne tradicije vezane za mlečne zube. Legenda Zubić Vile je nešto što postoji i u našim krajevima. Tradicionalno, deca postavljaju ispali zubić ispod jastuka, koji, prema legendi, biva zamenjen od strane Zubić Vile za izvesni novac. U Turskoj i Grčkoj običaj je da se zubić baci na krov kuće i poželi želja. Slično ovome, u Indiji, Koreji i Vijetnamu, tradicija je da se donji zubići bace na krov, a da se gornji zubići stave ispod tepiha.

Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta. Upravo zbog ovoga treba se posvetiti odgovarajuća pažnja u očuvanju njihovog zdravlja.

Posted: