Imedijatna ugradnja implantata

Dentalni implantati već godinama predstavljaju standardnu proceduru nadoknađivanja jednog, više ili svih zuba u vilici. Iako se slobodno može kazati da nema savršenog zamenika za prirodan zuba, to se takođe može kazati da je implantat danas najbolje rešenje za zamenu nepostojećeg zuba.

Ukratko rečeno, dentalni implantat predstavlja zamenu za koren zuba. Iako su u početku i zamišljeni da menjaju čitav zub, istraživanjima i rezultatima koji su pokazali ovakvi implantati, došlo se do zaključka da najbolje rezultate za zamenu zuba daju implantatno-protetske nadoknade koje se sastoje od 3 dela: koštanog dela (implantata), transmukoznog dela (suprastrukture) i vidljivog dela (krunice).

Iako su indikacije za implantate različite, često se dešava da je implatna terapija indikovana u situacijama kada je zub ili deo zuba još uvek prisutan u vilici. U odnosu na sam akt vađenja zuba, postavljanje implantata može se uraditi na imedijatno, rano i kasno. Imedijatna ugradnja implanta označava hiruršku intervenciju kada se implant ugrađuje u koštano tkivo neposredno nakon ekstrakcije zuba.

Indikacije za ovakvu neposrednu ugradnju implantata mogu biti raznoliki, a najčešće su: oštećeni zubi koji se ne mogu restaurirati na kvalitetan način, traumatski gubitak zuba uz minimalno oštećenje koštanih i mekih tkiva, nemogućnost endodontskog lečenja zuba i brojne druge.

Ipak, treba napomenuti da postoje i neke kontraindikacije za ovu vrstu intervencija: znaci zapaljenja na mestu planiranog implantata, rana nakon vađenja zuba ima veliki koštani defekt, nepovoljna veličina rane za oblik i veličinu planiranog implantata itd.

Za razliku od imedijatne ugradnje implantata, kasna ugradnja podrazumeva postavljanje nekog zamenika za kost u ranu koja nastanje nakon vađenja zuba. Svrha ovih zamenika jeste da u što većoj meri smanje atrofiju koštanog tkiva koja nastaje nakon vađenja zuba. Nakon ove intervencije čeka se od 4 do 6 meseci, kako bi se organizovala i stvorila nova kost u kojoj će implantat moći da se ugradi. Tek nakon ovog perioda pristupa se ugradnji implantata.

Iz ovoga se izvode glavne prednosti neposredne ugradnje implantata. U istom aktu se i vadi zub i postavlja njegov zamenik. Ovakva vrsta intervencija naročito je poželjna u slučajevima kada treba da se izvadi zub u estetskoj regiji (najčešće gornji sekutići) te ne čudi sve veći broj ovako postavjenih implantata.

Ipak, treba imati na umu da za dobre rezultate, naročito u hirurgiji, treba imati strpljenja, te sa nekim intervencijama ne treba žuriti, naročito u onim situacijama koje nisu indikovane za neposrednu ugradnju implantata. Svrha postavljanja implantata odavno nije više samo bilo kakva zamena za zub, već se u današnje vreme sve više teži ka dobijanju savršenog estetskog rezultata. Da bi se to i postiglo, neophodno je kako vreme, tako i strpljenje.

Posted:

Komplikacije implantata

Dentalni ili zubni implantati su, od predstavljanja stručnoj javnosti davne 1985. godine, dobili i dobijaju sve veću popularnost. Najprostije rečeno, implantat predstavlja veštačku zamenu za koren zuba. Glavne indikacije za njihovo postavljanje su slučajevi krezubosti i bezubosti tj. slučajevi gdje nedostaju neki ili svi zubi.

pr01Velika popularnost i veliki broj pacijenata čiji se problemi rešavaju implantnom terapijom, neminovno dovodi i do povećanog broja komplikacija. Iako se greške prilikom ugradnje implantata mogu javiti u bilo kojoj fazi, od proizvodnje implantata, planiranja njegovog postavljanja pa sve do postupka postavljanja definitivne krunice na samom implantatu, ipak se najčešće greške javljaju prilikom postavljanja implantata (hirurška faza) i prilikom izrade krunice ili neke druge nadoknade na njima (protetska faza).

Hirurške komplikacije mogu biti lakše, gde spadaju otok, nelagodnost i/ili bol nakon hirurške intervencije, koje se normalno javljaju par dana nakon nje. Ova vrsta komplikacija se javlja u nekim slučajevima i veoma lako se rešavaju odgovarajućom medikamentoznom terapijom. Mnogo težu komplikaciju predstavlja loše postavljen implantat. Ova komplikacija nastaje usled lošeg planiranja ili nedovoljne stručnosti hirurga. Oseointegrušući implantati, koji se danas najčešće koriste, najbolje podnose pritiske koje se prenose aksijalnim putem. Ukoliko dođe do lošeg postavljanja implantata, povećavaju se lateralne sile, koje mogu dovesti do gubitka istog. Pored ovoga, loše postavljeni implantati otežavaju naknadnu protetsku rehabilitaciju tj. otežavaju dobijanje prirodnog izgleda zubnog niza. Brzi rad i prisustvo infekcije takođe mogu dovesti do gubitka implantata. U prvom slučaju brz rad dovodi do veće temperature u kosti. Ovo za posledicu ima da se u rani stvara fibrozno, a ne koštano tkivo, koje je neophodno da bi se implantat primio u kosti. U drugom slučaju, prisustvo infekcije dovešće do odbacivanja implantata. Pored ovih, lošim postavljanjem implantata povećavaju se šanse za povredom anatomskih struktura (nervi, krvni sudovi, sinus,drugi zubi).

pr02Protetske komplikacije podrazumevaju one komplikacije koje nastaju u procesu izrade neke od nadoknada kojima se rešava izvorni problem pacijenta. U većini slučajeva ova faza implatne terapije prolazi bez komplikacija ukoliko se ona pažljivo isplanira i kada se velika pažnja obrati na detalje. Međutim, i pored ovoga komplikacije se dešavaju. Jedna od komplikacija predstavlja lom protetske nadoknade. Ovo se najčešće dešava usled tankog sloja materijala od kojeg je napravljena nadoknada. Druga česta komplikacija je slabljenje zavrtnja koji povezuje nadoknadu sa implantatom. Kako u svim ovim situacijama dolazi do oštećenja vidljivog dela nadoknade, to je njegova zamena izvodljiva.

Pored ovih komplikacija treba navesti još jednu vrstu komplikacija, koja, za razliku od predhodnih, u potpunosti zavisi od pacijenta. Ovde pre svega mislim na održavanje oralne higijene. Ukoliko se ne vodi stroga higijena, veoma lako može doći do infekcije periimplantne gingive. Kako je spoj mekih tkiva i implantata i dalje najslabija tačka svih implantata, to će se infekcija, nastala u ovoj regiji, vrlo brzo i lako raširiti do koštanog tkiva. Jednom, kada infekcija dospe do kosti, ona se brzo širi. Kako implantati, za razliku od zuba, nema živce, to organizam neće primetiti prisustvo infekcije. Ovo će na kraju dovesti do gubitka implantatai dobrog dela koštanog tkiva.

Posted: