Savremena radiologija u korist stomatologije

vc45Savremena stomatologija, kao i medicina uopšte, obuhvata i savremene aparate. Pod ovim najviše se podrazumeva upotreba najmodernije dijagnostičke procedure u cilju postizanja najboljih rezultata, planova terapije i prevencije neželjenih efekata.

Jedna od oblasti u kojima je potreba za pouzdanim dijagnostičkim sredstvima krajnji imperativ, jeste oralna hirurgija tj. da budem precizniji, oralna implantologija. Iako su se u zadnjih par decenija, koliko su implanti postali poznati javnosti, istovremeno razvijala i odgovarajuća dijagnostička sredstva i aparati, ovde će biti reči samo o novom sistemu kompjuterske tomografije, koja je dobila naziv Cone beam kompjuterska tomografija (CBCT).

vc441Na uspešnost implatne terapije, kao i na sve druge vrste terapija, utiču mnogi faktori. Pre svega to su: status koštano-implatnog spoja, hirurška tehnika postavljanja implantata, tip i dizajn implanta, kao i gustina i količina okolne kosti. Za razliku od nekih drugih faktora na koje stomatolog može imati uticaja, gustina kosti je nepromenljiv faktor i na njega se ne može uticati. Obzirom da se dugoročna uspešnost implantne terapije ne može postići u kosti male gustine to je odgovarajuća gustina kosti jedan od najvažnijih faktora, koju je neophodno izmeriti pre postavljanja samog implantata.

Potreba kliničara da na objekativan način saznaju vrednosti gustine kosti pre samog procesa postavljanja implanta, dovela je do toga da se radiografija upotrebi u te svrhe. Još je Hounsfild 1973. godine pokazao da se gustina kosti može odrediti upotrebom CT-a. Upravo je Hounsfild 1967. godine razvio prvi CT aparat. Od tada, CT tehnologija se rapidno razvijala i dala četiri generacije ovih skenera. I pored toga, jedan od najvećih nedostataka CT, kao metode u preimplatološkoj proceni gustine kosti, jeste doza zračenja kojoj se svaki pacijent podvrgava. CT, u poređenju sa ostalim metodama, daje relativno visok nivo zračenja. Pored ovoga, drugi nedostaci CT uključuju: odgovarajući program za prikazivanje snimka nije uvek dostupan, cena pregleda kao i samog aparata dosta je visoka, donjovilični kanal nije uvek najbolje prikazan i artefakti na snimku, koji se javlja kod prisustva metalnih predmeta u polju posmatranja, mogu ometati čitanje slike.

Zbog svega ovoga, kao i zbog smanjenja cijene aparata (koji je činio CT praktično dostupnim samo bolnicama i većim zdravstvenim ustanovama) radilo se na pronalaženju novog aparata, koji bi zadovoljio i ove potrebe.

vc40Naučnoj javnosti je 1998. godine prezentovan novi CT uređaj, koji je bio zasnovan na “cone beam” tehnologiji tj. njegovi X zraci bili su postavljeni, od izvora do detektora, u obliku kupe, po čemu su i dobili ime. Za razliku od njih, CT aparati su imali raspršivanje X zraka u obliku lepeze. Tako se slika na CT-u dobijala iz više snimaka koji su se naknadno spajali u jednu, dok se slika na CBCT-u dobijala samo jednim rotiranjem izvora i detektora oko ciljane regije. Ovo je značilo da je vreme snimanja bilo manje pa je samim tim i doza zračenja bila neuporedivo manja. Sa druge strane, u sklopu CBCT-a nije bilo potrebe za kompleksnim mehanizmima za stabilizaciju slike (jer je vreme snimanja bilo mnogo manje nego u CT-u) pa je samim tim i cena ovih aparata bila mnogo pristupačnija.

Preciznije rečeno, CBCT koristi dvodimenzinalni detektor koji, jednom rotacijom oko željene zone, skenira čitavu regiju. Za razliku od CT, čiji se preseci moraju spajati u jednu celinu, CBCT mnogo efikasnije iskorišćava X zrake. Konstatnim detektovanjem i kasnijom obradom tih podataka dobijenih iz detektora, dobija se trodimenzinalna slika koštanih struktura glave. Iako se na ovaj način ograničava mogućnost posmatranja dobijenog snimka, koji se može gledati isključivo na monitoru kompjutera, podaci koji se ovako dobijaju mnogo su detaljniji i obuhvatniji, što je za potrebe hirurgije veoma bitno.

Mogućnost CBCT da pokaže i najmanje detalje kao i da da uvid u strukturu tvrdih tkiva pokazala je veliki značaj ne samo u hirurgiji glave i vrata, već i u ostalim oblastima stomatologije: ortodoncija, endodoncija, parodontologija itd.

Sve ove karakteristike (niska cena, niža daoza zračenja, upotrebljivost u više oblasti stomatologije) čine ovaj aparat veoma popularnim u stomatologiji.

Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted: