Izbijeni zubi - ima li im spasa?

mas01U nekim slučajevima pada ili neke druge mehaničke povrede (naročito kod dece) može doći do izbijanja čitavog zuba iz njegovog mesta u vilici. Ova vrsta povreda isključivo se primenjuje kod jednokorenih zuba. Ovo je i logično jer višekoreni zubi imaju uglavnom raširene korene, te su samim tim mnogo bolje učvršćeni u svoj alveoli. Sa druge strane, češća pojava ovih povreda kod dece objašnjava se time da korenovi njihovih zuba ili nisu završili rast (kada su u pitanju stalni zubi) ili je počeo proces razgradnje istih (mlečni zubi).

Do izbijanja zuba van alveole može doći na brojne načine. Ipak, tri su najčešća:

  • Kao što je već rečeno, do izbijanja zuba može doći kao posledica neke traume. To su najčešće pad na bradu, udarac pesnicom, saobraćajne nesreće i slično;
  • Do izbijanja takođe može doći usled greške stomatologa tj. kada stomatolog greškom izvadi pogrešan zub;
  • Treća mogućnost jeste da se zub namerno izvadi, jer je to jedini način da se zub izleči. Posle terapije zub se vraća u svoju alveolu.

mas02Kada dođe do traumatskog izbijanja zuba, onda treba reagovati odmah. Izbijeni zub treba staviti u neku čistu posudu i trebalo bi ga održavati u vlažnoj sredini. Za ovakve slučajeve najbolje bi bilo da se za to koriste specijalizovane tečnosti. Međutim, kako nam gotovo nikad nisu pri ruci kada nam trebaju, to u ove svrhe najbolje može poslužiti občno mleko. U krajnjem slučaju može se koristiti pljuvačka povređenog. Dalje, povređenog treba, zajedno sa zubom, što pre odvesti kod stomatologa. U ordinaciji se zub čisti od eventualnih nečistoća, vraća u alveolu zub i fiksira za oklone zube.

Kada je u pitanju greška stomatologa, prognoza je nešto bolja, jer je zub najmanje oštećen i „kontaminiran“. Takav zub se odmah vraća u svoju alveolu. Kao i kod izbijanja druge etiologije i ovde se zub mora fiksirati za okolne zube.

Kod namernog vađenja zuba, stomatolog izvađeni zub, u najkraćem mogućem vremenu, podvrgava terapiji. Posle toga, vraća ga u alveolu, nakon koje vrši imobilizaciju.

Kod izbijanja zuba, najveći problemi predstavljaju kontaminacija, dužina vremena koje protekne od izbijanja do replantacije zuba kao i stepen oštećenja tkiva. Svi traumatsko izvađeni zubi su kontaminirani, pa njihov tretman obuhvata obaveznu primenu antibiotika i, ako su bili u kontaktu sa spoljnom sredinom, antitetanusnu zaštitu. Znatno veće šanse na uspeh imaju zubi koji su bili, od momenta povređivanja, u vlažnoj sredini jer, ukoliko su bili na suvom, ostaci periodoncijuma na zubu se suše i oštećuju.

Faktor vremena je od esencijalne važnosti. Smatra se da se i pod najpovoljnijim uslovima replantacija završava određenim stepenom resorpcije ako je zub proveo više od 30 minuta van alveole. Ako je ovaj period duži od 2 sata, resorpcija korena je neizbežna.

Kao što je već napomenuto, svi replantirani zubi moraju se fiksirati. Period fiksacije, koji se postiže postavljanjem žice sa unutrašnje strane zuba i koja mora da obuhvati barem po jedan zub sa obe strane, treba da iznosi oko 2 nedelje.

Posted:

Nesto o mlecnim zubima

iiwu33Mlečni zubi, poznati kao i dečiji, privremeni ili prvi zubi, predstavljaju prvi set zuba koji se pojavljuje u ustima čoveka i većine sisara. Razvoj ovih (kao i stalnih) zuba počinje još u embriološkom stadijumu trudnoće i završava se nekoliko meseci nakon pojavljivanja zadnjeg mlečnog zuba u ustima deteta.

U mlečnoj denticiji postoji 20 zuba, po pet sa svake strane obe vilice. Prvi zubi koji se pojavljuju u ustima su donji sekutići. Oni se pojavljuju oko šestog meseca nakon rođenja. Poslednji mlečni zubi koji niču su drugi mlečni molari (kutnjaci). Oni se pojavlju u ustima oko 23.-33. meseca života.

Mlečnu petorku zuba čine sledeći zubi: dva sekutića, jedna očnjak i dva molara. Svi ovi zubi se postepeno zamenjuju odgovarajućim stalnim zubima. Tako recimo mlečne sekutiće i očnjake zamenjuju stalni sekutići i očnjaci, dok mlečne molare zamenjuju stalni premolari (prekutnjaci). Kako stalna denticija ima dva premolara kao i jedan molar više od mlečne, to stalna denticija broji ukupno 32 zuba, 8 na svakoj strani obe vilice.

vreme_nicanja_mlecnih_yubaRedosled nicanja mlečnih zuba je sledeći:

  • centralni sekutići – od 6. do 12. meseca,
  • bočni sekutić – od 9. do do 16. meseca,
  • prvi molari – od 13. do 19. meseca,
  • očnjaci – od 16. do 23. meseca i
  • drugi molari – od 23. do 33. meseca.

Treba imati u vidu da su ovi periodi dosta relevatni. U stomatologiji, normalnim periodom nicanja zuba smatra se period od 6 meseci pre i nakon gore pomenutih termina. Ukoliko zubi niknu pre i nakon ovog perioda, tada se onda govori o prevremenom ili zakasnelom nicanju.

Mlečni zubi smatraju se veoma bitnim za razvoj usne šupljine. Pored značajne uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu i u čuvanju mesta za stalne zube.

U svetu postoje brojne tradicije vezane za mlečne zube. Legenda Zubić Vile je nešto što postoji i u našim krajevima. Tradicionalno, deca postavljaju ispali zubić ispod jastuka, koji, prema legendi, biva zamenjen od strane Zubić Vile za izvesni novac. U Turskoj i Grčkoj običaj je da se zubić baci na krov kuće i poželi želja. Slično ovome, u Indiji, Koreji i Vijetnamu, tradicija je da se donji zubići bace na krov, a da se gornji zubići stave ispod tepiha.

Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta. Upravo zbog ovoga treba se posvetiti odgovarajuća pažnja u očuvanju njihovog zdravlja.

Posted: