Nanostomatologija

lskd114

Nanotehnologija predstavlja deo nauke koja se bavi proučavanjem strutura na atomskom i molekularnom nivou. Jedan nanometar iznosi milijarditi deo jednog metra. Poređenja radi, dužina DNK lanca, koji se nalazi u svakoj našoj ćeliji, iznosi oko 2 nanometra. Gledano iz druge perspektive, jedan nanometar prema metru odnosi se kao jedan kliker prema Zemlji.

Iako je nivo nanometra veoma mali, mogućnosti upotrebe ove tehnologije su ogromne. Smatra se da u budućnosti neće biti oblasti svakodnevnog života koja neće biti zahvaćena ovom vrstom tehnologije. Nanotehnologija se takođe primenjuje u medicini i stomatologiji. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se posebna grana stomatologije koja se bavi razvojem materijala na ovom nivou – nanostomatologija.

Danas, najznačajnija primena nanotehnologije u oblasti stomatologije vidi se u kompozitima koji se koriste za izradu plombi. U ovim materijalima nalaze se čestice veličine od 20 do 600 nanometara. Pored ove trenutne primene, uveliko se istražuju mogućnosti primene u izradi implantata, prevenciji karijesa, poboljšanju lokalne anestezije, smanjenju preosetljivosti zuba, ortodonciji kao i mnogim drugim oblastima i problemima koji su i dalje aktuelni.

lskd113Široka primena nanomaterijala u preparatima za ljudsku upotrebu nosi sa sobom i rizik za zdravlje ljudi. Njihov uticaj na zdravlje zavisi od mnogo faktora: veličine, oblika i reaktivnosti. Zahvaljujući svojoj veličini, nanočestice mnogo lakše prodiru direktno u krv, jer mnogo lakše prolaze ćelijske barijere. Istraživanja su pokazala da su nanočestice nekog materijala mnogo reaktivnije (izazivaju veću reakciju ćelija i tkiva) u odnosu na čestice istoga materijala većeg promera.

Iako je danas primena nanotehnologije u stomatologiji ograničena samo na mali broj materijala koji se koriste u restauraciji zuba, progresivan razvoj tehnologije nam obećava da će primene, koje nam sada izgledaju neverovatne, u budućnosti biti moguće. Nanotehnologija će nesumnjivo promeniti naš način života. Stomatologija, kao grana nauke, već oseća promene koje ova nova tehnologija nosi sa sobom. Kao i ostale nove tehnologije, nanotehnologija nosi značajan rizik od pogrešne upotrebe kao i zloupotrebe u obimu koji još nije poznat. Upravo zbog ovoga, veliki trud se ulaže u kontroli razvoja nanotehnologije, kako zbog zdravlja ljudi tako i zbog zaštite životne okoline.

Posted:

Usni senzori

it06aDa živimo u vremenu u kojem su Q-ovi izumi iz filmova o Džejms Bondu postali svakodnevnica, nije tajna. Dokaz za to je i članak koji se nedavno javio u časopisu NewScientist. Naime, nekoliko istraživača sa Nacionalnog Tajvanskog univerziteta u Tajpeju osmislili su i napravili senzor koji, postavljen u usta pacijenta, može detektovati da li ste slušali upustva data od strane doktora.

Prototip senzora je na testiranju postavljan u proteze ispitanika. Softver koji prima podatke od senzora programiran je da uoči šeme pokreta i da na taj način prepozna radnje koje ispitanik radi tj. da li žvaće, pije, priča ili puši cigarete.

Senzor u sebi sadrži merač promene brzine, a podatke dobijene šalje kompjuteru ili pametnom telefonu. Kompjuter obrađuje podatke i prepoznaje šeme pokreta. Na ovaj način moguće je 24-časovno praćenje radnji i obrazaca ponašanja ispitanika. Drugim rečima, moguće je pratiti npr. kada i koliko često ispitanik ima obroke, da li puši, da li govori u snu i tome slično. Tako se na ovaj način mogu dobiti informacije koje će biti ključne za terapiju nekih oboljenja.

it07Želja istraživača je da se senzori iskoriste upravo u ove svrhe. Takođe, želja im je da veličinu senzora smanje na nivo koji bi mogao da stane u kavitet ili krunicu jednog zuba. Međutim, ovo neće biti lako. Trenutni senzor ima vansjko napajanje tj. povezan je žičanim putem za bateriju koja se takođe postavlja u proteze ispitanika. Kako bi aparat radio, neophodno je smisliti odgovarajuću minibateriju i, što je još važnije, način na koji bi se ta baterija punila. Takođe, u sklopu budućeg senzora treba se naći i bežični odašiljač, koji bi podatke slao odgovarajućem uređaju. Tako, istraživači planiraju ugradnju radio (bluetooth) uređaja u senzor, koji bi im omogućio bežičnu vezu senzora i kompjutera.

Sadašnji snezor daje velike nade za uspjeh. U prvobitnom istraživanju, gdje je bilo uključeno 8 ispitanika, sistem je prepoznao aktivnosti usne duplje u 94% slučajeva. Ovako dobri rezultati daju im razloge da se nadaju u uspjeh. Prem rečima vođe projekta cilj im je da se ovakvi senzori koriste kao istraživački isntrument, za praćenje pacijenata za koje se sumnja da imaju bruksizam kao i da prate uticaj brojnih stomatoloških intervencija na oralno zdravlje.

Zbog toga istraživači planiraju da svoj izum predstve na Internacionalnom simpozijumu prenosivih računara, koji će se krajem septembra održati u Cirihu.

Posted: