Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Alveolitis - zasto boli rana nakon vadjenja zuba

Alveolit ili alveolitis predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba. Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem za rešavanja, alveolit je jedna od najneprijatnijih komplikacija koje može zadesiti pacijenta. Karakteriše se jakim bolovima i velikom osetljivošću, kako na pritisak tako i na termalne nadražaje.

kd12U luiteraturi poznat kao i „dry socket“, ovaj problem na sreću nije toliko često zastupljen jer se javlja se u oko 2% slučajeva. Češće se javlja nakon vađenja gornjih zuba; češći je kod muškaraca, a od godišnjih doba, najčešće se javlja u proleće.

Ova promena najčešće se javlja dva do tri dana nakon vađenja zuba. Što se tiče kliničke slike, najupečatljivija promjena je, pored intezivnog bola, odsustvo normalnog koaguluma. Alveola (mesto gde je nekada bio zub) je ispunjena ili slabim, sivim koagulumom (ugruškom) koji neprijatno miriše ili je čak i potpuno prazna. Upravo ova činjenica objašnjava zašto je ovo veoma bolna komplikacija. Kako se u zidovima alveole nalaze nervni završeci, to će oni, ukoliko ne budu bili pokriveni koagulumom (zamislite ga kao jedan topli ogrtač), biti veoma nezadovoljni svojim položajem u spoljašnjoj sredini pa će vas konstatno podsećati (u vidu bola) da im mesto nije tamo.

kd11Ono što je najbitnije za alveolitis jeste da on NE predstavlja infekciju te se samim tim ne treba preba odnositi kao prema jednoj. Alveolitis je u suštini poremećaj u stvaranju zdravog koaguluma. Zašto se ovo događa još se u potpunosti ne zna. Postoje neke teorije o poremećaju cirkulacije u alveoli ali ni jedna od ovih teorija nije u potpunosti potvrđena.

Upravo zbog toga što se u potpunosti ne zna uzrok alveolita, samim tim se ne mogu ni preduzeti mere kojima bi smo sprečili nastanak alveolita. Međutim, pri vađenju zuba uvek treba zub ukloniti sa što manje trauma po kost i okolna meka tkiva. Tada se smanjuje mogućnost da dođe do poremećaja krvavljenja (što je neophodno pri obrazovanju normalnog koaguluma) jer se većina teorija oslanja da je upravo to uzrok alveolita.

kd13Kao što je već rečeno, alveolitis predstavlja poremećaj organizma da stvori u datom trenutku normalan koagulum. Zbog toga je i terapija usmerena u dva pravca. Prvo, terapijom ublažavamo bol pacijentu. Drugo, aplikovanjem odgovarajućih lekova potpomažemo organizmu da stvori koagulum. Naravno, sve ove intervencije, a to će reći: uklanjanje “lošeg” koaguluma, ispiranje alveole, provociranje krvavljenja (zarad stvaranja novog koaguluma) kao i postavljanje medikamenata, sve one se rade pod anestezijom.

Posted:

Hipnoza u stomatologiji

I pored napretka stomatološke tehnologije i farmakologije, poseta stomatologu i dalje za većinu predstavlja neprijatan poduhvat. Zbog ovoga je jedan od ciljeva u stomatologiji iznalaženje načina za jeftin, lako primenjiv i siguran način za postizanje bezbolnosti u toku rada.

sssaJedan od mogućih rešenja za ovaj problem predstavlja hipnoza. Ova metoda ne zahteva upotrebu lekova i u suštini zadovoljava sve zahteve koje su gore spomenuti.

Hipnoza se u medicinske svrhe koristi kao metod koji omogućava da se dospe do nesvesnih afekata i misli, kao i da se sugestijom uklone izvesni simptomi bolesti. Tako je jedna od prvih upotreba hipnoze bila u lečenju psihičkih pacijenata, koju je još 1895. koristio Sigmund Frojd.UUEJE

U naučnoj literaturi postoje oprečni rezultati po pitanju efikasnosti hipnoterapije. Ipak, jedna od najvećih meta-analiza rađenih na ovu temu, koja je objavljena 2002. godine i koja je obuhvatila 444 predhodne studije, pokazala da je hipnoterapija efikasna. Ova meta-analiza uglavnom je uključivala istraživanja koja su se bavila upotrebom hipnoterapije u lečenju nekih psihosomatskih oboljenja, anksioznosti i kontroli bola.

Terapije u predelu glave, gde spadaju i stomatološki tretmani, uključuju visoku dozu psihičkog stresa. Ovo je najviše uzrokovano činjenicama da je ovaj deo tela dobro inervisan kao i da se tokom stomatoloških intervencija vrši konstatna invazija privatnih delova tela (usta). Neka istraživanja pokazuju da čak 60-70% pacijenata dolazi kod stomatologa sa nekom vrstom anksioznosti od kojih čak 11% ima manifestnu fobiju. Sa druge strane ni stomatolozi nisu pošteđeni. Čak 80% njih smatra da lečenje anksioznih pacijenata izaziva stres.

Iako postoje brojne prednosti upotrebe hipnoze, na žalost ova metoda još nije uvedena u stomatološku praksu. Jedan od glavnih razloga za ovo je slabo prihvatanje ove metode kako od strane stomatologa tako i od strane pacijenata.

Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da će u skorijoj budućnosti doći do veće primene hipnoze u stomatologiji. Svi bi smo veoma rado prihvatili da nam stomatolog zanjiše časovnik ispred nosa i da naknadnu intervenciju uopšte i ne osetimo.

Posted: