Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Oralni antiseptici

ddgd333Iako se antiseptici koriste u medicini od davnina, potvrda njihove korisne upotrebe u stomatologiji došla je tek 1960. godine. Tada je dokazano da bakterijski plak predstavlja glavni uzročnik bolesti zuba i mekih tkiva (on dovodi do nastanka karijesa, gingivitisa, oboljenja parodoncijuma). Sam dentalni plak predstavlja jednu ljigavu, lepljivu naslagu, koja se stvara na površini zuba, iznad i ispod gingive, i koje su bogate anareobnim i aerobnim mikro-organizmima.

Veoma je bitno da se dentalni plak redovno uklanja, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba, kao i upotrebom konca za zube i/ili interdentalnih četkica. Međutim, u većini slučajeva ni ovo nije dovoljno. Pranje zuba i konac za zube predstavljaju zlatni standard oralne higijene, ali i pored toga zubni plak može ostati na površinama koji nisu dostupni fiziološkom samočišćenju. To su najčešće aproksimalne strane zuba (strane zubakoje su u kontaktu sa drugim zubima). Zbog toga oralni anitseptici mogu imati značajnu ulogu kao dodatak mehaničkim metodama (pranje četkicom) u održavanju oralne higijene.

ask8181Najčešće korišćena sredstva u antiseptičnim rastvorima su na bazi esencijalnih ulja, fenola, hlor-heksidina, cetilpiridinium-hlorida, triklosana itd. Po mnogima rastvori na bazi hlor-heksidina predstavljaju zlatan standard oralne antispse kao odličan preparat. Primena ovih preparata (npr. Hibideks DAP) ograničena je vremenski na 15-20 dana, zbog nuspojava, i to u vidu prebojavanja zuba, jezika i oralne sluznice, ubrzanog stvaranja kamenca i poremećaja čula ukusa. Sa druge strane, antiseptici na bazi fenola (npr. Ozosept) i esencijalnih ulja (npr. Listerin) nemaju ovih nedostataka.

Poznato je da se kod svih ljudi stvara tzv. „tranzitorna bakterijemija“ nakon stomatoloških intervencija. To znači da, u kratkom vremenskom intervalu, dolazi do pojave bakterija u krvi pacijenta, koje su poreklom iz oralne duplje. Ova pojava kod zdravih pacijenata nema nikakvog uticaja, dok kod pacijenata rizika (pogotovo kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i veštačkim zaliscima) može izazvati neželjene komplikacije. Upotreba antiseptičkih rastvora dokazano dovodi do smanjenja bakterija u krvi, ukoliko se oni upotebe pre stomatološke procedure.

Zbog svega gore navedenog stomatolozi preporučuju redovnu upotrebu nekih od ovih rastvora kao i ispiranje usta neposredno pre bilo koje stomatološke intervencije.

Posted: