Zasto treba redovno posecivati stomatologa?

Iako posete stomatologu nikom nisu na vrhu liste najprijatnijih doživljaja kroz koje prolaze, ipak ih treba sa vremena na vreme raditi. Kao glavni i jedini razlog zašto bi trebalo redovno posećivati stomatologe ističe se prevencija tj. sprečavanje nastanka i razvijanja brojnih stomatoloških problema u što ranijim fazama. Na ovaj način, osim što štedite svoje živce potencijalno bolnih stanja koji se mogu javiti kada se neki manji problem pretvori u veći, tako isto poprilično štedite i svoj novčanik troškova koji se veoma lako i uz malo truda mogu izbeći.

Upravo ovim redovnim kontrolama možete ili sprečiti nastanak nekog problema ili ga uhvatiti u ranoj fazi, kada se lako može i rešiti. Neki od najčešćih „problema“ koje možete preduprediti ovim posetama su:

– Karijes ili kvar zuba – iako dobrom oralnom higijenom možete sprečiti nastanak kvara zuba svakom od nas se može desiti da on ipak nastane. Kako brojni faktori utiču na njegov nastanak, to se i najboljima može desiti da zarade karijes. Ipak, kako za njegov nastanak i razvoj treba vremena, to ćete redovnim kontrolama omogućiti da se on uhvati u ranijim stadijumima, kada je za njegovu sanaciju potrebno kako malo vremena, tako i malo novca.
– Oštećene plombe – često se dešava da dođe do oštećenja ili dela plombe ili dela zuba. Ovakve situacije češće su kod većih plombi, a obim oštećenja može varirati – od veoma malih pa do ispadanja velikih delova plombi. Novonastala situacija predstavlja mesto gde se stvaraju uslovi za brži nastanak kvara zuba, te se preporučuje da se ovakve plombe obavezno zamene. Upravo se na redovnim kontrolama proverava integritet svih prisutnih plombi.
– Stanje gingive i okolnih mekih tkiva u ustima – pri redovnim kontrolama gleda se i stanje gingive oko zuba i to iz dva razloga. Prvi je da se vidi da li postoje neko stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku ili lečenje, dok je drugi razlog činjenica da stanje gingive govori stomatologu da li držite pravilnu higijenu zuba. Ukoliko se vide znaci zapaljenja gingive (gingivitis) to će biti znak da se nešto mora promeniti u načinu pranja zuba.

– Nakupljanje kamenca – kamenac predstavlja faktor koji najviše doprinosi razvijanju parodontopatije. Upravo zbog toga njegovo redovno uklanjanje predstavlja veoma važan preventivni postupak u borbi protiv ovog oboljenja. Kamenac se stvara različitom brzinom kod svakog od nas. Nekome je neophodno da se on uklanja i nekoliko puta tokom godine, dok se drugima on može uklanjati i jednom u par godina.
– Prevencija pomeranja zuba – iako su svi naši zubi smešteni u koštanom tkivu, to uopšte ne znači da se oni ne pomeraju tokom života. Šta više, njihovo pomeranje je normalno i može se kretati od neprimetnih pomeranja tokom godina pa do velikih pomeranja u kratkom vremenskom periodu. Ovaj drugi vid pomeranja naročito je izražen kod ljudi koji su izgubili jedan ili više zuba. Prirodno, zubi ,koji se nalaze pored izgubljenog zuba, imaju tendenciju pomeranja i naginjanja ka praznom prostoru. Redovnim kontrolama mogu se preduprediti ovakva pomeranja i na taj način sprečiti veći poremećaji u međuzubnim odnosima.
– Odbacivanje implantata – redovnim kontrolama uvek se proverava i stanje ugrađenih implantata. Ovim se prati njihov odnos prema okolnom koštanom tkivu i na taj način može se detektovati zapaljenje tkiva oko implantata (peri-implantitis) u ranim fazama. Kako je koštano tkivo oko implantata slabo inervisano, to se prisustvo infekcije skoro i ne može subjektivno detektovati (drugim rečima – ne boli). Upravo zbog ovoga su redovne kontrole ugrađenih implantata jedini način da se pojava ovakve vrste infekcije uhvati u ranioj fazi.

Kada ići na redovne kontrole?

Preporuka stomatologa je da se redovne kontrole rade dva puta godišnje. Ipak, treba imati na umu da se i pored redovnih kontrola može desiti da dođe do problema kako sa tvrdim tkivima (zubi), tako i sa mekim tkivima usne duplje (gingiva, jezik i dr.). Zbog toga se savetuje da se i pored redovnih kontorla obavezno javite stomatologu ukoliko primetite bilo šta neuobičajeno. U međuvremenu, u periodima između kontrola, dovoljno je redovno i pravilno prati zube.

Posted:

Vibraciona anestezija

Bol predstavlja subjektivni, neprijatni osećaj, koji se najčešće javlja usled oštećenja tkiva, bolesti ili povreda. On predstavlja zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio nadražaj. Ukoliko se bolni nadražaj ne može ukloniti, onda se javlja hroničan bol koji više nema zaštitnu ulogu, već dodatno opterećuje obolelog.

Nezavisno od uzroka, niko od nas ne voli da ga doživi. Na žalost, mnoge procedure u stomatologiji praćene su ovim osećajem, a to je glavni razlog zbog čega mnogi od vas ne vole da posećuju stomatološke ordinacije. Šta više, proces uklanjanja bola iz terapije tj. postupak davanje anestezije nejčešće je bolan, što otežava posetu pacijentu i posao stomatologu.

Međutim, tom problemu se nazire kraj. Istraživanja, koja su rađena u proteklih par godina, pokazala su da primena kontinuiranih vibracija ima kontra-stimulativni efekat anestetičkoj injekciji, čije prenošenje putem nerava omogućava brže stiže do mozga. Drugim rečima, kada se primene ove vrste vibracija na neko tkivo, kratkotrajno se uklanja osetljivost. Taman toliko da se anestezija izvede bezbolno.

Kako je ovo uopšte moguće? Još 1965. godine dvojica naučnika, Ronald Melcak i Patrik Vol, predložili su teoriju neurološke “kapije”. Prema ovoj teoriji u dorzalnom rogu kičmene moždine nalazi se svojevrsna “kapija” koja može da blokira ili dozvoli širenje bolnih impulsa do centara za bol smještenih u mozgu.

uwe02Kako se osćećaj vibracije prenosi nervnim vlaknima tipa A, njihova brzina prenošenja je oko 75 metara u sekundi. Nasuprot njima, osećaj bola prenosi se duž nervnih vlakana tipa C, čija je brzina oko 2 metra u sekundi. Kada se odigravaju istovremeno, senzacija tj. osećaj vibracije dolazi do kičmene moždine prve. Kada dospeju do “kapije”, ove senzacije prolaze dalje, ali istovremeno dovode do oslobađanja inter-neuronskih inhibitora. Oni onemogućavaju prolazak drugih nadražaja iz iste regije, pa samim tim onemogućavaju i prolazak bola.

Kao rezultat ovih istraživanja dobijen je aparat koji ima ulogu da vrši konstatne vibracije na mestu uboda igle. Na ovaj način pacijentima se omogućava mnogo prijatnija poseta stomatologu, a stomatolozima pružanje mnogo prijatnije posete svojim pacijantima.

Posted:

Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Redovna sanitarna inspekcija

df001Dana 05.02.2016-te u ordinaciji MojStomatolog izvršen je redovan sanitarni nadzor. Ovim nadzorom potvrđeno je da su higijensko-sanitarni uslovi u našoj ordinaciji na najvišem nivou i da se poštuju sve zakonske regulative.

Prenosimo deo izveštaja sanitarnog inspektora:

“Predmet sanitarnog nadzora: redovan sanitarni nadzor (kontrola sanitarno-higijenskog stanja; imunizacija protiv hepatitisa B; DDD; Zakona o zabrani pušenja).

Sanitarnim nadzorom je utvrđeno:

Utvrđeno je da se opšta higijena prostorija redovno i dobro održava. Za dezinfekciju koristi se: “Eurosept”; za radne površine “Asepsol”; za podove “Bactil 3D”;za borere “Orolin”; za površine nakon pregleda pacijenata “Bevisto sept vipes” (maramice za dezinfekciju).

U ordinaciji se rad odvija od 8-12 i 17-20 časova. Lična higijena zaposlenog stomatologa je dobra. Vaksinisan je protiv hepatitisa B. Na uvid je dat vakcinacijski karton.

Za sterilizaciju instrumenata obezbeđeni su autoklav i suvi sterilizator. Kontrola efikasnosti obavljene sterilizacije se sprovodi (test trake). Na uvid je data knjiga kontrole.

Pored umivaonika su obezbeđena sredstva za pranje i sušenje ruku.

Otpadne materije se odlažu na higijenski način. za igle i druge oštre predmete postoji mali kontejner iz kojeg je onemogućeno rasipanje, a ostali materijal se pakuje u PVC kese. Konačnu dispoziciju medicinskog otpada vrši Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” (na uvid je dat Ugovor o pružanju usluga upravljanja otpadom).

U toku nadzora nije primećeno prisustvo insekata i drugih štetočina. Prweventivna DDD se sprovodi. Na uvid je data potvrda o izvršenoj dezinsekciji i deratizaciji “Zavoda za DDD – Visan” br 00733R od 08/2015 god.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu se sprovodi i poštuje.”

Posted:

Najskodljivija zanimanja i profesije

pok011Uticaj različitih profesija po naše zdravlje je drugačiji. Iako se prilikom odabira profesije u ranim godinama obrazovanja retko osvrćemo na njihov uticaj na naše zdravlje, možda treba uzeti i to u obzir. Naime, neke profesije i zanimanja su škodljivija po zdravlje od drugih. Kuvar koji dobar deo dana provede u kuhinji ima manje šanse da ugrozi svoje zdravlje od, recimo, rudara.

Engleski Biznis insajder (Business Insader) je napravio listu profesija koji su najštetniji po Vaše zdravlje. Kao bazu podataka uzeo je podatke iz američke Mreže za opis delatnosti (www.onetonline.org), gde se mogu naći detaljni opisi 974 profesije. Kao pokazatelje uticaja na zdravlje ljudi uzeto je šest faktora, i to:

– Izloženost kontaminiranim materijalima,
– Izloženost oboljenjima i infekcijama,
– Rizik od manjih povreda, opekotina, ujeda i uboda,
– Vreme provedeno u sedenju.

Poslednji faktor je uzet uzimajući u obzir da brojne studije pokazuju da dugi periodi inaktivnosti (sedenja) skraćuju životni vek. Faktori su ocenjivani skorom od 0 do 100, gde veći broj ukazuje na veći (štetni) uticaj na zdravlje ljudi.

Na kraju je sastavljen spisak od 27 profesija koje najviše (negativno) utiču na zdravlje osoba koje se njima i bave. Dobijena lista izgleda ovako:

24. Radiolog,
24. Operator na pećima za obradu ruda i metala,
24. Balzamist (osobe koje se bave balzamovanjem ljudskih ostataka),
24. Lift serviser,
23. Tehnolog nuklearne medicine,
22. Majstor za frižidere,
21. Sestra na intezivnoj nezi,
19. Operater na bušotini za gas i naftu,
19. Operater u hemijskim postrojenjima,
17. Tehničar i lekar hitne pomoći,
17. Operater velikih rudarskih mašina,
16. Serviser peći, pećnica, kotlova i bojlera koje koriste vatrostalne materijale,
15. Radnik gradske čistoće,
14. Tehničar u nuklearnoj elektrani,
12. Tehničar i serviser medicinskih uređaja i aparata,
12. Pilot, kopilot i avio inženjeri,
11. Radnik na bušotini za naftu i gas, (more…)

Posted:

Nanostomatologija

lskd114

Nanotehnologija predstavlja deo nauke koja se bavi proučavanjem strutura na atomskom i molekularnom nivou. Jedan nanometar iznosi milijarditi deo jednog metra. Poređenja radi, dužina DNK lanca, koji se nalazi u svakoj našoj ćeliji, iznosi oko 2 nanometra. Gledano iz druge perspektive, jedan nanometar prema metru odnosi se kao jedan kliker prema Zemlji.

Iako je nivo nanometra veoma mali, mogućnosti upotrebe ove tehnologije su ogromne. Smatra se da u budućnosti neće biti oblasti svakodnevnog života koja neće biti zahvaćena ovom vrstom tehnologije. Nanotehnologija se takođe primenjuje u medicini i stomatologiji. U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se posebna grana stomatologije koja se bavi razvojem materijala na ovom nivou – nanostomatologija.

Danas, najznačajnija primena nanotehnologije u oblasti stomatologije vidi se u kompozitima koji se koriste za izradu plombi. U ovim materijalima nalaze se čestice veličine od 20 do 600 nanometara. Pored ove trenutne primene, uveliko se istražuju mogućnosti primene u izradi implantata, prevenciji karijesa, poboljšanju lokalne anestezije, smanjenju preosetljivosti zuba, ortodonciji kao i mnogim drugim oblastima i problemima koji su i dalje aktuelni.

lskd113Široka primena nanomaterijala u preparatima za ljudsku upotrebu nosi sa sobom i rizik za zdravlje ljudi. Njihov uticaj na zdravlje zavisi od mnogo faktora: veličine, oblika i reaktivnosti. Zahvaljujući svojoj veličini, nanočestice mnogo lakše prodiru direktno u krv, jer mnogo lakše prolaze ćelijske barijere. Istraživanja su pokazala da su nanočestice nekog materijala mnogo reaktivnije (izazivaju veću reakciju ćelija i tkiva) u odnosu na čestice istoga materijala većeg promera.

Iako je danas primena nanotehnologije u stomatologiji ograničena samo na mali broj materijala koji se koriste u restauraciji zuba, progresivan razvoj tehnologije nam obećava da će primene, koje nam sada izgledaju neverovatne, u budućnosti biti moguće. Nanotehnologija će nesumnjivo promeniti naš način života. Stomatologija, kao grana nauke, već oseća promene koje ova nova tehnologija nosi sa sobom. Kao i ostale nove tehnologije, nanotehnologija nosi značajan rizik od pogrešne upotrebe kao i zloupotrebe u obimu koji još nije poznat. Upravo zbog ovoga, veliki trud se ulaže u kontroli razvoja nanotehnologije, kako zbog zdravlja ljudi tako i zbog zaštite životne okoline.

Posted:

Alergija na lateks

Izvor: Vitamini.hr

lss03Alergija na latex manifestira se kad osoba dode u kontakt s proizvodima koji ga sadrže, a kontakt može biti kožom, ustima, ocima, genitalijama, bešikom ili debelim crevom. Ozbiljne reakcije mogu nastati kad latex ude u krv. Zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije nakon davanja leka kroz infuzijske sisteme i špriceve od latexa. Osim toga, puder iz balona i rukavica može apsorbovati cestice latexa i uzrokovati alergiju nakon udisanja vazduha s tim puderom. Hrana kojom se rukovalo u rukavicama od latexa može takode uzrokovati reakciju, a osobe alergicne na latex mogu biti alergicne i na neke namirnice kao što su banane, orasi, avokado i kivi.

Iako je o alergiji na gumu mnogo receno zadnjih godina, problem se još uvek istražuje i upoznaje.

Prirodni izvor latexa

Prirodni izvor latexa je mlecni sok stabla Hevea brasiliensis koji se koristi za proizvodnju medicinske opreme još od 1888. godine kad su proizvedene prve hirurške gumene rukavice. Sirovi mlecni sok se stavlja u posude ili plasticne vrece i nakon nekoliko sati tretira i stabilizira kako se ne bi prerano zgrušavao. Nakon toga se transportuje u fabrike u kojima se proizvodi izraduju na dva nacina – izlevanjem u kalupe (izrada guma i igracaka) ili umakanjem kalupa u vrucu posudu sa latexom (izrada balona, kondoma, rukavica). Proizvedi dobijeni umakanjem cešce uzrokuju alergijske reakcije jer se suše na nižoj temperaturi i ispiru krace nego suvi proizvodi. Visoke temperature i duže ispiranje uklanjaju alergene proteine.

Tko spada u rizicnu grupu?

  • Zdravstveni radnici: tehnicari, doktori, stomatolozi
  • Osobe rodene s teškim anomalijama mokracne bešike
  • Neke osobe sa višestrukim hirurškim zahvatima
  • Osobe rodene s rascepom kicmenog stuba, spina bifida
  • Osobe zaposlene u proizvodnji gumenih proizvoda

Ucestalost

Procenjuje se kako alergija na latex pogada 14-17% zdravstvenih radnika, 30-70% pacijenata sa spinom bifidom, 39% pacijenata koji posecuju stomatologe i 6% opšte populacije.

Razlog porasta ove alergije možemo tražiti u porast upotrebe rukavica te u vecoj potražnji koja je dovela do promena proizvodnog programa i nastanka proizvoda koji sadrže više alergena.

Izloženost latexu

Mnoge osobe izložene rukavicama misle kako je problem u puderu. Iako je puder prisutan, alergiju uzrokuju cestice latexa. Istraživaci još uvek nisu otkrili specificne krivce za reakciju pa ne postoje ni metode desenzibilizacije, odnosno hiposenzibilizacije koje se sprovode kod ostalih alergija.

Puder koji se stavlja u rukavice radi njihovog lakšeg navlacenja je važan jer veže na sebe cestice latexa i širi ih kroz zrak tokom stavljanja ili skidanja rukavica ili se upija kroz kožu ili sluznice tokom zahvata. Vezani proteini mogu uci u krv kroz male pukotine na koži i sluzokoži. Kao rezultat mogu se pojaviti kontaktni dermatitis, ekcem ili urtikarija.

Alergijski odgovor i manifestacije

Iritirajuce reakcije su najcešci oblik reakcije; koža se oštecuje fizicki ili hemijski i postaje suva i ljuskava. Iritacija kože nije imunološki posredovana, ali može pridoneti nastanku alergijske reakcije jer oštecuje kožu i dopušta prodor u telo latexu i drugim alergenima.

Odložene alergijske reakcije, ili tip IV reakcije, obicno su ogranicene na deo tela direktno izložen alergenu i nastaju 6-48 sati nakon kontakta. Nastaje crvenilo, mehuri, pucanje i ljuštenje kože koje može trajati danima. Osobe koje su doživele ovu reakciju žale se na oticanje zubnog mesa i svrbež u ustima nakon zubnog zavata ili crvenilo kože na mestu gdje elasticno donje rublje ili odeca dodiruju kožu. Zdravstveni radnici obicno zapaze ljuštenje kože nakon nošenja rukavica. Zbog odgodene reakcije, cesto se ova reakcija javi mnogo puta pre nego se poveže s latexom.

Trenutne reakcije, tip I, nastaju zbog masivne reakcije antitela na latex. Ponavljano izlaganje latexu dovodi do stvaranja antitela pa pri svakom sledecem izlaganju nastaje brza i teška alergijska reakcija. Nažalost, nije moguce reci hoce li, kad i ko, razviti alergijsku reakciju tip I. Simptomi brze reakcije mogu biti lokalni – urtikarija, rinitis, angioedem ili grcevi u trbuhu, nizak pritisak, anafilakticna reakcija, šok i smrt.

Dijagnoza

Osobe koje sumnjaju da imaju alergiju na latex trebaju se javiti alergologu za testiranje i dijagnozu. Alergolog provodi kožne testove stavljajuci na kožu tecne alergene, nakon cega zagrebe kožu i ceka odredeno vreme da se pojavi alergijska reakcija. Kožno testiranje za ovaj tip alergije još uvek je kontroverzno jer ne postoji univerzalno odobren ekstrakt latexa. Medutim, kad ga sprovode strucnjaci, rezultati su pouzdani.

Dijagnoza se još može postaviti otkrivanjem antitela u krvi povezanih s tip I reakcijom na latex. Ako osoba još nije prešla iz tip IV alergije u tip I antitela se ne mogu otkriti. Neke osobe imaju ta antitela pre nego se razviju simptomi alergijskih reakcija tip I ili IV.

Lecenje

Jedino lecenje koje je trenutno na raspolaganju jeste izbegavanje kontakta s proizvodima koji sadrže prirodni gumeni latex. To može biti vrlo teško jer su takvi proizvodi široko rasprostranjeni.

Trenutni napori istraživaca usmereni su ka traženju sastojka/sastojaka latexa koji su odgovorni za izazivanje alergije kako bi se mogli napraviti proizvodi koji nece izazivati tu alergiju. Osobe s alergijom ili pod vecim rizikom za razvoj alergije na latex trebale bi preduzeti sledece:

  • izbegavati kontakt s gumenim proizvodima, narocito tokom medicinskih i hirurških zahvata. U kontaktu s njima smeju se koristiti jedino kateteri i rukavice bez latexa. Sigurna zamena su proizvodi od nitrila, silikona, plastike ili vinila.
  • Osobe koje su doživele alergijsku reakciju tokom medicinskog tretmana trebale bi nositi narukvicu s upozorenjem te injekciju adrenalina koju mogu sami sebi dati zajedno s rukavicama koje ne sadrže latex,
  • Potrebno je savetovanje s alergologom pre svakog zahvata,
  • Ako se moraju koristiti predmeti koji sadrže latex, potrebno je izmedu njih i kože staviti zaštitni sloj,
  • Cvecare treba upozoriti da ne dostavljaju balone od latexa,
  • Nauciti porodicu i prijatelje kako reagovati u slucaju razvoja alergijske reakcije,
  • Ukloniti puder iz gumenih rukavica

Alergija na latex onemogucava uportrebu kondoma?

Korištenje kondoma nije baš uzbudljivo onima koji su alergicni na latex. Reakcije variraju od genitalne urtikarije (alergijski plikovi) da teške alergijske reakcije – anafilaksije, iako dosad nisu zabeleženi smrtni slucajevi. Zbog toga osobe alergicne na latex moraju koristiti kondome izradene od poliuretana.

Proizvodi koji sadrže latex

Sledeci proizvodi iz svakodnevne upotrebe mogu sadržati latex i predstavljaju rizik za osobe s ovom alergijom:

Medicinske potrepštine: rukavice, kateteri, gumene poveske, elasticni zavoji, elasticne mrežice, injekcije, omoti i kutijice za lekove, lepljiva traka, kapaljke, setovi za reanimaciju, anesteziološka oprema, kateteri s balonom na vrhu, kateteri za mokracnu bnešiku, oprema za disanje.

Kucni proizvodi: baloni, dude varalice, zubne cetkice, zubni štitnici, gumene trake, elastika u odeci, igracke za plažu, neke lopte, decje bocice s dudom, kondomi, dijafragma, pelene, umetnicke potrepštine, podloga tepiha, gumice za brisanje olovke, cipele, patike.

Ovo je samo delimicna lista proizvoda koji sadrže latex. Zbog toga osobe s alergijom ili pod rizikom za njen razvoj uvek trebaju podrobno birati predmete za licnu i medicinsku negu te kucevne potrepštine i dobro prouciti sastav proizvoda.

lss01Kao odlicna zamena rukavica, koje se koriste u stomatološkim i drugim ordinacijama, pokazale su se rukavice napravljene od veštacke gume tj. od nitrila. Šta više one predstavljaju idealnu zamenu za upotrebu kod osoba za koje se sumnja da imaju alergiju na lateks. Ove rukavice karakterišu nekoliko dobrih osobina, izmedu kojih su:

  • Ne sadrže lateks,
  • Imaju veliku otpornost na probijanje,
  • Odlicno se oblikuju se prema ruci,
  • Dobre su za nošenje tokom dužeg perioda,
  • Pogodne su za rad sa visokorizicnim materijalom,
  • Otporne su na veliki broj hemikalija,
  • Imaju veliki vek trajanja.
Posted:

Britanski stomaolog zarazio svoje pacijente HIVom?

gsy221Prema pisanju Dental Tribuna jedan britanski stomatolog suspendovan je u junu na 18 meseci zbog sumnji da nije poštovao standarde o bezbednosti i zdravlju svojih pacijenta. Kao posledica njegovog nemara postoji mogućnost ih je zarazio opasnim virusima i infekcijama.

Sumnja se da ovaj zubar nije dobro čistio svoje instrumente, kao i da je koristio pojedine čiji je rok istekao pre 20 godina. Koristio je više puta iste igle i druge stomatološke instrumente, čime je izazvao ovu veliku paniku među Britancima. Tamošnja javnost je u strahu da je čak 22.000 ljudi zaraženo HIV virusom, tako da će testiranje biti obavljeno na svima onima koji su bili pacijenti ovog zubara iz Notingema u poslednje 32 godine. Oni će biti podvrnuti testovima i na ostale viruse koji se prenose putem krvi, među kojima su hepatitis B i C.

Neki izvori tvrde da je oko 160 ljudi izloženo “ozbiljnom riziku“ od zaraze opasnim, a često i smrtonosnim virusima. Zdravstvene službe i hitna pomoć su pripremljene na zbrinjavanje mase zabrinutih bivših bolesnika, dok će pojedini lekari pokušati da stupe u kontakt sa svima kako bi bila sprečena veća katastrofa.

Ovakve situacije se uvek mogu desiti i kod nas. Ipak, treba imati u vidu da se pridržavanjem jednostavnih pravila i postupaka ovo može lako izbeći. Ovi postupci podrazumevaju upotrebu materijala za jednokratnu upotrebu (špricevi, igle, rukavice), dobro mehaničko i hemijsko čišćenje instrumenata) i dezinfekcija radnih i drugih površina u ordinaciji

Ordinacija MojStomatolog sa ponosom ističe da veliku pažnju pridaje kontroli sterilnosti radnog mesta (detalje možete videti ovde). Ove postupke sprovodimo kako bi smo zaštitili nas kao i sve našepacijente.

Posted:

Amalgam - da ili ne

Stomatolozi, u izboru materijala za rekonstrukciju zuba, imaju nekoliko opcija. Pored amalgama tu su keramika, kompoziti, metal, legure, kao i glas-jonomer cementi. Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti i mane.

hd01aOd navedenih materijala amalgam se najduže upotrbljava. On se najčešće uzima kao materijal izbora za restauraciju bočnih zuba i u te svrhe koristi se već više od 150 godina. Samo u SAD godišnje se postavi oko 100 miliona amalgamskih plombi, što predstavlja oko 50 tona tog materijala. Razlozi zbog čega stomatolozi koriste amalgam u ovoj meri jesu njegova izdržljivost, lakoća rukovanja i niska cena.

Od početka njegove upotrebe pa sve do danas (naročito poslednjih decenija) urađena su brojna istraživanja. Kliničke studije, koje su urađene još 1970. godine, pokazale su da dobro postavljen amalgam može trajati i do 30 godina. Zapravo, lakoća kojom se koristi amalgam nema premca. Postavljanje amalgama zahteva svega 20-50% vremena koje je potrebno za restauraciju zuba nekim drugim materijalom. Jedina osobina koju amalgam ne poseduje jeste estetika. Ostali materijali za restauraciju, ruku na srce, izgledaju lepše.

hd01cStomatolozi su svesni činjenice da amalgam ispušta isparenja žive. Trahealna istraživanja, koja su sprovedena 1988. godine, utvrdila su da se ona kreću u obimu od 1 do 6 µg/m3, prilikom udisanja kroz usta i manje od 1 µg/m3 prilikom disanja na nos. Čisto radi poređenja, količina živinih isparenja oslobeđena od strane amalgama jeste zanemarljiva u odnosu na količinu tih isparenja koja se nalaze u okolini. Živa se oslobađa u atmosferu iz zemljine kore, i to u količini od 150.000 tona godišnje. Samo sagorevanje uglja oslobađa približno 20.000 tona žive godišnje. Procenjeno je da osobe, koje se profesionalno ne izlažu živi, u proseku unose od 10 do 20 µg žive u organizam. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) dozvoljava unos od 300 do 500 µg žive dnevno, pet dana nedeljno, bez pojava neželjenih dejstava. To praktično znači da je ova normativa, koju je postavila SZO, 100 puta veća od nedeljne doze koju oslobađa 12 amalgamskih ispuna.

Postoji razni načini na koje stomatolog može da izloži dejstvu živinih isparenja sebe, svoje osoblje i pacijenta. Istraživanja su pokazala da se ta isparenja najviše oslobađaju u toku postavljanja i skidanja amalgma. Kako kontinuirano rade sa amalgamom, stomatolozi imaju veće nivoe žive od ostatka populacije. Kako su oni izloženi živinim parama više od drugih, oni i služe kao “pokusni kunići”, te će posledice izlaganja živinim parama prvo biti iskazane na njima. Upoređivanja zdravlja, smrtnosti i stope oboljevanja stomatologa i drugih medicinskih radnika dala su dosta zanimljive rezultate. Kada se uporede sa muškom populacijom, stomatolozi su zdraviji i žive od 1/2 do 2 godine duže. U stvari, oni su zdraviji i žive duže od njihovih kolega medicinara.

Početkom 2013. godine, delegati iz preko 130 zemalja okupili su se na Međunarodnom pregovaračkom komitetu za upotrebu žive (INCM) u Ženevi, sa ciljem da se ograniči oslobađanje žive. Na ovom sastanku govorilo se o dentalnom amalgamu koji, pored industrije uglja i manjih rudnika zlata, predstavlja najveći izvor žive ljudskog porekla.

hd01bJedan od povoda za ovakvim sastankom bio je i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koje je izdalo najsveobuhvatniju procenu globalnog oslobađanja žive do danas. Ova procena otkriva da je stanovništvo zemalja u razvoju suočeno sa povećanim rizikom za zdravlje i okolinu koje je povezano upravo sa živom.

Živa predstavlja element koji se prirodno nalazi u okruženju, a njeno prisustvo potiče iz brojnih izvora. Međutim, neprirodni izvori žive čine čak 30% ukupne količine žive koja dospe u atmosferu na godišnjem nivou. Prema poslednjem istraživanju, u atmosferu je 2010. godine ispušteno čak 1.960 tona žive kao direktan rezultat ljudksih aktivnosti (od čega skoro 1/3 dolazi iz Kine).

Prema ovom izveštaju, pretpostavljenih 340 tona žive se godišnje upotrebljava u stomatologiji, od čega 100 tona najverovatnije završavaju u prirodi. Na kraju ovog izveštaja dodaje se da nema podataka o uticaju amalgamskih alternativa (kompoziti, glas-jonomeri) na prirodnu sredinu, te da njihov uticaj još nije istražen.

Shodno akcijama koje su preduzete u mnogim zemljama Evropske unije, na sastanku INCM sastavljen je nacrt sporazuma sa nizom mera koje bi UN zemlje trebale da preduzmu, a sve sa ciljem manje upotrebe amalgama.

Pored ostalog, delegati su se usaglasili da UN zemlje treba da usmere svoje nacionalne programe ka prevenciji zubnog karijesa, kako bi se smanjila potreba za plombama, a samim tim i za dentalnim amalgamom. U dodatku ovome, trebaju se potencirati istraživanja koja se bave alternativnim restorativnim materijalima bez žive.

Na ovom sastanku naglašeno je da zemlje trebaju biti odgovorne za ohrabrivanje stomatoloških fakulteta i organizacija da edukuju stomatologe i studente stomatologije o upotrebi bez-živinih materijala. Obuka treba obuhvatatati i najbolja ekološka rešenja u stomatološkim ordinacijama kako bi se smanjilo ispuštanje žive i njenih jedinjenja u vodu i zemljište. Prema nekim istraživanjima, dobro organizovane stomatološke ordinacije mogu sprečiti i do 99% amalgamskog otpada da dođe u kontakt sa okolinom.

Za sve one koje zanima, pomenuti izveštaj možete naći u celosti na ovoj strani.

Posted: