Zasto treba redovno posecivati stomatologa?

Iako posete stomatologu nikom nisu na vrhu liste najprijatnijih doživljaja kroz koje prolaze, ipak ih treba sa vremena na vreme raditi. Kao glavni i jedini razlog zašto bi trebalo redovno posećivati stomatologe ističe se prevencija tj. sprečavanje nastanka i razvijanja brojnih stomatoloških problema u što ranijim fazama. Na ovaj način, osim što štedite svoje živce potencijalno bolnih stanja koji se mogu javiti kada se neki manji problem pretvori u veći, tako isto poprilično štedite i svoj novčanik troškova koji se veoma lako i uz malo truda mogu izbeći.

Upravo ovim redovnim kontrolama možete ili sprečiti nastanak nekog problema ili ga uhvatiti u ranoj fazi, kada se lako može i rešiti. Neki od najčešćih „problema“ koje možete preduprediti ovim posetama su:

– Karijes ili kvar zuba – iako dobrom oralnom higijenom možete sprečiti nastanak kvara zuba svakom od nas se može desiti da on ipak nastane. Kako brojni faktori utiču na njegov nastanak, to se i najboljima može desiti da zarade karijes. Ipak, kako za njegov nastanak i razvoj treba vremena, to ćete redovnim kontrolama omogućiti da se on uhvati u ranijim stadijumima, kada je za njegovu sanaciju potrebno kako malo vremena, tako i malo novca.
– Oštećene plombe – često se dešava da dođe do oštećenja ili dela plombe ili dela zuba. Ovakve situacije češće su kod većih plombi, a obim oštećenja može varirati – od veoma malih pa do ispadanja velikih delova plombi. Novonastala situacija predstavlja mesto gde se stvaraju uslovi za brži nastanak kvara zuba, te se preporučuje da se ovakve plombe obavezno zamene. Upravo se na redovnim kontrolama proverava integritet svih prisutnih plombi.
– Stanje gingive i okolnih mekih tkiva u ustima – pri redovnim kontrolama gleda se i stanje gingive oko zuba i to iz dva razloga. Prvi je da se vidi da li postoje neko stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku ili lečenje, dok je drugi razlog činjenica da stanje gingive govori stomatologu da li držite pravilnu higijenu zuba. Ukoliko se vide znaci zapaljenja gingive (gingivitis) to će biti znak da se nešto mora promeniti u načinu pranja zuba.

– Nakupljanje kamenca – kamenac predstavlja faktor koji najviše doprinosi razvijanju parodontopatije. Upravo zbog toga njegovo redovno uklanjanje predstavlja veoma važan preventivni postupak u borbi protiv ovog oboljenja. Kamenac se stvara različitom brzinom kod svakog od nas. Nekome je neophodno da se on uklanja i nekoliko puta tokom godine, dok se drugima on može uklanjati i jednom u par godina.
– Prevencija pomeranja zuba – iako su svi naši zubi smešteni u koštanom tkivu, to uopšte ne znači da se oni ne pomeraju tokom života. Šta više, njihovo pomeranje je normalno i može se kretati od neprimetnih pomeranja tokom godina pa do velikih pomeranja u kratkom vremenskom periodu. Ovaj drugi vid pomeranja naročito je izražen kod ljudi koji su izgubili jedan ili više zuba. Prirodno, zubi ,koji se nalaze pored izgubljenog zuba, imaju tendenciju pomeranja i naginjanja ka praznom prostoru. Redovnim kontrolama mogu se preduprediti ovakva pomeranja i na taj način sprečiti veći poremećaji u međuzubnim odnosima.
– Odbacivanje implantata – redovnim kontrolama uvek se proverava i stanje ugrađenih implantata. Ovim se prati njihov odnos prema okolnom koštanom tkivu i na taj način može se detektovati zapaljenje tkiva oko implantata (peri-implantitis) u ranim fazama. Kako je koštano tkivo oko implantata slabo inervisano, to se prisustvo infekcije skoro i ne može subjektivno detektovati (drugim rečima – ne boli). Upravo zbog ovoga su redovne kontrole ugrađenih implantata jedini način da se pojava ovakve vrste infekcije uhvati u ranioj fazi.

Kada ići na redovne kontrole?

Preporuka stomatologa je da se redovne kontrole rade dva puta godišnje. Ipak, treba imati na umu da se i pored redovnih kontrola može desiti da dođe do problema kako sa tvrdim tkivima (zubi), tako i sa mekim tkivima usne duplje (gingiva, jezik i dr.). Zbog toga se savetuje da se i pored redovnih kontorla obavezno javite stomatologu ukoliko primetite bilo šta neuobičajeno. U međuvremenu, u periodima između kontrola, dovoljno je redovno i pravilno prati zube.

Posted:

Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Izbijeni zubi - ima li im spasa?

mas01U nekim slučajevima pada ili neke druge mehaničke povrede (naročito kod dece) može doći do izbijanja čitavog zuba iz njegovog mesta u vilici. Ova vrsta povreda isključivo se primenjuje kod jednokorenih zuba. Ovo je i logično jer višekoreni zubi imaju uglavnom raširene korene, te su samim tim mnogo bolje učvršćeni u svoj alveoli. Sa druge strane, češća pojava ovih povreda kod dece objašnjava se time da korenovi njihovih zuba ili nisu završili rast (kada su u pitanju stalni zubi) ili je počeo proces razgradnje istih (mlečni zubi).

Do izbijanja zuba van alveole može doći na brojne načine. Ipak, tri su najčešća:

  • Kao što je već rečeno, do izbijanja zuba može doći kao posledica neke traume. To su najčešće pad na bradu, udarac pesnicom, saobraćajne nesreće i slično;
  • Do izbijanja takođe može doći usled greške stomatologa tj. kada stomatolog greškom izvadi pogrešan zub;
  • Treća mogućnost jeste da se zub namerno izvadi, jer je to jedini način da se zub izleči. Posle terapije zub se vraća u svoju alveolu.

mas02Kada dođe do traumatskog izbijanja zuba, onda treba reagovati odmah. Izbijeni zub treba staviti u neku čistu posudu i trebalo bi ga održavati u vlažnoj sredini. Za ovakve slučajeve najbolje bi bilo da se za to koriste specijalizovane tečnosti. Međutim, kako nam gotovo nikad nisu pri ruci kada nam trebaju, to u ove svrhe najbolje može poslužiti občno mleko. U krajnjem slučaju može se koristiti pljuvačka povređenog. Dalje, povređenog treba, zajedno sa zubom, što pre odvesti kod stomatologa. U ordinaciji se zub čisti od eventualnih nečistoća, vraća u alveolu zub i fiksira za oklone zube.

Kada je u pitanju greška stomatologa, prognoza je nešto bolja, jer je zub najmanje oštećen i „kontaminiran“. Takav zub se odmah vraća u svoju alveolu. Kao i kod izbijanja druge etiologije i ovde se zub mora fiksirati za okolne zube.

Kod namernog vađenja zuba, stomatolog izvađeni zub, u najkraćem mogućem vremenu, podvrgava terapiji. Posle toga, vraća ga u alveolu, nakon koje vrši imobilizaciju.

Kod izbijanja zuba, najveći problemi predstavljaju kontaminacija, dužina vremena koje protekne od izbijanja do replantacije zuba kao i stepen oštećenja tkiva. Svi traumatsko izvađeni zubi su kontaminirani, pa njihov tretman obuhvata obaveznu primenu antibiotika i, ako su bili u kontaktu sa spoljnom sredinom, antitetanusnu zaštitu. Znatno veće šanse na uspeh imaju zubi koji su bili, od momenta povređivanja, u vlažnoj sredini jer, ukoliko su bili na suvom, ostaci periodoncijuma na zubu se suše i oštećuju.

Faktor vremena je od esencijalne važnosti. Smatra se da se i pod najpovoljnijim uslovima replantacija završava određenim stepenom resorpcije ako je zub proveo više od 30 minuta van alveole. Ako je ovaj period duži od 2 sata, resorpcija korena je neizbežna.

Kao što je već napomenuto, svi replantirani zubi moraju se fiksirati. Period fiksacije, koji se postiže postavljanjem žice sa unutrašnje strane zuba i koja mora da obuhvati barem po jedan zub sa obe strane, treba da iznosi oko 2 nedelje.

Posted:

Zeleni caj

eb22Kako jedna skorašnja studija pokazuje, ljudi koji redovno piju zeleni čaj imaju bolje stanje periodontalnog tkiva od onih koji to ne rade. Šta vise, ispitivanje je pokazalo da što se više čaja pije, to je i zdrastveno stanje mekih tkiva oko zuba bolje. Podsećanja radi, parodontopatija predstavlja hronično stanje koje se karakteriše zapaljenjem mekih tkiva i kosti koja se nalaze u okolini zuba. Ova zapaljenja takođe su povezana sa postojanjem drugih oboljenja, kao što su: oboljenja srca, ateroskleroza i dijabetes.

Studiju, koja je objavljena u američkom časopisu “Journal of Periodontology” (koji je, inače, naučni časopis Američkog udruženja periodontologa), vodio je Yoshihiro Shimazaki, sa Univerziteta Fukuoka u Japanu.

eb23Prema njegovim rečima “već dugo se spekulisalo da zeleni čaj ima mnoga lekovita svojstva, a kako većina nas, sa zadovoljstvom, uživa u ispijanju istog, moje kolege i ja smo želeli da istražimo uticaj ispijanja zelenog čaja na periodontalno zdravlje, pogotovo imajući u obzir vezu između periodontalnog i opšteg zdravlja”.

U istraživanje je bilo uključeno 940 muškaraca, starosti od 49 do 59 godina, i ono je pokazalo da muškarci koji redovno piju više zelenog čaja imaju bolje periodontalno zdravlje od onih koji to rade u manjim količinama. Ocenjivanje zdravlja periodontalnih tkiva vršeno je na osnovu tri negativna indikatora: dubine periodontalnog džepa, nivoa pripojne gingive i probe krvavljenja.

eb24Naučnici su otkrili da se svaki od ova tri indikatora poboljšava sa svakom šoljom zelenog čaja koja se popije u toku dana. Ovime se pokazala pozitivna povezanost između konzumacije zelenog čaja i poboljšanog periodontalnog zdravlja.

Kako bi pogoršanje ova tri indikatora bio znak povećanog zapaljenja, naučnici smatraju da zeleni čaj, preko antioksidanta katehina, deluje na sprečavanje parodontopatije. Kao i svi ostali antioksidanti, tako i katehin djeluje antiimflamatorno na zapaljenske procese u ustima, te time doprinosi usporenju procesa parodontopatije.

“Parodontolozi smatraju da je održavanje zdravih desni apsolutno kritično za održavanje telesnog zdravlja” ističe David Cochran, predjsednik Američkog udruženja periodontologa. “Upravo zbog toga je veoma važno pronaći jednostavan način da se unapredi periodontalno zdravlje, kao što je, na primer, redovno ispijanje zelenog čaja – nešto što je već znano da poseduje benefite po zdravlje čoveka”.

Posted: