Oralna higijena kod dece

fg011Oralna higijena kod dece tj. navika pranja mlečnih zuba i sprečavanje nastanka kvara na istim podjednako je važna kao i održavanje higijene stalnih zuba.postoje dva glavna razloga zašto je neophodno krenuti od malih nogu sa pravilnom i dobrom oralnom higijenom.

Prvi razlog je psihološki. Naime, deca mnogo lakše usvajaju navike u ranijem uzrastu. Kako pranje zuba ne predstavlja ništa drugo do jedne navike, to kretanjem od ranog detinjstva dete stiče naviku održavanja higijene zuba.

Drugi, ništa manje važan, razlog je važnost očuvanja mlečnih zuba do njihove prirodne smene. Naime, mlečni zubi su veoma bitni za razvoj usne šupljine, a pored uloge u razvoju svih strukura donje trećine lica (kosti, mišići, desni, jezik i dr.), mlečni zubi imaju ulogu u čuvanju mesta za stalne zube. Njihovim preranim gubitkom sprečavaju se poremećaji u položaju stalnih zuba. Mlečni zubi, iako privremeni, imaju veoma bitnu ulogu, kako u anatomskom tako i u psihološkom razvoju deteta.

Iako u suštini nema razlike između održavanja higijena usta kod dece i odraslih – glavna poenta je uklanjanje ostataka hrane i bakterija sa piovršine zuba mehaničkim putem (pranjem zuba), ipak postoje razlike u pristupu i načinu na koji se ona postiže kod dece.

U periodu odojčeta i bebe starosti do godinu dana treba koristiti parče čiste gaze. Gazu navući preko prsta, natopiti u malo vode i lagano preći preko zuba. Ovime postižete uklanjanje ostataka hrane sa površine zuba i navikavate dete na osećaj čistih zuba.

fg012U periodu od prve do četvrte godine lagano treba uvesti četkicu (namenjenu za decu). Kako u ovom uzrastu deca još nisu stvorila motoričke sposobnosti da pravilno peru zube, neophodno je da to obavljaju roditelji.

U periodu od četvrte godine dete može samostalno da upotrebljava četkicu. Ukoliko primetite da ono za to još nije spremno, slobodno nastavite da im perete zube. U ovom periodu možete početi sa upotrebom paste za zube. Preporučena količina paste za ovaj uzrast iznosi veličina zrna graška.

Od šeste godine dete već treba da je u potpunosti savladalo samostalno pranje zuba. U ovom periodu dolazi do smene mlečnih sa stalnim zubima, te je neophodno da je dete do ovog perioda već usvojilo zdrave navike redovnog pranja zuba.

Posted:

Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Koju pastu (za zube) izabrati?

lw02sPaste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

lw02E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Posted:

Seks i oralno zdravlje

Iako ova dva pojma i nemaju mnogo toga zajdničkog, istraživanja su pokazala da ipak postoji značajna povezanost. Naime, nekoliko istraživanja, koja su se pojavila u svetskim naučnim časopisima, pokazuju da bi trebalo obratiti pažnju i na ovaj aspekt naših socijalnih aktivnosti.

lp01Tako, prema istraživanju rađenom u SAD, žene koje imaju česte vaginalne gljivične infekcije mogu ih dobijati upravo zbog oralnog seksa, a ne zbog reinficiranja od strane partnera. Rizik pojavljivanja epizoda svraba i peckanja izazvanih gljivičnim infekcijama je trostruko veći kod žena koje primaju oralni seks od onih koji to ne praktikuju. Takođe, utvrđeno je da ova pojava ne zavisi od toga da li je partner inficiran nekom vrstom oralne gljivične infekcije, već je utvrđeno da veća osetljivost žena na gljivične infekcije nastaje kao rezultat interakcije pljuvačke i vaginalnog sekreta.

Drugi aspekt veze jeste ona između oralnog seksa i oralnog kancera. Prvo, od nekoliko istraživanja, jeste ono rađeno u Švedskoj, prema kome je ustanovljeno da neki kanceri mogu biti izazvani virusima koji se prenose tokom oralnog seksa. Studijom je utvrđeno da su ljudi, koji pate od nekog oblika oralnog kancera, zaraženi u skoro 40% Humanim papiloma virusom (HPV), dok je taj procenat kod zdravih osoba nešto ispod 1%.

Do skoro se smatralo da su francuski poljubac i oralni seks sigurni i sa partnerom koji se zaražen HIV-om. Međutim, istraživanje koje je rađeno na UCLA i Dru Univerzitetima, ističe da su uzorci oralnih tkiva, uzetih od HIV negativnih pacijenata, pokazala da sadrže HIV viruse. HIV virus može uđi u organizam putem francuskog poljupca samo ako postoji otvorena rana u ustima. Treba znati da oko 70% stanovništva pati od neke vrste gingivita, čiji je jedan od znakova krvavljenje iz gingive. Zbog toga se preporučuje da i pri oralnom seksu treba koristiti kondome.

Među opasnijim mitovima u koje omladina vjeruje jeste i onaj da je oralni seks “siguran” vid seksa u kojem se ne mogu zaraziti. Činjenica je, međutim, da oralno-genitalni kontakt dovodi do polno prenosivih bolesti, koje ujključuju: gorepomenuti HPV, Herpes simplex, sifilis, gonoreju, AIDS… U 90% obolelih od neke od polnoprenosivih bolesti ona prolazi bez ikakvih simptima. Tek u samo 10% dolazi do nekih znakova koji bi mogli uputiti na ova oboljenja. Ovome treba dodati i podatak da preko 60% studenata nemaju bezbedne seksualne odnose, kao i da se preko 55% tinejdžera upušta u oralni seks.

Zato od sada prst na čelo, a kondom u džep.

Posted:

Ručne vs električne četkice

fd011Pranje zuba poznato je ljudskom rodu od davnina. Ako se zna da su se prve četkice pojavile još u periodu pre nove ere, ljudi su imali dosta vremena da ovaj, svakodnevno korišćen, izum dovedu do savršenstva.

Od njihove prve pojave pa sve do danas, četkice za zube, kakve danas poznajemo, nisu se mnogo menjale. Dovoljno je i danas da odemo u prvi supermarket i da vidimo da su četkice za zube koje tamo nađemo više-manje iste. Duži štapić na čijem jednom kraju se nalaze pararelno postavljene dlake.

Jedini pomak u kontsrukciji i dizajnu čektica za zube desio se u Švajcarskoj 50-ih godina prošlog veka. Tada je dr Filipe-Gaj Vug (Philippe-Guy Woog) konstruisao električnu četkicu za zube. Iako su bile namenjene pacijentima sa ograničenim motornim sposobnostima kao i pacijentima koji su nosili ortodontske aparate (naročito fiksne), njihova upotreba nije se ograničila samo na ovu grupu. Danas postoje nekoliko vrsta ovih aparata, od kojih su najčešće četkice sa rotirajućim pokretima kao i četkica sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima.

fd012

Kako su bakterije, koje se skupljaju na površini zuba u vidu plaka, izazivači zubnog kvara i gingivitisa, to je njihovo uklanjanje glavni cilj svake četkice. Upravo njihovo uklanjanje predstavlja osnovu prevencije oboljenja usne duplje.

Sada se postavlja pitanje koje su četkice efikasnije u uklanjanju bakterija sa površine zuba. Do danas je rađeno više ispitivanja da li su bolje ručne ili električne četkice za zube. Pretraživanjem ovih radova došlo se do zaključka da električne četkice sa rotirajućim i oscilirajućim pokretima bolje uklanjanju plak i u većoj mjeri smanjenju znakove gingivitisa, kako u kraćem tako i u dužem vremenskom periodu. Za razliku od ovih, električne četkice koje imaju samo rotirajuće pokrete nisu pokazale prednost u odnosu na ručno pranje zuba.

Zbog ovoga, kada se ovih dana budete dvoumili između električne i obične četkice, zapamtite jedno – šta god da uzmete, bitno je da ih koristite.

Posted:

9 saveta za neprijatan zadah

Loš, jutarnji zadah, halitoza ili jednostavno zadah, sve su to termini kojima se opisuje primetno neprijatan miris koji potiče iz usta. Zadah sam po sebi nije problem, ali on ukazuje da u našem organizmu postoje procesi koji dovode do njega i na koje treba obratiti pažnju.

downloadSvi znamo da određena hrana može uticati na naš zadah. Tako beli ili obični luk imaju veoma snažnu moć da se osete iz naših usta kada ih pojedemo. Nasuprot uobičajenom mišljenju, miris pojedenog luka ne dolazi iz želudca. Naime, aroma luka se apsorbuje iz creva i putem krvotoka dolazi do pluća, odakle se izbacuje iz organizma u izdahnutom vazduhu. Srećna okolnost je da ovako nastao zadah traje kratko.

Mnogo češći razlog nastanka zadaha su ostaci hrane koji se zadržavaju u našim ustima. Kada ovi ostaci zaostanu, postaju idealno mesto za razmnožavanje bakterija, čiji produkti izazivaju neprijatne mirise. Zadržavanju hrane u našim ustima najviše potpomažu loše plombe, parodontalni džepovi, parodontopatija, iskrivljeni zubi i tome sl.

Pored ovoga, jedan od stanja, koji najviše potpomaže stvaranju zadaha, jeste kserostomija (stanje smanjenog lučenja pljuvačke tj. suvih usta). Pljuvačka ima odbradbenu ulogu u borbi protiv bakterija u ustima. Pored ovoga, ona služi i za spiranje ostataka hrane sa i oko zuba. Sve ovo označava da njeno smanjeno lučenje dovodi do povećanog razmnožavanja bakterija u ustima, što dovodi do pojačanog zadaha.

Zbog toga, ukoliko imate problema sa zadahom, preporučujem vam sledećih 9 koraka kako da ga se rešite:

alitosi-1– perite zube nakon svakog obroka – na taj način uklonićete sve ostatke hrane,
– kada perete zube operite i jezik – na njemu se nalaze veliki broj bakterija,
– koristite interdentalne četkice ili konac – ovako ćete ukloniti ostatke hrane koji se nalaze između zuba i koji se ne mogu ukloniti četkicom za zube,
– redovno posećujte vašeg stomatologa – koji će vam redovno uklanjati kamenac (idealno mesto za utočište bakterija),
– ukoliko imate problem sa suvim ustima, češće pijte vodu,
– izbegavajte tečnosti za usta koje sadrže alkohol – ovakvi rastvori će dovesti do suvoće usta,
– prestanite da pušite – pušenje dovodi do ubrzanog stvaranja kamenca i tvrdih naslaga na zubima,
– jedite zeleno povrće – hlorofil je prirodni osveživač zadaha,
– ispirajte usta sa 3% rastvorom hidrogena – ovaj rastvr djeluje anti bakterijski te može zameniti bilo koji rastvor za ispiranje usta.

Posted:

Oralni antiseptici

ddgd333Iako se antiseptici koriste u medicini od davnina, potvrda njihove korisne upotrebe u stomatologiji došla je tek 1960. godine. Tada je dokazano da bakterijski plak predstavlja glavni uzročnik bolesti zuba i mekih tkiva (on dovodi do nastanka karijesa, gingivitisa, oboljenja parodoncijuma). Sam dentalni plak predstavlja jednu ljigavu, lepljivu naslagu, koja se stvara na površini zuba, iznad i ispod gingive, i koje su bogate anareobnim i aerobnim mikro-organizmima.

Veoma je bitno da se dentalni plak redovno uklanja, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba, kao i upotrebom konca za zube i/ili interdentalnih četkica. Međutim, u većini slučajeva ni ovo nije dovoljno. Pranje zuba i konac za zube predstavljaju zlatni standard oralne higijene, ali i pored toga zubni plak može ostati na površinama koji nisu dostupni fiziološkom samočišćenju. To su najčešće aproksimalne strane zuba (strane zubakoje su u kontaktu sa drugim zubima). Zbog toga oralni anitseptici mogu imati značajnu ulogu kao dodatak mehaničkim metodama (pranje četkicom) u održavanju oralne higijene.

ask8181Najčešće korišćena sredstva u antiseptičnim rastvorima su na bazi esencijalnih ulja, fenola, hlor-heksidina, cetilpiridinium-hlorida, triklosana itd. Po mnogima rastvori na bazi hlor-heksidina predstavljaju zlatan standard oralne antispse kao odličan preparat. Primena ovih preparata (npr. Hibideks DAP) ograničena je vremenski na 15-20 dana, zbog nuspojava, i to u vidu prebojavanja zuba, jezika i oralne sluznice, ubrzanog stvaranja kamenca i poremećaja čula ukusa. Sa druge strane, antiseptici na bazi fenola (npr. Ozosept) i esencijalnih ulja (npr. Listerin) nemaju ovih nedostataka.

Poznato je da se kod svih ljudi stvara tzv. „tranzitorna bakterijemija“ nakon stomatoloških intervencija. To znači da, u kratkom vremenskom intervalu, dolazi do pojave bakterija u krvi pacijenta, koje su poreklom iz oralne duplje. Ova pojava kod zdravih pacijenata nema nikakvog uticaja, dok kod pacijenata rizika (pogotovo kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i veštačkim zaliscima) može izazvati neželjene komplikacije. Upotreba antiseptičkih rastvora dokazano dovodi do smanjenja bakterija u krvi, ukoliko se oni upotebe pre stomatološke procedure.

Zbog svega gore navedenog stomatolozi preporučuju redovnu upotrebu nekih od ovih rastvora kao i ispiranje usta neposredno pre bilo koje stomatološke intervencije.

Posted: