Zasto treba redovno posecivati stomatologa?

Iako posete stomatologu nikom nisu na vrhu liste najprijatnijih doživljaja kroz koje prolaze, ipak ih treba sa vremena na vreme raditi. Kao glavni i jedini razlog zašto bi trebalo redovno posećivati stomatologe ističe se prevencija tj. sprečavanje nastanka i razvijanja brojnih stomatoloških problema u što ranijim fazama. Na ovaj način, osim što štedite svoje živce potencijalno bolnih stanja koji se mogu javiti kada se neki manji problem pretvori u veći, tako isto poprilično štedite i svoj novčanik troškova koji se veoma lako i uz malo truda mogu izbeći.

Upravo ovim redovnim kontrolama možete ili sprečiti nastanak nekog problema ili ga uhvatiti u ranoj fazi, kada se lako može i rešiti. Neki od najčešćih „problema“ koje možete preduprediti ovim posetama su:

– Karijes ili kvar zuba – iako dobrom oralnom higijenom možete sprečiti nastanak kvara zuba svakom od nas se može desiti da on ipak nastane. Kako brojni faktori utiču na njegov nastanak, to se i najboljima može desiti da zarade karijes. Ipak, kako za njegov nastanak i razvoj treba vremena, to ćete redovnim kontrolama omogućiti da se on uhvati u ranijim stadijumima, kada je za njegovu sanaciju potrebno kako malo vremena, tako i malo novca.
– Oštećene plombe – često se dešava da dođe do oštećenja ili dela plombe ili dela zuba. Ovakve situacije češće su kod većih plombi, a obim oštećenja može varirati – od veoma malih pa do ispadanja velikih delova plombi. Novonastala situacija predstavlja mesto gde se stvaraju uslovi za brži nastanak kvara zuba, te se preporučuje da se ovakve plombe obavezno zamene. Upravo se na redovnim kontrolama proverava integritet svih prisutnih plombi.
– Stanje gingive i okolnih mekih tkiva u ustima – pri redovnim kontrolama gleda se i stanje gingive oko zuba i to iz dva razloga. Prvi je da se vidi da li postoje neko stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku ili lečenje, dok je drugi razlog činjenica da stanje gingive govori stomatologu da li držite pravilnu higijenu zuba. Ukoliko se vide znaci zapaljenja gingive (gingivitis) to će biti znak da se nešto mora promeniti u načinu pranja zuba.

– Nakupljanje kamenca – kamenac predstavlja faktor koji najviše doprinosi razvijanju parodontopatije. Upravo zbog toga njegovo redovno uklanjanje predstavlja veoma važan preventivni postupak u borbi protiv ovog oboljenja. Kamenac se stvara različitom brzinom kod svakog od nas. Nekome je neophodno da se on uklanja i nekoliko puta tokom godine, dok se drugima on može uklanjati i jednom u par godina.
– Prevencija pomeranja zuba – iako su svi naši zubi smešteni u koštanom tkivu, to uopšte ne znači da se oni ne pomeraju tokom života. Šta više, njihovo pomeranje je normalno i može se kretati od neprimetnih pomeranja tokom godina pa do velikih pomeranja u kratkom vremenskom periodu. Ovaj drugi vid pomeranja naročito je izražen kod ljudi koji su izgubili jedan ili više zuba. Prirodno, zubi ,koji se nalaze pored izgubljenog zuba, imaju tendenciju pomeranja i naginjanja ka praznom prostoru. Redovnim kontrolama mogu se preduprediti ovakva pomeranja i na taj način sprečiti veći poremećaji u međuzubnim odnosima.
– Odbacivanje implantata – redovnim kontrolama uvek se proverava i stanje ugrađenih implantata. Ovim se prati njihov odnos prema okolnom koštanom tkivu i na taj način može se detektovati zapaljenje tkiva oko implantata (peri-implantitis) u ranim fazama. Kako je koštano tkivo oko implantata slabo inervisano, to se prisustvo infekcije skoro i ne može subjektivno detektovati (drugim rečima – ne boli). Upravo zbog ovoga su redovne kontrole ugrađenih implantata jedini način da se pojava ovakve vrste infekcije uhvati u ranioj fazi.

Kada ići na redovne kontrole?

Preporuka stomatologa je da se redovne kontrole rade dva puta godišnje. Ipak, treba imati na umu da se i pored redovnih kontrola može desiti da dođe do problema kako sa tvrdim tkivima (zubi), tako i sa mekim tkivima usne duplje (gingiva, jezik i dr.). Zbog toga se savetuje da se i pored redovnih kontorla obavezno javite stomatologu ukoliko primetite bilo šta neuobičajeno. U međuvremenu, u periodima između kontrola, dovoljno je redovno i pravilno prati zube.

Posted:

Pranjem zuba protiv Alchajmera!

cv03

Svima su poznati razlozi zašto bi trebalo redovno prati zube. Naime, loše oralna higijena može dovesti do problema kako za zubima, tako i sa mekim tkivima usne duplje. Pored ovih direktnih posledica, nepranje zuba utiče i na neke udaljene sisteme organa, kao što su kardiovaskularni i urinarni sistem.

Da to nije sve tj. da loša oralna higijena može uticati na Vaš organizam potvrđuju istraživanja objavljena 2010-e i 2013-e godine. Naime, prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Nju Jorku, došlo se do zaključka da postoji veza između lošeg oralnog zdravlja i Alchajmerove bolesti. Ono je obuhvatalo preko 150 ispitanika koji su prošli kroz kognitivni test (Digit Symbol Test) na osnovu kojeg je utvrđeno da postoji velika korelacija između stanja desni i rezultata DST testa. Iako ova studija nije uključila druge moguće uzroke, kao što su: gojaznost, pušenje i drugi zdravstveni problemi, ipak je utvrđena jaka veza između oralne higijene i kognitivnih funkcija mozga.

Još zanimljivije je bilo istraživanje sprovedene u Engleskoj tj. na UCLan Univerzitetu. Istraživači su uporedili uzorke tkiva mozga 10 osoba koji su imali dijagnozu Alchajmerove bolesti i uzorke 10 zdravih osoba. U prvim uzorcima pronađeno je prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis, bakterije koja se povezuje sa hroničnim zapaljenjem gingive. U uzorcima zdravih osoba nisu pronađene bakterije.

Kao nastavak ove studije urađena je još jedna u 2014-oj godini. Ovo istraživanje vršeno je nad miševima, a rezultati takođe pokazuju prisustvo bakterije Porphyromonas gingivalis u uzorcima tkiva mozga. Šta više, ova hipoteza je još više učvršćena, kaže jedan od istraživača, novim otkrićem da mozak, kao odgovor na prisustvo bakterija, luči hemikalije koje dovode do oštećenja neurona, pogotovo onih u predelu mozga koji je zadužen za pamćenje.

Na kraju mogu samo reći da je ipak pametnije prati zube barem dva puta dnevno, čak i kada ova tvrdnja nije još u potpunosti dokazana. Tako ćete štiti kako zube, tako i mozak.

Posted:

Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Koju pastu (za zube) izabrati?

lw02sPaste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

lw02E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Posted:

Alergija na lateks

Izvor: Vitamini.hr

lss03Alergija na latex manifestira se kad osoba dode u kontakt s proizvodima koji ga sadrže, a kontakt može biti kožom, ustima, ocima, genitalijama, bešikom ili debelim crevom. Ozbiljne reakcije mogu nastati kad latex ude u krv. Zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije nakon davanja leka kroz infuzijske sisteme i špriceve od latexa. Osim toga, puder iz balona i rukavica može apsorbovati cestice latexa i uzrokovati alergiju nakon udisanja vazduha s tim puderom. Hrana kojom se rukovalo u rukavicama od latexa može takode uzrokovati reakciju, a osobe alergicne na latex mogu biti alergicne i na neke namirnice kao što su banane, orasi, avokado i kivi.

Iako je o alergiji na gumu mnogo receno zadnjih godina, problem se još uvek istražuje i upoznaje.

Prirodni izvor latexa

Prirodni izvor latexa je mlecni sok stabla Hevea brasiliensis koji se koristi za proizvodnju medicinske opreme još od 1888. godine kad su proizvedene prve hirurške gumene rukavice. Sirovi mlecni sok se stavlja u posude ili plasticne vrece i nakon nekoliko sati tretira i stabilizira kako se ne bi prerano zgrušavao. Nakon toga se transportuje u fabrike u kojima se proizvodi izraduju na dva nacina – izlevanjem u kalupe (izrada guma i igracaka) ili umakanjem kalupa u vrucu posudu sa latexom (izrada balona, kondoma, rukavica). Proizvedi dobijeni umakanjem cešce uzrokuju alergijske reakcije jer se suše na nižoj temperaturi i ispiru krace nego suvi proizvodi. Visoke temperature i duže ispiranje uklanjaju alergene proteine.

Tko spada u rizicnu grupu?

  • Zdravstveni radnici: tehnicari, doktori, stomatolozi
  • Osobe rodene s teškim anomalijama mokracne bešike
  • Neke osobe sa višestrukim hirurškim zahvatima
  • Osobe rodene s rascepom kicmenog stuba, spina bifida
  • Osobe zaposlene u proizvodnji gumenih proizvoda

Ucestalost

Procenjuje se kako alergija na latex pogada 14-17% zdravstvenih radnika, 30-70% pacijenata sa spinom bifidom, 39% pacijenata koji posecuju stomatologe i 6% opšte populacije.

Razlog porasta ove alergije možemo tražiti u porast upotrebe rukavica te u vecoj potražnji koja je dovela do promena proizvodnog programa i nastanka proizvoda koji sadrže više alergena.

Izloženost latexu

Mnoge osobe izložene rukavicama misle kako je problem u puderu. Iako je puder prisutan, alergiju uzrokuju cestice latexa. Istraživaci još uvek nisu otkrili specificne krivce za reakciju pa ne postoje ni metode desenzibilizacije, odnosno hiposenzibilizacije koje se sprovode kod ostalih alergija.

Puder koji se stavlja u rukavice radi njihovog lakšeg navlacenja je važan jer veže na sebe cestice latexa i širi ih kroz zrak tokom stavljanja ili skidanja rukavica ili se upija kroz kožu ili sluznice tokom zahvata. Vezani proteini mogu uci u krv kroz male pukotine na koži i sluzokoži. Kao rezultat mogu se pojaviti kontaktni dermatitis, ekcem ili urtikarija.

Alergijski odgovor i manifestacije

Iritirajuce reakcije su najcešci oblik reakcije; koža se oštecuje fizicki ili hemijski i postaje suva i ljuskava. Iritacija kože nije imunološki posredovana, ali može pridoneti nastanku alergijske reakcije jer oštecuje kožu i dopušta prodor u telo latexu i drugim alergenima.

Odložene alergijske reakcije, ili tip IV reakcije, obicno su ogranicene na deo tela direktno izložen alergenu i nastaju 6-48 sati nakon kontakta. Nastaje crvenilo, mehuri, pucanje i ljuštenje kože koje može trajati danima. Osobe koje su doživele ovu reakciju žale se na oticanje zubnog mesa i svrbež u ustima nakon zubnog zavata ili crvenilo kože na mestu gdje elasticno donje rublje ili odeca dodiruju kožu. Zdravstveni radnici obicno zapaze ljuštenje kože nakon nošenja rukavica. Zbog odgodene reakcije, cesto se ova reakcija javi mnogo puta pre nego se poveže s latexom.

Trenutne reakcije, tip I, nastaju zbog masivne reakcije antitela na latex. Ponavljano izlaganje latexu dovodi do stvaranja antitela pa pri svakom sledecem izlaganju nastaje brza i teška alergijska reakcija. Nažalost, nije moguce reci hoce li, kad i ko, razviti alergijsku reakciju tip I. Simptomi brze reakcije mogu biti lokalni – urtikarija, rinitis, angioedem ili grcevi u trbuhu, nizak pritisak, anafilakticna reakcija, šok i smrt.

Dijagnoza

Osobe koje sumnjaju da imaju alergiju na latex trebaju se javiti alergologu za testiranje i dijagnozu. Alergolog provodi kožne testove stavljajuci na kožu tecne alergene, nakon cega zagrebe kožu i ceka odredeno vreme da se pojavi alergijska reakcija. Kožno testiranje za ovaj tip alergije još uvek je kontroverzno jer ne postoji univerzalno odobren ekstrakt latexa. Medutim, kad ga sprovode strucnjaci, rezultati su pouzdani.

Dijagnoza se još može postaviti otkrivanjem antitela u krvi povezanih s tip I reakcijom na latex. Ako osoba još nije prešla iz tip IV alergije u tip I antitela se ne mogu otkriti. Neke osobe imaju ta antitela pre nego se razviju simptomi alergijskih reakcija tip I ili IV.

Lecenje

Jedino lecenje koje je trenutno na raspolaganju jeste izbegavanje kontakta s proizvodima koji sadrže prirodni gumeni latex. To može biti vrlo teško jer su takvi proizvodi široko rasprostranjeni.

Trenutni napori istraživaca usmereni su ka traženju sastojka/sastojaka latexa koji su odgovorni za izazivanje alergije kako bi se mogli napraviti proizvodi koji nece izazivati tu alergiju. Osobe s alergijom ili pod vecim rizikom za razvoj alergije na latex trebale bi preduzeti sledece:

  • izbegavati kontakt s gumenim proizvodima, narocito tokom medicinskih i hirurških zahvata. U kontaktu s njima smeju se koristiti jedino kateteri i rukavice bez latexa. Sigurna zamena su proizvodi od nitrila, silikona, plastike ili vinila.
  • Osobe koje su doživele alergijsku reakciju tokom medicinskog tretmana trebale bi nositi narukvicu s upozorenjem te injekciju adrenalina koju mogu sami sebi dati zajedno s rukavicama koje ne sadrže latex,
  • Potrebno je savetovanje s alergologom pre svakog zahvata,
  • Ako se moraju koristiti predmeti koji sadrže latex, potrebno je izmedu njih i kože staviti zaštitni sloj,
  • Cvecare treba upozoriti da ne dostavljaju balone od latexa,
  • Nauciti porodicu i prijatelje kako reagovati u slucaju razvoja alergijske reakcije,
  • Ukloniti puder iz gumenih rukavica

Alergija na latex onemogucava uportrebu kondoma?

Korištenje kondoma nije baš uzbudljivo onima koji su alergicni na latex. Reakcije variraju od genitalne urtikarije (alergijski plikovi) da teške alergijske reakcije – anafilaksije, iako dosad nisu zabeleženi smrtni slucajevi. Zbog toga osobe alergicne na latex moraju koristiti kondome izradene od poliuretana.

Proizvodi koji sadrže latex

Sledeci proizvodi iz svakodnevne upotrebe mogu sadržati latex i predstavljaju rizik za osobe s ovom alergijom:

Medicinske potrepštine: rukavice, kateteri, gumene poveske, elasticni zavoji, elasticne mrežice, injekcije, omoti i kutijice za lekove, lepljiva traka, kapaljke, setovi za reanimaciju, anesteziološka oprema, kateteri s balonom na vrhu, kateteri za mokracnu bnešiku, oprema za disanje.

Kucni proizvodi: baloni, dude varalice, zubne cetkice, zubni štitnici, gumene trake, elastika u odeci, igracke za plažu, neke lopte, decje bocice s dudom, kondomi, dijafragma, pelene, umetnicke potrepštine, podloga tepiha, gumice za brisanje olovke, cipele, patike.

Ovo je samo delimicna lista proizvoda koji sadrže latex. Zbog toga osobe s alergijom ili pod rizikom za njen razvoj uvek trebaju podrobno birati predmete za licnu i medicinsku negu te kucevne potrepštine i dobro prouciti sastav proizvoda.

lss01Kao odlicna zamena rukavica, koje se koriste u stomatološkim i drugim ordinacijama, pokazale su se rukavice napravljene od veštacke gume tj. od nitrila. Šta više one predstavljaju idealnu zamenu za upotrebu kod osoba za koje se sumnja da imaju alergiju na lateks. Ove rukavice karakterišu nekoliko dobrih osobina, izmedu kojih su:

  • Ne sadrže lateks,
  • Imaju veliku otpornost na probijanje,
  • Odlicno se oblikuju se prema ruci,
  • Dobre su za nošenje tokom dužeg perioda,
  • Pogodne su za rad sa visokorizicnim materijalom,
  • Otporne su na veliki broj hemikalija,
  • Imaju veliki vek trajanja.
Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted:

Seks i oralno zdravlje

Iako ova dva pojma i nemaju mnogo toga zajdničkog, istraživanja su pokazala da ipak postoji značajna povezanost. Naime, nekoliko istraživanja, koja su se pojavila u svetskim naučnim časopisima, pokazuju da bi trebalo obratiti pažnju i na ovaj aspekt naših socijalnih aktivnosti.

lp01Tako, prema istraživanju rađenom u SAD, žene koje imaju česte vaginalne gljivične infekcije mogu ih dobijati upravo zbog oralnog seksa, a ne zbog reinficiranja od strane partnera. Rizik pojavljivanja epizoda svraba i peckanja izazvanih gljivičnim infekcijama je trostruko veći kod žena koje primaju oralni seks od onih koji to ne praktikuju. Takođe, utvrđeno je da ova pojava ne zavisi od toga da li je partner inficiran nekom vrstom oralne gljivične infekcije, već je utvrđeno da veća osetljivost žena na gljivične infekcije nastaje kao rezultat interakcije pljuvačke i vaginalnog sekreta.

Drugi aspekt veze jeste ona između oralnog seksa i oralnog kancera. Prvo, od nekoliko istraživanja, jeste ono rađeno u Švedskoj, prema kome je ustanovljeno da neki kanceri mogu biti izazvani virusima koji se prenose tokom oralnog seksa. Studijom je utvrđeno da su ljudi, koji pate od nekog oblika oralnog kancera, zaraženi u skoro 40% Humanim papiloma virusom (HPV), dok je taj procenat kod zdravih osoba nešto ispod 1%.

Do skoro se smatralo da su francuski poljubac i oralni seks sigurni i sa partnerom koji se zaražen HIV-om. Međutim, istraživanje koje je rađeno na UCLA i Dru Univerzitetima, ističe da su uzorci oralnih tkiva, uzetih od HIV negativnih pacijenata, pokazala da sadrže HIV viruse. HIV virus može uđi u organizam putem francuskog poljupca samo ako postoji otvorena rana u ustima. Treba znati da oko 70% stanovništva pati od neke vrste gingivita, čiji je jedan od znakova krvavljenje iz gingive. Zbog toga se preporučuje da i pri oralnom seksu treba koristiti kondome.

Među opasnijim mitovima u koje omladina vjeruje jeste i onaj da je oralni seks “siguran” vid seksa u kojem se ne mogu zaraziti. Činjenica je, međutim, da oralno-genitalni kontakt dovodi do polno prenosivih bolesti, koje ujključuju: gorepomenuti HPV, Herpes simplex, sifilis, gonoreju, AIDS… U 90% obolelih od neke od polnoprenosivih bolesti ona prolazi bez ikakvih simptima. Tek u samo 10% dolazi do nekih znakova koji bi mogli uputiti na ova oboljenja. Ovome treba dodati i podatak da preko 60% studenata nemaju bezbedne seksualne odnose, kao i da se preko 55% tinejdžera upušta u oralni seks.

Zato od sada prst na čelo, a kondom u džep.

Posted:

Afte

atr321Afta, svim nama poznata i krajnje neprijatna promena u ustima, predstavlja povratnu ulceraciju koja se javlja u usnoj duplji. Sama reč afta potiče od starogrčke reči koja u prevodu znači pali ili gori. One su, pored oboljenja parodoncijuma, najčešća oboljenja usne duplje i smatra se da svaki peti čovek ili svaki drugi dvadesetogodišnjak boluje od ovih promena. Istraživanja su pokazala da je najveći broj obolelih između 20. i 40. godine života, dok su afte češće kod žena nego kod mučkaraca, i to u odnosu 6:1.

Iako ih opisivao Hiporat još 460. g.p.n.e. uzrok afti je još uvek nepoznat. Obimnim istraživanjima u svetu došlo se do saznanja da neki faktori ipak mogu dovesti do aftoznih promena, od kojih su najznačajniji:
– nasleđe – kao dokaz da nasleđe utiče na pojavu ovih promena ističe se činjenica da se ona nekada javlja kod članova iste porodice. Bolesnici čiji su roditelji imali afte imaju 90% veću čansu da ih sami dobiju;
– endokrini poremećaji – od kojih se posebno ističe poremećaj u funkciji polnih žlezdi. Smatra se da postoji direktna veza između nivoa progesterona u krvi i afti, što potvrđuje i činjenica da se afte češće javljaju kod žena;
– psihogeni faktor – smatra se da briga i stres mogu da na određen način izazovu skupljanje krvnih sudova u ustima, što dovodi do lokalne nekroze i stvaranja afti;
– bakterijske i virusne infekcije – mišljenje je da afte mogu biti izazvane nekim bakterijama odnosno virusima;
– mehaničke trauma – oralna sluzokoža, koja je izložena delovanju karijesom destruisanih zubima, lošim protetskim radovima i traumama tokom hirurških zahvata, sklona je pojavi aftoznih lezija.

Aftozne lezije su, svi znamo, izrazito bolne. Bolovi se pojačavaju prilikom govora, ishrani kao i pri svakom pokretu obraznih mišića. One najčešće traju do 15 dana i zarastaju lagano. Zarastanje ide od periferije ka centru i ne ostavlja ožiljke. Aftozne promene su povratne, a recidivi su različite dužine.

U terapiji aftoznih promena koriste se brojna sredstva i načini lečenja ali, na žalost,još nije pronađen tretman kojim se afte mogu uspešno izlečiti. U terapiji se uglavnom koriste simpomatski lekovi čiji je jedini cilj da se ublaže simptomi koji prate afte. Zato se u terapiji afti koristi:
jbs221– lokalna terapija –najčešće se koriste kortikosteroidi. Od lokalnih aparata koriste se Kenalog, Kenacort, Kenacomb i Adcortyl, koji se nanose preko afti više puta u toku dana. Pored ovoga mogu se koristit brojni antiseptički rastvori kojima se ispiraju usta par puta dnevno (Hibideks-DAP, Curasept, Ozosept).
– fizikalne metode – od kojih se najviše primenjuju UV zračenje kao i laseri. Cilj ovih fzikalnih metoda je ubrzavanje epitelizacije, ublažavanje simptoma (bola) kao i smanjenje recidiva.

Posted: