Zubobolja

cv01Pojava zubobolje vam može u potpunosti poremetiti svakodnevnicu, tako da ne čudi što svi koji su je barem jednom doživeli čine sve da to više nikad ne osete i dožive.

Zubobolja može biti različitog karaktera: kratkotrajna, duga, oštra, podmukla… Kakva god, spremni smo da uradimo sve kako bi prošla. Kao prva pomoć mogu se uzeti medikamenti tj. lekovi, koji će smanjiti ili ukloniti u potpunosti bol. Izborom pravog leka omogućićete sebi pravo olakšanje, te će u ovom tekstu biti opisani najčešći lekovi koji se koriste u borbi protiv zubobolje – analgetici.

Analgetici su lekovi koje možete uzeti bez recepta lekara. Imaju najbolji efekat u onim situacijama kada uzrok zubobolje nije ozbiljnije prirode. Analgetici imaju različitu moć da smanjuju bol, pa se preporučuje prvo uzimanje nešto slabijeg analgetika (npr. acetilsalicilna kiselina) pa ako takav lek ne deluje onda treba preći na jači lek (npr. ibuprofen). Lekovi koje spadaju u ovu grupu su:
– acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Anbol),
– paracetamol (Paracetamol, Panadol, Perfalgan),
– ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Rapidol),
– metamizol natrijum (Analgin, Baralgin M, Novalgetol),
– nimesulid (Nimulid, Actasulid).

Acetilsalicilna kiselina i paracetamol deluju analgetski i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Uspešni su u lečenju glavobolje, blage zubobolje i bolova u mišićima i zglobovima.

Ibuprofen je efikasan u ublažavanju bolova, kako sa tako i bez pratećeg zapaljenskog procesa. Po unosu se brzo resorbuje i nakon 30ak minuta pokazuje efekte.

cv02Metamizol se koristi za lečenje jakog, akutnog bola koji ne reaguje na terapiju ostalim analgoantipireticima. Bio je dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze – potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje.

Kao i većina ostalih lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova i nimesulid je hepatotoksičan (šteti jetri), a u rjetkim slučajevima i treba ga uzimati uz oprez. U SAD nije stekao odobrenje tamošnje Agencije za hranu i lekove. Evropska agencija za medicinsko ocenjivanje zabranila je upotrebu nimesulida za decu ispod 12 godina starosti. Najnovija istraživanja pokazala su da nimesulid nije štetniji od drugih lekove iz ove grupe, a da mu je dejstvo jednako ili bolje od njih.

Svi ovi lekovi imaju za cilj da smanje i/ili uklone zubobolju. Njih treba uzimati na svoju ruku samo u hitnim situacijama, nakon čega se treba konsultovati sa vašim stomatologom ili lekarom.

Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted:

Fiberglas kočići

Veliki broj pacijenata javljaju se stomatološkoj ordinaciji jer su im od jednog ili više zuba ostali samo „okrnjci“, tj. da su ti zubi izgubili dobar deo krune zuba (vidljive deo zuba).

addb111Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Uzroci ovoga mogu biti različiti, ali to ne utiče na njihov tretman i eventualnu sanaciju. Iako je vađenje ostatka zuba moguće rešenje, uvek treba imati na umu da ono nije i jedino. Ukoliko se ispune neki uslovi, kao što su: da se ostatk zuba i dalje nalazi makar malo iznad nivoa gingive i da na vrhu korena zuba ne postoje veći procesi, koji se ne mogu izlečiti, onda se takav zub može spasiti i nadograditi.

Nadogradnja ovakvog zuba odvija se u tri faze.
– Prva faza podrazumeva dobru pripremu zuba. Ovo znači da se zubu mora prvo, ukoliko već nije, izvaditi živac i napuniti kanal korena. Ukoliko postoji neki proces na korenu zuba, on se mora izlečiti.
aolw112– U drugoj fazi, nadograđuje se zub tako da ima izgled brušenog zuba. U ovom procesu mogu se primeniti dve metode. Prva, tradicionalnija i više zastupljena, jeste izrada livene nadogradnje. Stomaolog, u saradnji sa zubnim tehničarem, pravi od livenog metala strukturu koja se sastoji od dela koji ulazi u kanal korena i dela koji je iznad njega i ima oblik brušenog zuba. Ovako dobijena struktura cementira se u zub. Druga mogućnost je postavljanje i cementiranje kočića od fiber-glasa (FRC kočići) u kanal korena zuba. Ovi kočići pojavili su se u predhodnih desetak godina. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići imaju nekoliko prednosti. Najveća od njih ogleda se u sličnom stepenu elastičnosti u poređenju sa prirodnim zubom. Ovo je vrlo bitno, jer se zub u toku žvakanja blago savija. Za razliku od livenih nadogradnji, FRC kočići se savijaju zajedno sa zubom, dok kod livenih nadogradnji ova savijanja mogu dovesti do loma zuba (usled krutosti metala). Druga velika prednost ovih kočića ogleda se u njihovoj estetici. FRC kočići su izgrađeni od transparetnih materijala koji, za razliku od metala, propuštaju svjetlost i tako doprinose boljoj estetici.
– Treća faza nadogradnje zuba obuhvata izradu protetskog rada tj. krunice. One se mogu izrađivati od kombinacije metala i keramike ili od čiste keramike. U ovom drugom slučaju dolazi do punog izražaja estetske vrijednosti FRC kočića, jer njihova transparetnost doprinosi boljem estetskom učinku nadograđenog zuba.

Zato, sledeći put kada posetite vašeg stomatologa slobodno ga pitajte koje vam sve mogućnosti može ponuditi za rešavanje ovog, ali i bilo kog drugog problema.

Posted: