Parodontologija

razvoj parodontopatijeNaziv “parodontopatija” je opšti i odnosi se na sva oboljenja koja zahvataju čitav parodoncijum. Po sličnoj anologiji pod nazivom “kardiopatije” mogu se svrstati sva srčana oboljenja.
Najčešća patološka promena koja se dešava u parodoncijumu jeste zapaljenje gingive. Inflamacija gingive prestavlja nezavisno oboljenje gingive (kataralni gingivit), ali zbog sredine u kojoj se odvija, inflamacija se može proširiti na druge delove parodoncijuma. Iz toga razloga uvek treba imati na umu da natečena i crvena gingiva može predstavljati prvi stadijum parodontopatije.
Glavna karakteristika parodontopatija jeste ogoljenje vratova i korenova zuba. Zapravo, pored inflamacije u parodoncijumu se odigravaju i procesi koji razaraju vezivno-tkivne elemente. Usled toga gingiva propada tako da zubi ostaju ogolićeni, pa izgledaju kao da su izduženi. Ovaj proces može da uzme i veće razmere pa da koren zuba bude ogoljen do vrha.
Ovi procesi se mogu odigravati na svim zubima. Ipak, postoje neka predilkekciona mesta tj. mesta gde su procesi najizraženiji. To su spoljašnje strane donjih prednjih zuba i unutrašnje strane gornjih molara.

Parodontopatija odraslih

    wd01Ovaj oblik parodontopatije je najčešći. Ona nastaje širenjem zapaljenja na dublja tkiva parodoncijuma. Bolest se širi postepeni i razvija se godinama.
    U toku hronične parodontopatije mogu biti zahvaćeni svi ili samo neki zubi. Karakteristično je da zapaljenje nije istog inteziteta na svim zubima. Smatra se da ovaj oblik parodontopatije nastaje usled loše higijene.
    Prema težini, hronična parodontopatija deli se na:
    Blagu, koja se karakteriše početnim razaranjem parodoncijuma i blagim klaćenjem zuba. Gubitak kosti oko zuba ne prelazi 20%. Ovakva situacije može se naći na pojedinačnim zubima a može biti i generalizovana;
    Srednja, koju karakteriše znatnije klaćenje zuba i gubitak kosti do 40%;
    Tešku, koja se karakteriše velikim razaranjem. Zubi su toliko ogoljeni da pri pregledu sonda može proći između korijenova zuba. Gubitak kosti je preko 40%.


    wd02U toku hronične parodontopatije (osim u situacijama kada se jave komplikacije) BOLOVA NEMA. Skoro jedini primetan simptom jeste KRVAVLJENJE IZ DESNI, koje se javlja samo na provokaciju (npr. pranje zuba).
    Parodontopatija je oboljenje koje se NE MOŽE IZLEČITI, već se može samo usporiti. Zbog toga se veliki naglasak daje prevenciji i preventivnim metodama. To podrazumeva uklanjanje predisponirajućih faktora (detaljnije u daljem tekstu), pre svega mekih i tvrdih naslaga.


    wd03Najvažniji znak u toku parodontopatije prestavljaju parodontalni džepovi, koji prestavljaju karakterističan znak za ovo oboljenje. Oni se mogu otkriti sondiranjem i rendgenografijom. Najsigurniji način jeste pomoću posebne parodontalne sonde tj. sondiranjem. Ova sonda se karakteriše po tome što se na njenom vrhu nalazi kuglica i po tome što je graduisana (radi lakšeg očitavanja dubine džepa). Rendgenografija prestavlja samo pomoćno sredstvo u otkrivanju parodontalnih džepova. Ovom metodom ne može se otkiriti dubina džepa, već se ona može otkriti jedino pomoću kontrasnih sredstava (npr. metalni kočić).

    Terapija parodontopatije može biti konzervativna i hirurška. Više o njima možete pročitati u daljem tekstu.

    Parodontopatija mladih

      Zapaženo je da se u dece ili adolescenata javlja jedan specifičan oblik oboljenja parodoncijuma koji se po kliničkoj slici, toku i prognozi bolesti razlikuje od parodontopatije odraslih.
      Parodontopatija mladih (juvenilna parodontapatija) ima izrazito napredujući tok i brzo dovodi do gubitka svih zuba. Spada u najteža parodontalna oboljenja jer je veoma teško kontrolisati bolest i sprečiti gubitak zuba. Razaranja kosti odvija se izrazito brzo tako da bolesnici izgube zube još pre svoje 20. godine života.


      Uzrok bolesti još nije utvrđen. Od faktora koje se navode da mogu uticati na razvoj oboljenja navode se: nasleđe, imunološki poremećaj i različita opšta oboljenja.

      Epidemiološki podaci govore da je u srednjoj Evropi od svih obolelih od parodontopatije 1% bolovalo od ovog oblika. Smatra se da žene oblevaju tri puta češće od muškaraca. Bolest je vezana za određeno starosno doba. Obično se javlja između 11. i 13. godine života, dok se u osoba poslij 25. godine ne javlja.

      Juvenilna parodontopatija može se podeliti na tri oblika, i to prema broju zuba koju je zahvatila.
      Juvenilna parodontopatija koja zahvata prve molare i sekutiće – koju karakteriše simetričnost. Kao što joj i samo ime kaže, zahvačeni su samo molari i sekutići tj. samo njhov parodoncijum dok gingiva nije ili je blago zahvaćena. Ovakve osobe su imune na karijes. Sa obzirom na oskudnu kliničku sliku u početnoj formi bolesti, dijagnozu je teško postaviti.
      Juvenilna parodontopatija koja zahvata samo pojedine zube – za razliku od predhodnog oblika, kod ove promene nisu ograničene na nekom zubu, već se mogu pojaviti na bilo kojem. Klinička slika je ista kao i u predhodnom obliku.
      Juvenilna parodontopatija koja zahvata sve zube – može se javljati kao samostalno oboljenje, a i u sklopu nekih sistemskih oboljenja. Kao što joj i ime kaže, ova forma zahvata parodoncijum svih zuba i otporna je na terapiju. Praktično se sva pomoć pacijentima svodi na vađenje najugroženijih zuba.

      Terapija obolelih od juvenilne parodontopatije ne razlikuje se mnogo od terapije obolelih od “obične” parodontopatije. Specifičnost ove terapije jeste u tome što se u nju uključuju i antibiotici, pogotovo tetraciklini. Međutim, i pored toga rezultati ovakve terapije dosta su slabi. Smatra se da je obolele od juvenilne parodontopatije moguće uspešno lečiti samo ukoliko se bolest na vreme otkrije. Ukoliko se sa terapijom započne u ranoj fazi bolesti i terapija će imati veći efekat.

      Zašto nastaje parodontopatija?

      Etiologija parodontopatije je poznata. Parodontopatiju prvenstveno izaziva dentalni plak. To su meke naslage koje se talože na površini zuba i koja sadrži brojne mikro-organizme. Danas se sigurno zna da parodontopatiju izazivaju upravo ti mikro-organizmi koji čine glavni sastojak dentalnog plaka. Poznat je i način na koji djeluje dentalni plak i kako nastaju promene u parodoncijumu u toku parodontopatije. Pored plaka, koji prestavlja osnovni uzrok parodontopatije, postoje i brojni drugi faktori koji utiču na tok i brzinu razvoja parodontopatije. To su:

        wd04Dentalni plak je bezbojna, ljigava naslaga koja se taloži na zubima, ali i na drugim mestima u usnoj šupljini. Dentalni plak se NE MOŽE ukloniti ispiranjem usta. Sam plak stvara se na osnovi, koja se označava kao dentalna pelikula. To je nevidljiva opna oko zuba, koja se sastoji od sastojaka pljuvačke. Ona se formira već nekoliko minuta posle pranja zuba tj. stvara se i kada se ne unosi hrana. Na takvu osnovu naseljavaju se mikro-organizmi iz usne duplje.
        Na brzinu stvaranja plaka utiču pre svega salivacija (količina izlučene pljuvačke), ishrana i, naravno, higijena. Ukoliko je lučenje pljuvačke smanjeno, onda se smanjuje i samočišćenje usne šupljine, pa će i taloženje dentalnog plaka biti veća. Isto se dešava i sa mekom hranom. Ona ne omogućava samočešćenje već, naprotiv, omogućava brže stvaranje plaka. Takođe, hrana bogata ugljenim hidratima favorizuje stvaranje dentalnog plaka na taj način što se razgradnjom ugljenih hidrata stvaraju produkti koji se direktno ugrađuju u dentalni plak. Što se oralne higijene tiče, što je lošija to je plak rasprostranjeniji.

        wd05Zubni kamenac prestavlja mineralizovani dentalni plak i nastaje taloženjem dentalnih soli u dentalni plak, tako da se kamenac sastoji od 70 do 90% neorganskih soli (najviše ima soli kalcijuma, fosfora i magnezijuma). Organsku osnovu ovim solima čine svi sastojci dentalnog plaka.
        Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo. Smatra se da se taj proces minralizacije plaka obavi za 12 do 14 dana. Brzina pre svega zavisi od sastava pljuvačke, oralne higijene i nekih spoljašnjih faktora. Sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja kamenca. Dokazano je da u osoba koje sadrže povećane nivoe jona kalcijuma u pljuvačci dolazi i do bržeg stvaranja kamenca. Spoljašnji faktori koji utiču na stvaranje kamenca pre svega su pušenje i upotreba teške vode za piće. Zubni kamenac se obilno taloži na mestima u blizini izvodnih kanala pljuvačnih žlezda (pod usne duplje – ispod jezika i predeo obraza oko gornjeg prvog molara).
        Zubni kamenac u nastanku parodontopatije ima dvojaku ulogu: indirektnu i direktnu. Indirektna uloga je u tome što stvara retenciona mesta za akumuliranje plaka i onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene. Direktan uticaj kamenca potiče od mehaničkog pritiska koji vrši na slobodnu gingivu i na taj način dovodi do nastanka zapaljenja.

        wd06Anatomske anomalije imaju značajnu ulogu u nastanku i razvoju parodontopatije. Ovdje pre svega spadaju sledeće anomalije:
        – anomalije oblika zuba – koje su u vidu naslednih anomalija i koje utiču na tok i pojavu parodontopatije. Ovde spadaju oni slučajevi loše formiranih kruna zuba gde dolazi do pojačane akumulacije plaka i impakcije hrane, što dovodi do pojave zapaljenja;
        – anomalije položaja zuba – predstavljene u vidu različitih ortodontskih anomalija jednog ili više zuba, kao i različiti nepravilni odnosi između gornje i donje vilice. Ove anomalije mogu da utiču na bržu akumulaciju dentalnog plaka. Takve anomalije su: nagnuti zubi, tjeskoba zuba, dubok preklop, otvoren zagrižaj itd. Sve ove anomalije otežavaju samočišćenje i čišćenje usne duplje;
        – anomalije u pripoju frenuluma – normalni pripoj frenuluma gornje i donje usne jeste na znatnoj udaljenosti od ivice gingive. Usled poremećaja u razvoju, pripoj ovih frenuluma može biti u neposrednoj ivici gingive, pa čak i na samoj gingivi. Tako se u toku žvakanja hrane, mimike, pranja zuba, preko njih prenosi vuča na slobodnu gingivu, usled čega se ona odvaja od zuba. Na takvim mestima brže se formiraju parodontalni džepovi.

        Pod impakcijom hrane podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i u dublja tkiva parodoncijuma. To utiskivanje javlja se u toku žvakanja, kao i pod dejstvom mišića obraza, jezika i usana. Utisnuta hrana deluje štetno na gingivu i parodoncijum na više načina. Ona pre svega prestavlja dobru podlogu za razmnožavanje bakterija. Osim toga, delovi hrane i mehanički nadražuju tkivo i time otvaraju put delovanju mikroorganizama.
        Normalno, u zdravim ustima ne dolazi do impakcije hrane jer prirodni oblik zuba kao i njihovi međusobni kontakti to onemogućavaju. Međutim, do utiskivanja hrane može doći iz zbog: karijesa zuba, gubitka zuba, neadekvatne plombe i/ili protetskog rada, abrazije zuba, migracije zuba i tome sl.
        Na mjestu impakcije izraženo je zapaljenje gingive. Deo gingive između zuba je izrazito crvena i jače otečena. U predelu gde postoji impakcija hrane pacijent može osećati tupe bolove. Bolesnici imaju osećaj stranog tela između zuba a često se javlja i zadah iz usta.


        Loše navike mogu mnogo doprineti razvoju parodontopatije tako što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Tu pre svega spada:
        – žvakanje samo jednom polovinom vilica – ova navika javlja se najčešće zbog bolova ili nedostatka zuba na jednoj strani vilica. Kao posledica toga, na strani na kojoj se ne žvaće izostaje mehanizam samočišćenja. Na zubima se vrlo brzo stvaraju naslage i zubni kamenac. Sve to za posledicu ima upalu gingive i pojavu parodontopatije. Takođe, na strani koju pacijent koristi može doći isto do pojave parodontopatije usled hiperfunkcije zuba te strane.
        Loše navike mogu mnogo doprineti razvoju parodontopatije tako što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Tu prije svega spada:
        – disanje na usta – neke osobe usled smetnji u prolazu vazduha kroz nos, udišu ili izdišu pretežno preko usta. Zbog toga deo gingive je izložen delovanju vazduha i postaje suvlji. Usled toga isključuje se antibakterijsko dejstvo pljuvačke. Mikroorganizmi u plaku ubrazno se razmnožavaju, što ubrzava zapaljenski proces.
        – korišćenje samo meke hrane u ishrani – mnoge osobe (svesno ili ne) u ishrani pretežno koriste hranu meke konzistencije. Takva hrana nije abrazivna te efekat samočišćenja izostaje ili je minimalan. To dovodi do ubrzanog stvaranja plaka.


        wd07Jatrogeni faktori potiču od loše urađenih stomtoloških radova i zahvata one uzroke čiji je krivac stomatolog. Loše urađeni stomatološki, naročito protetski, radovi mogu doprineti nastanku parodontopatije na više načina: sprečavaju samočišćenje i omogućavaju akumulaciju dentalnog plaka, oštećuju parodoncijum bilo mehaničkim putem ili pomoću hemijskih sastojaka koje sadrže i izostajanjem fiziološke stimulacije (kod loše uradjenih radova).

        Neka opšta oboljenja, a pre svega neka oboljenja krvi, praćena su skoro uvek i teškim promenama u parodoncijumu. U ta oboljenja spadaju akutne leukoze, agranulocitoza i hemoragični sindrom. Tada je broj belih krvnih zrnaca smanjen, što parodoncijum ostavlja bez zaštite. Tako smanjena otpornost parodoncijuma ubrzava delovanje štetnih agenasa dentalnog plaka.
        Neki endokrini poremećaji takođe imaju odraza na parodoncijum i pojavu parodontopatije. Najveće promene javljaju se kod poremećaja plonih žlijezda i pankreasa. Utvrđeno je da kod žena, za vreme puberteta, menstruacije i graviditeta (kada dolazi do pojačane produkcije polnih hormona), dolazi do inflamacije gingive. U dijabetičara, kao posledica lučenja insulina, nastaje poremećaj krvnih sudova, što se odražava i na otpornost parodoncijuma. Dijabetičari imaju smanjeno lučenje pljuvačke i izraženo sušenje usta, što doprinosi nastanku kako parodontopatije tako i kandidijaze.

        Konzervativno lečenje parodontopatije

        Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz mera koje se primenjuju u dužem vremenskom periodu. Zube, za koje se utvrdi da ih nije moguće izlečiti treba izvaditi. Tek kada se bolesnik oslobodi subjektivnih tegoba pristupa se lečenju bolesnika po relativno standardnom redosledu. Ovaj redosled odvija se u pet faza:

          Prva faza lečenja obolelih od parodontopatije odnosi se na eliminaciju zapaljenja parodoncijuma. Ova faza obuhvata sledeće postupke:
          Indentifikacija dentalnog plaka – Sam dentalni plak je bezbojan i prilikom stomatološkog pregleda nije ga moguće otkriti golim okom. Da bi se učinio vidljivim i da bi se lakše utvrdila njegova rasprostranjenost i količina, dentalni plak se može obojiti. Ovo prebojavanje može da vrši i sam bolesnik kako bi utvrdio stepen i kvalitet održavanja lične oralne higijene.wd08
          Uklanjanje dentalnog plaka – U ordinacijama se koriste posebne četkice i gumice za uklanjanje dentalnog plaka. U toku uklanjanje koriste se i razne specijalne paste koje sadrže abrazivn materije koje poptpomažu uklanjanje naslaga sa zuba.wd09
          Uklanjanje ostalih zubnih naslaga
          – Pored dentlanog plaka valja ukloniti i sve ostale zubne naslage, pre svega zubni kamenac, koji mehanički iritira gingivu i omogućava nakupljanje plaka. Ono se može raditi ručnim instrumentima ili pomoću aparata sa ultrazvukom. Aparati za skidanje kamenca stvaraju vibrcije inteziteta od 23.000 do 29.000 herca. Ove vibracije, koje se stvaraju u aparatu, prenose se do nastavka za uklanjanje kamenca. Te vibracije se na vrhu tog instrumenta pretvaraju u oko 25.000 malih mehaničkih udara u sekundi. Ovi udari brzo uklanjaju sve naslage sa zuba, pa i kamenac. U toku skidanja kamenca ovim instrumentom veoma je važno da se sam proces odvija u vlažnoj sredini. U suprotnom, ukoliko se na putu ultrazvuka nađe vazduh, dolazi do velikog zagrevanja instrumenta koja bi mogla da ošteti zub.
          Motivacija i obučvanje bolesnika u održavanju oralne hiijene – Posle uklanjanja dentalnog plaka brzo nastaje ponovno stvaranje novih naslaga. Odgovarajućom oralnom higijenom i pranjem zuba pacijenti mogu uspešno sprečiti ovu pojavu. Zbog toga stomatolog mora da uputi pacijenta kako da održava oralnu higijenu kao i da kontroliše njeno sprovođenje. Ovde se prije svega misli na “obučavanje” pacijenata za pravilno pranje zuba, korišćenje pomoćnih sredstava kao i uoptreba raznih medikamenata.
          Kontrolni pregledi – Po završetku ove faze lečenja parodontopatije potrebno je povremeno kontrolisati bolesnike. Razmak između kontrolnih pregleda ne bi trebao da bude duži od šest mjeseci.[/image]

          Druga faza lečenja obolelih od parodontopatije sastoji se u delovanju na parodontalne džepove sa ciljem da se oni smanje ili uklone. Ova faza se preduzima tek po završenoj bazičnoj terapiji i primenjuje se kod svih bolesnika sa težim parodontalnim razaranjima. Suština delovanja na parodontalne džepove sastoji se u uklanjanju patološki izmenjenog tkiva parodoncijuma. Ovo uklanjanje vrši prikladnim nstrumentima a sam postupak se označava kao kiretaža ili obrada parodontalnih džepova.
          Pritiskajući uz zub instrument se izvlači, povlačeći za sobom i naslage na zubu kao i raspali cement zuba. Ovo uklanjanje smatra se uspješnim kada je površina zuba glatka i ravna. Zatim se uzima instrument sa kojim se uklanjaju nekrotični sadržaji sa mekog zida parodontalnog džepa (koji se nalazi na gingivi). Postupak je sličan kao i kod uklanjanja sadržaja sa tvrdog zida sa tom razlikom što se, pri pritiskanju instrumenta uz meki zid, jagodica prsta stavi spolja na gingivi. Na ovaj način se štiti gingiva od oštećenja i kidanja.

          Treća faza lečenja obolelih od parodontopatije odnosi se na uspostavljanje povoljnih međuzubnih odnosa i ne preduzima se kod svih pacijenata. Poremećaji u pravilnom odnosu između zuba prestavljaju veoma važan pomoćni faktor koji olakšava negativno delovanje plaka. Dentalni plak izaziva prvobitno zapaljenje koje se pod dejstvom ovih poremećaja ubrzano šire. U cilju odstranjivanja traumatskog odnosa zuba primjenjuju se razne metode, i to: brušenje zuba, protetske, hirurške i ortodontske mere.
          Brušenje zuba je najčešće primenjivana metoda za ispravljanje ovih nepravilnosti. Za razliku od protetskog, brušenje u parodontopatiji je selektivno tj. bruse se samo određene površine na zubu na kojima se ostvaruje rani kontakt. Pre samog brušenja neophodno je eliminisati zapaljenje parodoncijuma. Veoma je bitno da se zubi ovim brušenjem ne isključuju iz zagriza već se samo dovode u nivo sa ostalim zubima.

          Četvrta faza obolelih od parodontopatije odnosi se na program mera kojima je cilj da održavaju postignute rezultate lečenja. Opšte je prihvaćeno pravilo da posle završene terapije obolelih od parodontopatije kod tih bolesnika valja preduzimati neke mere koje imaju za cilj da stabilizuju postignute rezultate lečenja. U tom cilju preduzimaju se: kontrolni pregledi, remotivacija bolesnika za održavanje oralne higijene i odstranivanje recidiva.
          Po završetku lečenja obolelih od parodontopatija valja ove bolesnike redovno kontrolisati, pogotovo u prvoj godini. Ti pregledi se obavljaju u početku svakog meseca a kasnije se ponavljaju dva dp tri puta godišnje.

          Hirurško lečenje parodontopatije

          U sklopu terapije parodontopatije mogu se primenjivati i hirurški zahvati na gingivi. Cilj ovih zahvatima je ponovno uspostavljanje dobrog pripoja gingive sa cementom zuba čime bi se zaustavilo dalje širenje parodontalnih džepova.
          Danas se u parodontologiji koriste mnogobrojni hirurški zahvati. Najčešći zahvati koji se koriste su:

            wd09Režanj operacija predstavlja hirurški zahvat koji se najčešće koristi u odstranjivanju parodontalnih džepova. U toku ovog zahvata deo sluzokože sa gingivom se odiže sa kosti (pravi se režanj). Nakon toga uklanja se patološki izmenjeno tkivo posle čega se podignuti režanj vraća na svoje mesto.

            wd10Gingivektomija predstavlja hirurški zahvat kojim se deluju na parodontalne džepove na taj način što se odstranjuje dio gingive koji čini meki zid parodontalnog džepa. Ovaj zahvat spada u radikalne hirurške zahvate koji se koriste u lečenju parodontalnih džepova. Sam naziv “gingivektomija” dolazi od latinske riječi gingiva i grčke riječi ektome, što znači seći.

            Jeste li znali da:

            • Studenti stomatologije moći će svoje greške da proveravaju na robotizovanoj luki Simroidu, koju je načinilo japansko preduzeće “Kokoro”. Čim zubar učini nešto pogrešno u ustima robota, on jaukne. Robot je, inače, napravljen po ugledu na ženu, a neobično je što ima ugrađene senzore i u grudima, pa reaguje ako se budući stomatolog tokom rada previše osloni na “pacijentkinju”.

            Saznajte još...

            usluge
            kontakt
            recnikizraza3 
            grafanimacije