Najskodljivija zanimanja i profesije

pok011Uticaj različitih profesija po naše zdravlje je drugačiji. Iako se prilikom odabira profesije u ranim godinama obrazovanja retko osvrćemo na njihov uticaj na naše zdravlje, možda treba uzeti i to u obzir. Naime, neke profesije i zanimanja su škodljivija po zdravlje od drugih. Kuvar koji dobar deo dana provede u kuhinji ima manje šanse da ugrozi svoje zdravlje od, recimo, rudara.

Engleski Biznis insajder (Business Insader) je napravio listu profesija koji su najštetniji po Vaše zdravlje. Kao bazu podataka uzeo je podatke iz američke Mreže za opis delatnosti (www.onetonline.org), gde se mogu naći detaljni opisi 974 profesije. Kao pokazatelje uticaja na zdravlje ljudi uzeto je šest faktora, i to:

– Izloženost kontaminiranim materijalima,
– Izloženost oboljenjima i infekcijama,
– Rizik od manjih povreda, opekotina, ujeda i uboda,
– Vreme provedeno u sedenju.

Poslednji faktor je uzet uzimajući u obzir da brojne studije pokazuju da dugi periodi inaktivnosti (sedenja) skraćuju životni vek. Faktori su ocenjivani skorom od 0 do 100, gde veći broj ukazuje na veći (štetni) uticaj na zdravlje ljudi.

Na kraju je sastavljen spisak od 27 profesija koje najviše (negativno) utiču na zdravlje osoba koje se njima i bave. Dobijena lista izgleda ovako:

24. Radiolog,
24. Operator na pećima za obradu ruda i metala,
24. Balzamist (osobe koje se bave balzamovanjem ljudskih ostataka),
24. Lift serviser,
23. Tehnolog nuklearne medicine,
22. Majstor za frižidere,
21. Sestra na intezivnoj nezi,
19. Operater na bušotini za gas i naftu,
19. Operater u hemijskim postrojenjima,
17. Tehničar i lekar hitne pomoći,
17. Operater velikih rudarskih mašina,
16. Serviser peći, pećnica, kotlova i bojlera koje koriste vatrostalne materijale,
15. Radnik gradske čistoće,
14. Tehničar u nuklearnoj elektrani,
12. Tehničar i serviser medicinskih uređaja i aparata,
12. Pilot, kopilot i avio inženjeri,
11. Radnik na bušotini za naftu i gas, (more…)

Posted:

Koju pastu (za zube) izabrati?

lw02sPaste za zube su nam poznate od davnina. Šta više, prve paste su se koristile još u vreme starih Egipćana i Vavilonaca. Sastojci tih pasta bili su uglavnom prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće), mada je bilo i neprijatnih (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

Danas se paste grubo mogu podeliti u dve grupe: standardne (komercijalne) paste i namenske (medicinske) paste. U prvu grupu spada većina pasti koja se danas mogu naći na tržištu. Sve one imaju sličan sastav. Naime, one sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd. Sa druge strane, medicinske paste, pored ovih, imaju i posebne sastojke, koje su namenjene za tretiranje odgovarajućih stanja ili oboljenja. Tako danas imamo specijalizovane paste za parodontopatiju, osetljive zube i sl.

Jedno od najčešćih pitanja koje stomatolozi dobijaju od svojih pacijenata jeste koju pastu da koriste. Danas ne postoji stav struke vezano za ovo pitanje i stomatolozi uglavnom savetuju pacijente prema ličnim verovanjima i saznanjima.

Treba imati na umu da su paste za zube pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene. Statistički gledano, pranje zuba neće biti delotvornije ukoliko koristite pastu ili ne. Drugim rečima, upotrebom paste nećete poboljšati kvalitet pranja zuba. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina preporučuje se da se paste za zube izbace iz upotrebe. Glavni razlog za ovakav stav jeste želja da se vreme pranja zuba poveća na 3 minuta, kao i da se pranje zuba pomeri iz dva najgora termina za to: čim ustanete i neposredno pre nego što legnete da spavate. Ovi termini su najgori iz čistog razloga što vam ujutru treba neko vreme da se razbudite i sve što radite u tom periodu radite više po automatizmu nego što mislite o tome. Sa druge strane, period pred spavanje je loš zato što ste previše umorni da pranje zuba odradite kako treba, već ga odradite samo da bi ste ga “skinuli sa liste”.

lw02E sada, kako će vam izbacivanje paste pomoći sa pranjem zuba van ovih termina? Ukoliko koristite pastu za zube, onda ste neminovno vezani za kupatilo i lavabo. U toku pranja zuba stvara se velika količina pene, koja mora da se ispljune. Kako ste vezani za kupatilo, to vam 3 minuta (koje bi trebalo da provedete u pranju zuba) izgleda kao večnost. Šta više, istraživanja su pokazala da prosečno vreme pranja zuba iznosi čitavih 40 sekundi. Sa druge strane, ukoliko ne bi ste koristili pastu, jedini produkt koji bi se stvarao tokom pranja zuba jeste pljuvačka (usled stimulacije), koju možete progutati. Sada, kada niste vezani za kupatilo, uporedo sa pranjem zuba možete raditi druge stvari (gledati TV, spremati večeru, čitati novine, surfovati po netu i dr.). Ovim ćete priodužiti vreme pranja zuba (na stvarnih 3 minuta), a radićete to mnogo skoncentrisanije nego kada bi to radili pred spavanje.

Treba imati na umu da se ova preporuka odnosi na komercijalne paste. Kod pojedinih stanja, gde je indikovana upotreba medicinskih pasti za zube, one se i trebaju koristiti. Njihova primena doprineće rešavanju problema zbog kojeg su i indikovane.

Posted: