Britanski stomaolog zarazio svoje pacijente HIVom?

gsy221Prema pisanju Dental Tribuna jedan britanski stomatolog suspendovan je u junu na 18 meseci zbog sumnji da nije poštovao standarde o bezbednosti i zdravlju svojih pacijenta. Kao posledica njegovog nemara postoji mogućnost ih je zarazio opasnim virusima i infekcijama.

Sumnja se da ovaj zubar nije dobro čistio svoje instrumente, kao i da je koristio pojedine čiji je rok istekao pre 20 godina. Koristio je više puta iste igle i druge stomatološke instrumente, čime je izazvao ovu veliku paniku među Britancima. Tamošnja javnost je u strahu da je čak 22.000 ljudi zaraženo HIV virusom, tako da će testiranje biti obavljeno na svima onima koji su bili pacijenti ovog zubara iz Notingema u poslednje 32 godine. Oni će biti podvrnuti testovima i na ostale viruse koji se prenose putem krvi, među kojima su hepatitis B i C.

Neki izvori tvrde da je oko 160 ljudi izloženo “ozbiljnom riziku“ od zaraze opasnim, a često i smrtonosnim virusima. Zdravstvene službe i hitna pomoć su pripremljene na zbrinjavanje mase zabrinutih bivših bolesnika, dok će pojedini lekari pokušati da stupe u kontakt sa svima kako bi bila sprečena veća katastrofa.

Ovakve situacije se uvek mogu desiti i kod nas. Ipak, treba imati u vidu da se pridržavanjem jednostavnih pravila i postupaka ovo može lako izbeći. Ovi postupci podrazumevaju upotrebu materijala za jednokratnu upotrebu (špricevi, igle, rukavice), dobro mehaničko i hemijsko čišćenje instrumenata) i dezinfekcija radnih i drugih površina u ordinaciji

Ordinacija MojStomatolog sa ponosom ističe da veliku pažnju pridaje kontroli sterilnosti radnog mesta (detalje možete videti ovde). Ove postupke sprovodimo kako bi smo zaštitili nas kao i sve našepacijente.

Posted:

Laseri u stomatologiji

lc01Iako se laser pronađen još 50ih godina prošlog veka,a njegova prva pojava na filmu bila još 1964. godine („Goldfinger“ sa Šon Konerijem u ulozi agenta 007) njegova primena u stomatologiji je malo sačekala. Tako su laseri u stomatologiji upotrebljeni tek 1990. Godine, kada je odobrena njegova upotreba u tretiranju mekih tkiva usne duplje, dok je 1996. dozvoljen rad na koštanim tkivima.

Danas, posle skoro dve decenije upotrebe lasera, njegova primena u stomatologiji je raznovrsna, i to od estetske primene kod izbeljivanja zuba, pa sve do ozbiljnih hirurških intervencija na kostima lica. Iako raznovrsna, primena lasera u današnjoj stomatologiji najčešća je u sledećim intervencijama:

– Lečenje oboljenja mekih tkiva – Laseri se danas koriste u terapiji nekih oboljenja mekih tkiva kao što su herpes, afte i parodontopatija. Oni utiču na brže zarastanje promena kao i na olakšavanje subjektivnih tegoba (pre svega osećaj bola i žarenja),

– Endodontska terapija zuba – U ovom slučaju laseri imaju ulogu u dezinfekciji kanala korenova. Ovo se radi kod zuba koji treba da se endodontski leče tj. kojima treba da se izvadi živac, što je jedan od preduslova za uspešno izlečenje takvih zuba,

lc02– Uklanjanje karijesa – Danas postoje laserski sistemi kojima se mogu ukloniti kariozne promene na zubima (kvar zuba). Na taj način se izbegava upotreba bušilice, koju svi mi tako mrzimo (mi, stomatolozi, ipak malo manje),

– Izbeljivanje zuba – Jedan od načina izbeljivanja zuba jeste i lasersko izbeljivanje, kod kojeg laser ubrzava i pojačava dejstvo nekog hemijskog agensa (najčešće je to vodonik ili karbamid peroksid) koji se postavalja na površini zuba,

– Upotreba u hirurškim intervencijama – Laseri se danas koriste ne samo u oralnoj već i u opštoj hirurgiji. Prednosti njihove primene ogledaju se pre svega u oštrim rezovima kao i mnogo manjem stepenu krvavljenja pri samom radu, što hirurzima umnogome olakšava posao.

Posted:

Amalgam - da ili ne

Stomatolozi, u izboru materijala za rekonstrukciju zuba, imaju nekoliko opcija. Pored amalgama tu su keramika, kompoziti, metal, legure, kao i glas-jonomer cementi. Svaki od ovih materijala ima svoje prednosti i mane.

hd01aOd navedenih materijala amalgam se najduže upotrbljava. On se najčešće uzima kao materijal izbora za restauraciju bočnih zuba i u te svrhe koristi se već više od 150 godina. Samo u SAD godišnje se postavi oko 100 miliona amalgamskih plombi, što predstavlja oko 50 tona tog materijala. Razlozi zbog čega stomatolozi koriste amalgam u ovoj meri jesu njegova izdržljivost, lakoća rukovanja i niska cena.

Od početka njegove upotrebe pa sve do danas (naročito poslednjih decenija) urađena su brojna istraživanja. Kliničke studije, koje su urađene još 1970. godine, pokazale su da dobro postavljen amalgam može trajati i do 30 godina. Zapravo, lakoća kojom se koristi amalgam nema premca. Postavljanje amalgama zahteva svega 20-50% vremena koje je potrebno za restauraciju zuba nekim drugim materijalom. Jedina osobina koju amalgam ne poseduje jeste estetika. Ostali materijali za restauraciju, ruku na srce, izgledaju lepše.

hd01cStomatolozi su svesni činjenice da amalgam ispušta isparenja žive. Trahealna istraživanja, koja su sprovedena 1988. godine, utvrdila su da se ona kreću u obimu od 1 do 6 µg/m3, prilikom udisanja kroz usta i manje od 1 µg/m3 prilikom disanja na nos. Čisto radi poređenja, količina živinih isparenja oslobeđena od strane amalgama jeste zanemarljiva u odnosu na količinu tih isparenja koja se nalaze u okolini. Živa se oslobađa u atmosferu iz zemljine kore, i to u količini od 150.000 tona godišnje. Samo sagorevanje uglja oslobađa približno 20.000 tona žive godišnje. Procenjeno je da osobe, koje se profesionalno ne izlažu živi, u proseku unose od 10 do 20 µg žive u organizam. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) dozvoljava unos od 300 do 500 µg žive dnevno, pet dana nedeljno, bez pojava neželjenih dejstava. To praktično znači da je ova normativa, koju je postavila SZO, 100 puta veća od nedeljne doze koju oslobađa 12 amalgamskih ispuna.

Postoji razni načini na koje stomatolog može da izloži dejstvu živinih isparenja sebe, svoje osoblje i pacijenta. Istraživanja su pokazala da se ta isparenja najviše oslobađaju u toku postavljanja i skidanja amalgma. Kako kontinuirano rade sa amalgamom, stomatolozi imaju veće nivoe žive od ostatka populacije. Kako su oni izloženi živinim parama više od drugih, oni i služe kao “pokusni kunići”, te će posledice izlaganja živinim parama prvo biti iskazane na njima. Upoređivanja zdravlja, smrtnosti i stope oboljevanja stomatologa i drugih medicinskih radnika dala su dosta zanimljive rezultate. Kada se uporede sa muškom populacijom, stomatolozi su zdraviji i žive od 1/2 do 2 godine duže. U stvari, oni su zdraviji i žive duže od njihovih kolega medicinara.

Početkom 2013. godine, delegati iz preko 130 zemalja okupili su se na Međunarodnom pregovaračkom komitetu za upotrebu žive (INCM) u Ženevi, sa ciljem da se ograniči oslobađanje žive. Na ovom sastanku govorilo se o dentalnom amalgamu koji, pored industrije uglja i manjih rudnika zlata, predstavlja najveći izvor žive ljudskog porekla.

hd01bJedan od povoda za ovakvim sastankom bio je i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koje je izdalo najsveobuhvatniju procenu globalnog oslobađanja žive do danas. Ova procena otkriva da je stanovništvo zemalja u razvoju suočeno sa povećanim rizikom za zdravlje i okolinu koje je povezano upravo sa živom.

Živa predstavlja element koji se prirodno nalazi u okruženju, a njeno prisustvo potiče iz brojnih izvora. Međutim, neprirodni izvori žive čine čak 30% ukupne količine žive koja dospe u atmosferu na godišnjem nivou. Prema poslednjem istraživanju, u atmosferu je 2010. godine ispušteno čak 1.960 tona žive kao direktan rezultat ljudksih aktivnosti (od čega skoro 1/3 dolazi iz Kine).

Prema ovom izveštaju, pretpostavljenih 340 tona žive se godišnje upotrebljava u stomatologiji, od čega 100 tona najverovatnije završavaju u prirodi. Na kraju ovog izveštaja dodaje se da nema podataka o uticaju amalgamskih alternativa (kompoziti, glas-jonomeri) na prirodnu sredinu, te da njihov uticaj još nije istražen.

Shodno akcijama koje su preduzete u mnogim zemljama Evropske unije, na sastanku INCM sastavljen je nacrt sporazuma sa nizom mera koje bi UN zemlje trebale da preduzmu, a sve sa ciljem manje upotrebe amalgama.

Pored ostalog, delegati su se usaglasili da UN zemlje treba da usmere svoje nacionalne programe ka prevenciji zubnog karijesa, kako bi se smanjila potreba za plombama, a samim tim i za dentalnim amalgamom. U dodatku ovome, trebaju se potencirati istraživanja koja se bave alternativnim restorativnim materijalima bez žive.

Na ovom sastanku naglašeno je da zemlje trebaju biti odgovorne za ohrabrivanje stomatoloških fakulteta i organizacija da edukuju stomatologe i studente stomatologije o upotrebi bez-živinih materijala. Obuka treba obuhvatatati i najbolja ekološka rešenja u stomatološkim ordinacijama kako bi se smanjilo ispuštanje žive i njenih jedinjenja u vodu i zemljište. Prema nekim istraživanjima, dobro organizovane stomatološke ordinacije mogu sprečiti i do 99% amalgamskog otpada da dođe u kontakt sa okolinom.

Za sve one koje zanima, pomenuti izveštaj možete naći u celosti na ovoj strani.

Posted: