Oralni antiseptici

ddgd333Iako se antiseptici koriste u medicini od davnina, potvrda njihove korisne upotrebe u stomatologiji došla je tek 1960. godine. Tada je dokazano da bakterijski plak predstavlja glavni uzročnik bolesti zuba i mekih tkiva (on dovodi do nastanka karijesa, gingivitisa, oboljenja parodoncijuma). Sam dentalni plak predstavlja jednu ljigavu, lepljivu naslagu, koja se stvara na površini zuba, iznad i ispod gingive, i koje su bogate anareobnim i aerobnim mikro-organizmima.

Veoma je bitno da se dentalni plak redovno uklanja, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba, kao i upotrebom konca za zube i/ili interdentalnih četkica. Međutim, u većini slučajeva ni ovo nije dovoljno. Pranje zuba i konac za zube predstavljaju zlatni standard oralne higijene, ali i pored toga zubni plak može ostati na površinama koji nisu dostupni fiziološkom samočišćenju. To su najčešće aproksimalne strane zuba (strane zubakoje su u kontaktu sa drugim zubima). Zbog toga oralni anitseptici mogu imati značajnu ulogu kao dodatak mehaničkim metodama (pranje četkicom) u održavanju oralne higijene.

ask8181Najčešće korišćena sredstva u antiseptičnim rastvorima su na bazi esencijalnih ulja, fenola, hlor-heksidina, cetilpiridinium-hlorida, triklosana itd. Po mnogima rastvori na bazi hlor-heksidina predstavljaju zlatan standard oralne antispse kao odličan preparat. Primena ovih preparata (npr. Hibideks DAP) ograničena je vremenski na 15-20 dana, zbog nuspojava, i to u vidu prebojavanja zuba, jezika i oralne sluznice, ubrzanog stvaranja kamenca i poremećaja čula ukusa. Sa druge strane, antiseptici na bazi fenola (npr. Ozosept) i esencijalnih ulja (npr. Listerin) nemaju ovih nedostataka.

Poznato je da se kod svih ljudi stvara tzv. „tranzitorna bakterijemija“ nakon stomatoloških intervencija. To znači da, u kratkom vremenskom intervalu, dolazi do pojave bakterija u krvi pacijenta, koje su poreklom iz oralne duplje. Ova pojava kod zdravih pacijenata nema nikakvog uticaja, dok kod pacijenata rizika (pogotovo kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i veštačkim zaliscima) može izazvati neželjene komplikacije. Upotreba antiseptičkih rastvora dokazano dovodi do smanjenja bakterija u krvi, ukoliko se oni upotebe pre stomatološke procedure.

Zbog svega gore navedenog stomatolozi preporučuju redovnu upotrebu nekih od ovih rastvora kao i ispiranje usta neposredno pre bilo koje stomatološke intervencije.

Posted:

Zub pod otokom se vadi!!!

Iako prisustvo otoka oko zuba nije kontraindikacija, postoji bojazan mnogih pacijenata (a i lekara) da se ovakvi zubi ne smeju vaditi dok se otok ne povuče. Zbog ovako pogrešne slike, treba objasniti principe zašto i kada se ovi zubi mogu i trebaju vaditi.

hsgsywg2Otok zuba, koji ima zubno poreklo (postoje otoci koji nisu uzrokovani procesima u zubu), ne predstavlja ništa dugo do kolekcije gnoja koja se najčešće nalazi oko vrha korena zuba. Ovaj gnoj je nastao kao rezultat prodora bakterija sa površine zuba (kvar) preko pulpe zuba. Ovaj stadijum označava se kao pulpitis i, ukoliko se ne leči, dovodi do odumiranja pulpe zuba i širenja bakterija van zuba. Upravo tada dolazi do nastanka i akumulacije gnoja oko korena zuba. Kolekcija gnoja je u nivou kosti (kada nije vidljiv golim okom) sve do onog trenutka kada probije površinu kosti (ova faza je veoma bolna) i kada otok postaje vidljiv. Gde će se otok pojaviti, zavisi od više faktora, pa se tako on može pojaviti kako unutar usne duplje, tako i van nje.

Lečenje ovakvih stanja samo antibioticima je malo efikasan metod. Ovo se objašnjava time da je kost slabo prokrvljeno tkivo. Kako se oralno uzet antibiotik širi organizmom putem krvi, to se u kosti ne može dostići efikasna koncentracija antibiotika. Samim tim uzimanje antibiotika dovodi do smanjenja otoka, ali ovakva terapija ima veliki rizik od stvaranja sojeva bakterija otpornih na antibiotike. Sa druge strane,sam uzrok otoka ostaje netaknut, što dovodi do vraćanja otoka nakon prestanka antibiotkse terapije.

bcjs6423Jedan od osnovnih principa u medicini i hirurgiji izražen je u latinskoj izreci „Ubi pus, ibi evacua“, što u prevodu znači: gde ima gnoja, treba ga ukloniti. Ovaj princip se primenjuje i u stomatologiji, pa prema tome kod postojanja otoka treba izvršiti evakuaciju gnoja. Ovo se može postići na dva načina: incizijom i vađenjem zuba. Incizija predstavlja postupak pravljenja malog reza kože ili sluzokože u cilju pristupa gnojnoj kolekciji. Kako se ovaj postupak ne može uvek odraditi, to se smatra da je vađenje zuba najbolji način rešavanja otoka zuba. Vađenjem zuba uklanja se uzrok nastanka istog i ostvaruje se slobodan prolaz za gnoj.

Vađenje zuba se ne preporučuje samo u onim situacijama kada se zbog otoka ne može aplikovati anestezija, dok seu svim drugim slučajevima može slobodno pristupiti intervenciji.

Zato, uradite sve da do otoka ne dođe, a ako se to ipak desi, budite sigurni da je vađenje zuba najbolji način da se on ukloni.

Posted:

Paste koje ne pene

vc435Većina pasti za zube imaju sličan sastav. Naime, skoro sve paste za zube sadrže: 20-40% vode, 50% abrazivnih supstanci i mali procenat fluorida, površinski aktivnih supstanci, antibakterijskih jedinjenja, veštačkih zaslađivača i raznih aroma. Svaka od ovih komponenti ima neku ulogu u pasti za zube, pa tako voda daje odgovarajuću konzistenciju, abrazivne supstance pomažu u skidanju plaka prilikom pranja zuba, fluoridi povećavaju otpornost zuba na karijes, površinski aktivne supstance stvaraju penu i time olakšavaju skidanje ostataka hrane, veštački zaslađivači i arome daju prijatan ukus pasti itd.

U zadnjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile paste za zube koje ne sadrže površinski aktivne supstance. Jedinjenje koje se najčešće koristi u ove svrhe predstavlja natrijum laureat sulfat (SLS – sodium laureth sulfate). On se, pored pasti za zube, koristi i u drugim kozmetčkim preparatima, kao što su: sapuni, kupe, šamponi i tome sl.

nhsd43sss2U ovomperiodu javila su se zapažanja da ovo jedinjenje može dovesti do povećane učestalosti afti u populaciji koja koristi paste za zube koje ga sadrže. Naime, SLS predstavlja jako jedinjenje koje dovodi do iritacije sluzokože. Iako prisutan u maloj koncentraciji, smatra se da njegova površinska aktivnost dovodi do povećane osetljivosti sluzokože, koja postaje osetljivija na druge nadražaje. Tako je Majo klinika svrstala ovo jedinjenje tj. paste koje ga sadrže kao jedan od uzroka nastanka afti.

Sa druge strane, Finalni izvestaj o toksičnosti SLS-a, koji je izašao u Internacionalnom žurnalu toksikologije, govori da „je SLS bezbedan ukoliko se koristi povremeno, u kratkom vremenskom intervalu koji je praćen dobrim ispiranjem izloženih djelova (sluzo)kože“. Šta više, u svetu sve više ljudi veruje u eko-mit da SLS dovodi do nastanka raka. U prilog tome, istraživanja rađena na ovu temu nisu pokazala povezanost između upotrebe kosmetičkih preparata sa SLS-om i povećanom učestalošću raka u ispitivanoj populaciji.

Ipak, na kraju ostaje zaključak da, ukoliko često patite od afti, jedan od mogućih rešenja jeste da izbacite iz upotrebe paste sa natrijum laureat sulfatom i u apotekama potražite one bez njega.

Posted: