Izumi koji su promenili stomatologiju

Mnogi instrumenti koji stomatolozi koriste u svom svakodnevnom radu potiču još od davnina. Napredak tehnologije i nauke dovelo je da su danas odlasci kod stomatologa mnogo prijatnija i bezbolnija iskustva. Do ovoga se došlo razvojem mnogih izuma, među kojima se izdvajaju:
xxsda1. Četkice i paste za zube
Pranje zuba uvek je bio osnov za „izbegavanje“ stomatologa. Prve četkice sa čekinjama javile su se u Kini, a u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku, dok su prvu električnu četkicu izmislili Švajcarci za vreme Drugog svetskog rata.
dsfsPasta za zube se takođe javlja u drevnim civilizacijama. Sastojci takvih pasta bili su dosta prijatni (prah voća, mlevene školjke, talk, med i sušeno cveće) i malo manje prijatni (delovi miševa, guštera i urin). Prve „moderne“ paste javljaju se sredinom 19. veka, a kompanija P&G 1956. godine uvodi Crest brand, prvu pastu koja je sadržavala fluor.

2. Veštački zubi
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnji veštački zubi se ne razlikuju od prirodnih. Međutim, put do ovog je bio dosta dug. Jedan od najpoznatijih prvih Amerikanaca, koji je imao veštački zub, bio je njihov prvi pretsednik, Džordž Vašington. Pretpostavlja se da ih je imao više i da su bili napravljeni, između ostalog, i od izvađenih zuba ljudi i životinja. Ovo je bila normalna praksa tog vremena. Prvi značajni napredak dogodio se krajem 19. veka, kada se po prvi put u izradi veštačkih zuba koristio porcelan.

bddfsd

3. Anestezija
Iako je stomatologija bila prisutna u nekoj formi još od primitivnih ljudi, bezbolna ekstrakcije nije bila moguća do 1830. godine. U samom početku zubi su se vadili pažljivo postavljenim dletom i dobrim zamahom čekića. Ova praksa je napuštena u periodu Grčke i Rimske civilizacije, kada su za ove potrebe korištena klešta.
1790ih godina britanski hemičar vršio je ispitivanja sa azot-oksidom i primetio je njegovu najpoznatije neželjeno dejstvo – smeh. Označio je ovaj anestetik kao „smejavac“. Neposredno nakon „smejavca“, otkriveni su i lokalni anestetici. Tako se, u prvom periodu, u ovu svrhu, koristio kokain. Čim se uočila njegova zavisnost, odustalo se od njegove primene i otkriveni su njegovi zamenici, koji se i danas koriste.

Da li bi ste i vi mogli bez nekog od ovih „izuma“? Podsećanja radi, u istraživanju koje je sprovedeno 2003. godine čak 34% tinejdžera i 42% odraslih izabralo je četkicu kao prvi izbor od 5 izuma bez kojih ne bi mogli da žive. Druga četiri su bila kompjuter, automobil, mikrotalasna peć i mobilni telefon.

Posted:

Hipnoza u stomatologiji

I pored napretka stomatološke tehnologije i farmakologije, poseta stomatologu i dalje za većinu predstavlja neprijatan poduhvat. Zbog ovoga je jedan od ciljeva u stomatologiji iznalaženje načina za jeftin, lako primenjiv i siguran način za postizanje bezbolnosti u toku rada.

sssaJedan od mogućih rešenja za ovaj problem predstavlja hipnoza. Ova metoda ne zahteva upotrebu lekova i u suštini zadovoljava sve zahteve koje su gore spomenuti.

Hipnoza se u medicinske svrhe koristi kao metod koji omogućava da se dospe do nesvesnih afekata i misli, kao i da se sugestijom uklone izvesni simptomi bolesti. Tako je jedna od prvih upotreba hipnoze bila u lečenju psihičkih pacijenata, koju je još 1895. koristio Sigmund Frojd.UUEJE

U naučnoj literaturi postoje oprečni rezultati po pitanju efikasnosti hipnoterapije. Ipak, jedna od najvećih meta-analiza rađenih na ovu temu, koja je objavljena 2002. godine i koja je obuhvatila 444 predhodne studije, pokazala da je hipnoterapija efikasna. Ova meta-analiza uglavnom je uključivala istraživanja koja su se bavila upotrebom hipnoterapije u lečenju nekih psihosomatskih oboljenja, anksioznosti i kontroli bola.

Terapije u predelu glave, gde spadaju i stomatološki tretmani, uključuju visoku dozu psihičkog stresa. Ovo je najviše uzrokovano činjenicama da je ovaj deo tela dobro inervisan kao i da se tokom stomatoloških intervencija vrši konstatna invazija privatnih delova tela (usta). Neka istraživanja pokazuju da čak 60-70% pacijenata dolazi kod stomatologa sa nekom vrstom anksioznosti od kojih čak 11% ima manifestnu fobiju. Sa druge strane ni stomatolozi nisu pošteđeni. Čak 80% njih smatra da lečenje anksioznih pacijenata izaziva stres.

Iako postoje brojne prednosti upotrebe hipnoze, na žalost ova metoda još nije uvedena u stomatološku praksu. Jedan od glavnih razloga za ovo je slabo prihvatanje ove metode kako od strane stomatologa tako i od strane pacijenata.

Na kraju nam ostaje samo da se nadamo da će u skorijoj budućnosti doći do veće primene hipnoze u stomatologiji. Svi bi smo veoma rado prihvatili da nam stomatolog zanjiše časovnik ispred nosa i da naknadnu intervenciju uopšte i ne osetimo.

Posted: